Sankcije EU protiv Rusije: Unošenje svetlosti u svet senke

Češki uvoz ruske nafte ostao je nepromenjen čak i nakon dve godine sankcija, dok poljska kompanija Orlen nastavlja da koristi rupu u zakonu kako bi ostvarila milijarde profita. Kao što sugeriše nekoliko nedavnih izveštaja, moglo bi se učiniti više da sankcije budu delotvornije.

U julu je Viktor Orban, mađarski premijer koji ima najbolje odnose sa Kremljom u EU, optužio Poljsku da je licemerna jer nastavlja da trguje sa Rusijom, dok je druge kritikovao zbog toga.

„Poljaci vode najlicemerniju i najlicemerniju politiku u celoj Evropi. Drže nam predavanja o moralnim osnovama, kritikuju nas zbog naših ekonomskih odnosa sa Rusijom, a u isto vreme rado posluju sa Rusima, kupuju njihovu naftu – doduše na zaobilazni način – i koriste je za upravljanje poljskom privredom“, rekao je Orban u govoru.

Veoma kritičan izveštaj koji su u ponedeljak objavili analitičari Centra za proučavanje demokratije (CSD) i Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) sugeriše da Orban nije u potpunosti pogrešio.

S obzirom na značaj nafte i gasa za rusku ekonomiju – izvoz čini 32 odsto ili 97 milijardi evra prihoda ruskog državnog budžeta u 2023. – EU je zabranila uvoz ruske nafte nakon invazije Kremlja na Ukrajinu u decembru 2022. i uvela ograničenje cene od 60 dolara po barelu.

Državama koje nemaju izlaz na more, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici, odobren je izuzetak od ove zabrane uvoza ruske nafte kako bi se ovim državama članicama dalo više vremena da zamene rusku naftu koja teče kroz južni krak naftovoda Druzhba (ironično „Prijateljstvo”) alternativnim putem. izvori koje treba zameniti.

Ali u stvarnosti, navodi se u izveštaju, kupovina ruske nafte iz ovih država EU jedva da se promenila u skoro dve godine od tada. „Izvoz nafte iz cevovoda doprineo je 2,5 milijardi evra ruskom izvoznom prihodu samo u prvoj polovini 2024. godine, pri čemu je oko petina toga dolazila iz Češke Republike“, navodi se u izveštaju.

Godine 2023. zavisnost Češke od ruske sirove nafte čak je porasla na 60 odsto, uprkos nameri vlade da je postepeno ukine. Početkom 2024. godine ova zavisnost se ponovo smanjila, ali samo na predinvazioni nivo od 50 odsto. Prema izveštaju, Češka je potrošila preko 7 milijardi evra na rusku naftu i gas od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, što je više od pet puta više od 1,29 milijardi evra koliko je pružila kao pomoć Ukrajini. Uvoz češke nafte doneo je Kremlju više od 2,3 milijarde evra poreskih prihoda od početka invazije.

Glavni korisnik ovog uvoza snižene ruske sirove nafte – u proseku 21 odsto jeftinije od azerbejdžanske sirove nafte 2023. – je poljska kompanija Orlen Unipetrol, jedini prerađivač sirove nafte u Češkoj i podružnica poljskog energetskog giganta. PKN Orlen. Prema izveštaju, ova strategija je pomogla poljskoj kompaniji da ostvari višak profita od oko 1,2 milijarde evra.

„Odluka Češke Republike da odloži izlazak iz ruske nafte je tipična reakcija mnogih evropskih vlada u cilju očuvanja ruskih energetskih zaliha u službi specifičnih domaćih poslovnih interesa“, objašnjavaju autori izveštaja.

Troškovi zaobilaženja

Izveštaj CSD/CREA, pod naslovom „Dodirivanje rupe“, osramotiće Češku Republiku i Poljsku – dve zemlje koje su pretrpele više od većine u 14 rundi sankcija EU uvedenih Rusiji zauzele su posebno negativan stav.

„Za zemlju [Češku Republiku] i društvo koje se ponosi svojom podrškom Ukrajini, statistika koja pokazuje da su efektivno platile pet puta više Rusiji nego Ukrajini predstavlja šok“, kaže se u radnom dokumentu sa preporukama da ojačati primenu sankcija Rusiji u Češkoj, pripremili su Udruženje za međunarodne poslove (AMO), Lobbio i Praški institut za bezbednosne studije (PSSI).

Izveštaj CSD/CREA je i mlin kritičara sankcija poput mađarskog premijera, koji smatraju da sankcije EU ne funkcionišu i da koriste samo ljudima u zemljama koje ih uvode kroz povećanje cena energije ili pogoršanje štete. životni standard.

Uprkos izveštaju CSD/CREA, ove argumente pobijaju mnogi zvaničnici zapadnih vlada, stručnjaci i analitičari.

Neki tvrde da merilo za funkcionisanje sankcija ne bi trebalo da bude kolaps ruske ekonomije. Umesto toga, cilj sankcija je da ograniče sposobnost Vladimira Putina da vodi rat, a na mnogo načina to je upravo ono što oni rade, ako sankcije ne funkcionišu, zašto Rusija troši toliko novca da ih zaobiđe pitati.

Pošto nema zvaničnih podataka, teško je kvantifikovati, ali troškovi izgradnje mreže za zaobilaženje sankcija, veći troškovi otpreme i trgovine robom, veći devizni i finansijski transakcijski troškovi, kao i isplata bonusa ili rabata Resursi a procenjuje se da roba košta Kremlj milijarde dolara godišnje.

Bez obzira na to, izveštaj CSD/CREA daje naznake o tome gde bi koalicija za sankcije zapadnih država mogla dalje da ide u narednim mesecima, posebno u pogledu izvoza ruske nafte.

Samo zaustavite (rusku) naftu

U konkretnom slučaju uvoza češke nafte iz Rusije, izveštaj CSD/CREA i drugi izveštaji odbacuju tvrdnju Orlen Unipetrola da zemlja ne može brzo da pređe na nerusku naftu jer rafinerije treba da se pretvore za preradu druge sirove nafte, a kapaciteti naftovoda su neadekvatan.

Ometanje ruskog snabdevanja fosilnim gorivima je i tehnički i politički proces. Sa tehničke strane, proširenje naftovoda TAL mora biti završeno i sertifikovano, što se očekuje početkom 2025. godine. Na političkom nivou, Vlada mora da ukloni izuzeće za uvoz nafte iz Rusije naftovodom Družba, kao i za reeksport naftnih derivata iz Rusije.

„Ovo se mora dogoditi što je pre moguće kako bi neruska nafta mogla da teče u zemlju u duplim količinama“, kaže Pavel Havliček, naučni saradnik na AMO u Pragu.

Orlen je, sa svoje strane, rekao za Politico u saopštenju da je uložio napore da svoje češke rafinerije učini nezavisnim od sirovina sa istoka: „Orlen se priprema za potpuni prelazak na neruske klase nafte; Trenutno, 90 odsto nafte koja se prerađuje u rafinerijama Orlen grupe dolazi izvan Rusije.

Dugoročno gledano, Češka Republika i druge zemlje moraju iskoristiti ovu priliku da ponovo daju prioritet dekarbonizaciji i smanje ukupnu potrošnju ovih fosilnih goriva. Greši svako ko veruje da je uzimanje i plaćanje nafte iz Azerbejdžana ili Libije bolje i da služi našim nacionalnim ili evropskim interesima“, rekao je Havliček.

Još jedan aspekt naftnog embarga za koji stručnjaci kažu da treba preispitati je gornja granica cene nafte. Granica od 60 dolara po barelu koju Rusija može da naplati za svoj izvoz nafte iz mora, koju su uvele zemlje G7 u decembru 2022. godine, prema izveštaju koji je u ponedeljak objavio Kijevski ekonomski institut, ukrajinski istraživački centar, uglavnom nije uspela. .

U izveštaju se navodi da je Rusija uložila velike investicije od oko 10 milijardi dolara u izgradnju takozvane „flote u senci“ tankera, koja se sastoji od zastarelih i neadekvatno osiguranih plovila, omogućavajući Rusiji da zaobiđe gornju granicu cene nafte.

„Poslednjih meseci, skoro 70 odsto ruskog izvoza nafte prevezeno je morem korišćenjem tankera u senci i stoga ne podleže ograničenju cena. Ovo uključuje skoro 90 odsto sirove nafte koja se trgovala iznad 60 dolara po barelu od sredine 2023. godine“, navodi se u izveštaju i dodaje da se „ekoloska katastrofa preti u evropskim vodama“.

SAD, UK i EU preduzele su mere poslednjih meseci da razbiju ove brodove. Do 90 odsto ove flote u senci koja je na meti sankcija je sada u luci, nesposobna da transportuje rusku naftu.

Siva ekonomija

Važna luka za pristajanje tankera u ovoj floti u senci je Indija, koja je sada jedan od najvažnijih uvoznika nafte u Rusiju (1,9 miliona barela dnevno u septembru). To pokazuje da su zapadni planeri potcenili globalnu spremnost čak i partnera da odbace sankcije i nastave da posluju sa Rusijom – nešto što Džonatan Tera, politikolog i bivši američki diplomata i analitičar NATO-a, naziva „kriminalnom arbitražom“.

Ponovni izvoz zapadne robe, posebno robe dvostruke namene, od strane trećih zemalja u Rusiju koristeći mreže u senci, ostaje najveća rupa kroz koju Rusija može da izbegne sankcije. Nekoliko istraživačkih radova je „pružilo opsežne dokaze o tome kako ekonomske sankcije proširuju sivu ekonomiju i kako i siva ekonomija i legalna trgovina sa susednim zemljama doprinose otpornosti na međunarodne sankcije“, kaže se u izveštaju britanskog Odeljenja za ozbiljan organizovani kriminal i borbu protiv korupcije. program (SOCACE).

Prema podacima Evrostata, izvoz EU u Rusiju u junu je iznosio 2,4 milijarde evra, oko trećine predratne vrednosti u junu 2021. godine, uz najveći pad izvoza mašina i opreme.

Istovremeno, kaže Aleksandar Koljandr, nerezidentni viši saradnik u CEPA, podaci za treće zemlje koje nikada nisu uvele sankcije Rusiji pokazuju naglo povećanje uvoza robe koju je Rusija ranije nabavljala direktno iz EU. On navodi da je uvoz opreme za proizvodnju električne energije u EU iz Turske povećan za 42 odsto na 48,6 miliona evra, a iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za više od pet puta na 54,8 miliona evra.

„Teško je objasniti takav rast inflacijom ili povećanom domaćom tražnjom“, piše Koliandr u Carnegiepolitici.

Najnoviji paket sankcija EU, 14., usvojen u junu, ima za cilj da ograniči ponovni izvoz robe iz EU u Rusiju, između ostalog, ograničavanjem izvoznika. da uloži „najbolje napore“ da identifikuje krajnje korisnike i da preduzme dalje korake, uključujući procenu rizika, kako bi se osiguralo da roba ne završi u Rusiji.

Međutim, zaustavljanje ovog izvoza u senci zahteva mnogo jaču političku volju, više osoblja, više resursa i – što je ključno za EU – više koordinacije. Prema sadašnjem sistemu, EU izdaje sankcije, ali ih države članice sprovode i sprovode. Odsustvo moćnih, centralnih institucija znači da postoji 27 načina da se uvedu, a ne uvedu sankcije.

„Glavna slabost je fragmentacija i nedostatak odgovornosti ili odgovornosti za ovu agendu, što proizilazi iz činjenice da implementaciju i sprovođenje mera od strane država članica vodi EU-27“, rekao je Havliček iz AMO-a.

Boris Kaliski, direktor Praškog instituta za bezbednosne studije, kaže da je, iako je poželjna EU verzija Kancelarije za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC), ona je još uvek daleko.

„Mogli bi postojati i drugi oblici podrške za implementaciju sankcija na nivou EU: jača AMLA [Uprava za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma], nova agencija koja se pojavljuje i koja bi mogla da uključi sankcije ako se obim prilagodi njihovom mandatu. kaže Kaliski. „To bi barem moglo da savetuje jedinice za finansijsku analizu i da im pomogne da sprovedu sankcije.

„OLAF [Evropska kancelarija za borbu protiv prevara] mogla bi da igra ulogu u istrazi kršenja prekograničnih sankcija ili bi kancelarija javnog tužioca EU mogla da preuzme krivično gonjenje. I ovde je potrebno političko jedinstvo za prenošenje odgovornosti sa država članica na nivo EU“, kaže on.

Bez obzira na to, nijedna od postojećih ili planiranih mera neće u potpunosti sprečiti ponovni izvoz sankcionisanih dobara u Rusiju, kažu stručnjaci. Realniji cilj je dalje povećanje troškova vezanih za ponovni izvoz robe u Rusiju./balkaninsight/