Vladimir Sazonov i Urmas Asi pišu za The Geopost
Uvod
U ovom članku razmatramo šta bi se moglo dogoditi ako Ramzan Kadirov, šef diktatorske administracije Čečenije koju je okupirala Rusija, nestane sa političke scene. Naša pitanja su:
– Prvo: Šta će biti sa Čečenijom ako Ramzan Kadirov umre ili se nađe u stanju u kojem više ne može da vlada Čečenijom? Šta je plan Kremlja i da li je već pronađen naslednik? Mnogo se pričalo i spekulisalo o tome ko bi mogao da nasledi Kadirova.
– Drugo: Da li će Kremlj moći dugo da drži Čečeniju pod ruskom kontrolom ili će Čečenija „izmaknuti“ iz gvozdenog stiska Moskve?
– Treće: Kakve opcije imaju Čečeni koji se suprotstavljaju Kadirovu ako on nestane sa političke scene? Može li Čečenija postati nezavisna?
Zašto je Čečenija važna za Kremlj, posebno imajući u vidu opadajući uticaj Rusije na Kavkazu.
Vidimo da gvozdeni stisak i uticaj Kremlja na Kavkazu jenjavaju. Nedavni događaji u Nagorno-Karabahu su to slikovito potvrdili. Jerevan više nema tako moćnog saveznika u Kremlju na kojeg Jermenija može da se osloni u sadašnjim i verovatno budućim sukobima sa Bakuom. Poenta nije toliko u tome da su se moralne preferencije Kremlja promenile, već im rat sa Ukrajinom zaokuplja veliku pažnju, a logistički izgledi u takvoj situaciji sada im čine mnogo važnijim da budu bolji sa isporukom Azerbejdžana. Oni će kasnije obnoviti odnose sa Jermenijom. Jermenija jednostavno nema izbora u ovom pogledu jer nema mnogo prijatelja u susedstvu. Čečenija je u sličnoj situaciji, ali uprkos vekovima pokušaja Ruske imperije da stavi Čečeniju pod svoju kontrolu, ona to nije uspela. Naravno, Moskva bi bila zainteresovana da promeni trenutnu nesigurnu situaciju, ali s obzirom na razvoj događaja u Ukrajini, uključujući odluku Vrhovne rade (ukrajinskog parlamenta) od 18. oktobra 2022. godine, prema kojoj je Čečenija teritorija koju je privremeno okupirala Ruska Federacija, Moskva bi bila previše zainteresovana da održi trenutni privid kontrole nad Čečenijom, samo da bi izbegla potpuni gubitak regiona. I zašto?
Pre svega, ne treba zaboraviti da Čečenija ima značajne rezerve nafte. Takođe ne zaboravimo da je naftno polje Grozni bilo jedno od najvećih naftnih područja na teritoriji Ruske imperije, a kasnije i Sovjetskog Saveza. Sovjetski Savez je sada raspao, ali nafta je i dalje tu. Ako je verovati ruskim izvorima, od 2010. godine otkriveno je više od 150 nalazišta nafte i gasa na 22 polja u Čečeniji, sa rezervama u rasponu od stotina hiljada tona do miliona tona.
Drugo, moguće je da bi oslobođenje Čečenije značilo domino efekat za Putinovu imperiju, što bi izazvalo umereni talas separatizma u Ruskoj Federaciji, a nekoliko drugih „republika“ bi verovatno moglo da traži veću autonomiju. Naravno, u ovom trenutku ovo je samo nagađanje. U svakom slučaju, okupacija Čečenske Republike je ključ opstanka Putinove imperije. Dakle, Putin je jasno svestan ko će preuzeti plašt čečenskog „emira“ i kako može da zadrži Čečeniju pod kontrolom i vazalstvom Kremlja u budućnosti. Može se samo nadati da će ovo pružiti priliku Čečenima koji se protive Kadirovu i Putinu da nastave borbu za oslobođenje Čečenije. U ovom slučaju, vlada Čečenske Republike u egzilu i njene pristalice u Evropi bi odigrale ulogu. Istovremeno, poznato je da je ruski uticaj na delu u Čečeniji decenijama, da su aktivne specijalne službe i da su mnogi ljudi zastrašeni.
Krajem 2023. godine organizovali smo razgovor sa Magomedom Murtuzalijevim, ministrom ekonomije i finansija Čečenske Republike u egzilu i članom vlade u egzilu Čečenske Republike, u kojem je Piter Ojsar, počasni konzul Čečenske Republike Ičkerije u Republici Estoniji od jula 2023. godine, takođe su učestvovali i na kojima smo razgovarali o nekoliko gore navedenih tema. Da bi došlo do promena u Čečeniji, moraju se uzeti u obzir čečenske zajednice koje žive u inostranstvu, pošto je mnogim ljudima koji žive u Čečeniji ispran mozak i uplašen ruskom i kadirovskom propagandom.
Čečenske zajednice u Evropi na meti ruskog uticaja
Murtusalijev je u intervjuu takođe naglasio da u Evropskoj uniji živi skoro 400.000 Čečena koji su došli u EU i zatražili politički azil zbog okupacije i genocida u svojoj zemlji, koji orkestriraju Kremlj i Kremlj. sile. „Ako govorimo o Evropi, mogu vam sa sigurnošću reći da prema statistici Evropske unije, na teritoriji Evropske unije ima do četiri stotine hiljada građana Čečenske Republike Ičkerije koji su došli u Evropsku uniju. traženje političkog azila „okupacija i genocid nad građanima Čečenske Republike Ičkerije koji se trenutno dešava“. Ministar je dodao: „Ovo je genocid koji se decenijama dešava na teritoriji naše zemlje, a sprovode ga ruske okupacione snage pod vođstvom Putina, ali je počeo od Jeljcina i on je štafetu preneo Putinu.
Ovaj ogroman broj ljudi došao je u EU ne u roku od godinu ili dve, već tokom nekoliko decenija, nakon prvog i drugog rusko-čečenskog rata. Murtusalijev je dodao da je „sve što je Rusija uradila u Čečenskoj Republici Ičkeriji, što je svet tada nažalost prihvatio, sve što je Rusija od tada radila u Ukrajini, nadajući se da će civilizovani svet ponovo progutati ono što su oni uradili već je progutao. .” Murtusalijev iznosi logiku Kremlja, koja je, po njegovom mišljenju, sledeća. Moskva tvrdi: „Mi smo nuklearna država u Siriji i mi smo nuklearna država tamo, mi smo nuklearna država u Ukrajini itd. nuklearna država ovde, zato budite ljubazni, to je naša želja, želimo da ubijamo ljude tamo i ubijamo ljudi ovde i sutra Možemo da ubijemo negde drugde.”
Ruska propaganda i specijalne službe
U procesu deeskalacije u Čečenskoj Republici Ičkeriji, pored vojne agresije Rusije tokom 1990-ih i kasnije do 2009. godine, Moskva je koristila i propagandu i ucene kao i specijalne službe. Isto važi i za čečenske zajednice u EU. Povodom ruskih specijalnih službi i njihovog interesovanja za Čečene u Evropi, Murtusalijev je rekao da se čak i njemu samom obraćali za regrutovanje. Po njegovim rečima: „Imao sam priliku da postanem agent Federalne službe bezbednosti koji sada sedi ovde ispred vas i priča kako je Kadirov svima nama, tvrdeći da je Kadirov najbolji političar i da je Kadirov najbolji. geostrateg – koji takođe tvrdi da je Kadirov otac nacije za sve nas (Čečene), kako god on sebe sada naziva, tačno“. Murtusalijev tvrdi da je regrutovan na sličan način kao i mnogi drugi Čečeni koji žive u Evropi: „Nije Kadirov, već ruska Federalna služba bezbednosti poslala čoveka koji je trebalo da me regrutuje.
Izgledi posle Kadirova
Naravno, nestankom Kadirova doći će do vakuuma moći i teško je predvideti šta će se dogoditi i ko bi mogao biti sledeći Putinu lojalista u Čečeniji. To je zato što su sinovi Ramzana Kadirova još uvek premladi – čak i ako je jedan od njih već prikazan kao heroj na Kadirovljevim propagandnim kanalima, gde Kadirov sin nevino prebija navodnog izdajnika. Međutim, najstarija od Kadirovljeve dece je njegova ćerka Ajšat, rođena 1998. godine, koja sada ima 25 godina i koja će od 2021. služiti u ruskoj administraciji kao ministar kulture okupirane Čečenske Republike. Uprkos visokom položaju, malo je verovatno da će Ajšat naslediti svog oca iz nekoliko razloga. Sledeće najstarije dete je Hadijat, rođena 2000. godine, takođe žena. Ostala deca (uključujući sinove) su mlađa. Najstariji od sinova Ahmat, rođen 2005. godine, ima samo 18 godina. Dakle, za njega nema očiglednog naslednika iz porodice Kadirov u bliskoj budućnosti.
Mogući kandidat mogao bi biti Adam Delimhanov, Kadirov saveznik rođen 1969. godine, koji je tokom rata bio u velikoj meri promovisan na svom kanalu. Pored toga, obavljao je niz veoma važnih funkcija, uključujući i onu glavnog komandanta Rosgvardnazora Čečenije i zamenika predsednika vlade okupirane Čečenske Republike (2006-2007). Bio je poslanik u Državnoj dumi Ruske Federacije i član partije Jedinstvena Rusija.
Razgovara se i o drugim imenima kao mogućim naslednicima Ramzana Kadirova. Predloženi su Magomed Daudov, Muslim Hučijev, Has-Magomed Kadirov i Ahmat Kadirov. Hajde da pogledamo opcije koje bi Kremlj mogao razmotriti.
Mogući naslednik je Muslim Hučijev (rođen 1971), koji je radio kao državni službenik. Bio je predsedavajući čečenske marionetske vlade od juna 2018. i bio je vršilac dužnosti predsednika okupirane Čečenske Republike (11-16. februar 2019, 13-21. januar 2020). Takođe je bio ministar ekonomije, teritorijalnog razvoja i trgovine od 2013-2015 i gradonačelnik Groznog od 2015-2018. Kao i Ramzan, on je prilično brutalna i gruba figura koja je lojalna Putinu i Kadirovu. Od 2019. godine, Muslim Hučijev će biti sankcionisan od strane SAD zbog umešanosti u mučenje, a od 2023. od strane EU zbog deportacije ukrajinske dece tokom napada na Ukrajinu.
Druga opcija koja se razmatra u Moskvi je možda ozloglašeni rođak Kadirova Khas-Magomed Kadirov, koji je još prilično mlad (rođen 1991.), biće gradonačelnik Groznog od 29. marta 2021. godine, ali ne toliko iskustva kao Delimkhanov, Huchiev ili Daudov ima. Međutim, njegov odnos sa Ramzanom Kadirovim daje mu određene prednosti. Međutim, pod pretpostavkom da se Putinov režim sruši u bliskoj budućnosti (trenutno nema znakova toga), u Čečeniji su mogući i drugi događaji koji bi mogli biti iznenađujući. Nije nemoguće da prognani Čečeni budu u stanju da formiraju razumno funkcionalnu novu vladu i da će se Čečenija osloboditi ruskog jarma i obnoviti svoju nezavisnost. U ovom slučaju, Čečenija bi imala priliku da uspostavi normalne odnose sa EU, Turskom i drugim zemljama i otcepi se iz sfere uticaja Rusije. Međutim, to bi bilo moguće samo ako Rusija bude poražena u ratu protiv Ukrajine, padne Putinov režim i „ruski svet“ ili teroristički sistem u Rusiji počne da se urušava. Trenutno, ovaj scenario ne izgleda veoma realistično u kratkom roku, jer bi zahtevao veliku istovremenu smenu vlasti na više nivoa – i u Kremlju i u Čečeniji. Kriza čečenske moći sama po sebi neće biti dovoljna, pošto Moskva dobro zna da bi raskol u postojećem sistemu doveo do gubitka celog Kavkaza i moguće destabilizacije ruskog režima. Iz tog razloga, današnja čečenska marionetska vlada biće održana po svaku cenu. Kako će Putin u tome uspeti, ostaje da se vidi./The Geopost/