Vladajuća partija Gruzije igra na ukrajinsku ratnu kartu

Vladajuća partija Gruzije predstavlja predstojeće izbore kao egzistencijalnu odluku: između rata i mira.

Za vladine kritičare, međutim, ono što vlada obećava nije mir, već predaja svom neprijatelju, Rusiji.

Uoči parlamentarnih izbora 26. oktobra, nova reklamna kampanja Gruzijskog sna suprotstavlja crno-bele slike ratom razorene Ukrajine sa slikama u boji prosperitetne, mirne Gruzije.

Na slici je bulevar posut ruševinama u Ukrajini pored nedavno renovirane avenije Čavčavadze u Tbilisiju. Bombardovani ukrajinski fudbalski stadion je u suprotnosti sa jednom od mnogih sportskih arena izgrađenih u Gruziji pod sadašnjom vladajućom strankom. Ispod slika iz Ukrajine ispisane su reči „Nema rata“, a ispod slika iz Gruzije „Izaberi mir“.

Kampanja je šokirala mnoge Gruzijce koji veruju da krive Ukrajince za invaziju. „Nikada nisam videla ništa tako sramotno, tako uvredljivo za našu kulturu, našu tradiciju, našu istoriju i našu veru“, napisala je predsednica Salome Zurabišvili, oštar kritičar Gruzijskog sna, na Fejsbuku.

Rat Rusije i Gruzije

Ruske trupe su izvršile invaziju na Gruziju 2008. godine u petodnevnom ratu. Od tada Moskva pruža vojnu i diplomatsku podršku otcepljenim vlastima u gruzijskim regionima Abhazije i Južne Osetije, koje Gruzijci opisuju kao okupaciju njihove teritorije.

Dok lideri Gruzijskih snova retko eksplicitno govore o pitanju Rusije, jedan od njihovih argumenata za četvrti mandat je da su oni jedina stranka sposobna da upravlja teškim odnosima sa svojim severnim susedom.

26. oktobra ćemo odlučiti između rata i mira“, rekao je Bidžina Ivanišvili, osnivač i još uvek de facto lider Gruzijskog sna, na mitingu 8. septembra.

Obećanje mira je u središtu poruka Gruzijskog sna i Ivanišvilija otkako su prvi put došli na vlast nakon pobede na parlamentarnim izborima u oktobru 2012. godine. Pod prethodnom vladom predsednika Mihaila Sakašvilija, Gruzija je pretrpela razarajući poraz u ratu oko Južne Osetije 2008. godine.

Oprezno približavanje Rusiji

Ključni element Ivanišvilijeve predizborne poruke iz 2012. bio je okrivljavanje Sakašvilija za provociranje ruske invazije. Nakon dolaska na vlast, Gruzijski san je tražio manje konfrontaciju sa Kremljom, koji su mnogi u opoziciji videli kao efektivno proruski.

Poruka mira Gruzijskog sna je dobila na snazi nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada je gruzijsko rukovodstvo zauzelo veoma oprezan pristup, odbijajući da kritikuje napad Rusije i često pribegavajući antiukrajinskoj retorici.

Kijev i druge zemlje pozvale su Gruziju da učini svoj deo u borbi protiv Rusije otvaranjem „drugog fronta“ protiv ruskih snaga u otcepljenim gruzijskim regionima Abhazije i Južne Osetije. Vremenom su gruzijski zvaničnici pretvorili ove sporadične pozive u globalnu zaveru, koju su nazvali „globalnom ratnom partijom“, sa ciljem da uvuče Gruziju u rat.

Sada, neposredno pred opšte izbore, Gruzijski san još više stavlja u fokus pitanja rata i mira.

Stranka je nagovestila da će moći da povrati kontrolu nad svojim otcepljenim teritorijama Abhazije i Južne Osetije. „Imamo dva nacionalna zadatka, a to su obnova teritorijalnog integriteta i iskorenjivanje siromaštva u našoj zemlji. Ceo naš program je usmeren na ispunjavanje ova dva nacionalna zadatka“, rekao je premijer Irakli Kobakhdize 8. oktobra na skupu povodom pokretanja partijskog programa. Iako nije naveo detalje o tome kako će to područje biti obnovljeno, rekao je da će se to dogoditi „kako se regionalna politička situacija bude promenila“.

Ova retorika odražava široko rasprostranjeno – ali analitičari kažu nerealno – uverenje među Gruzijcima da će Moskva odustati od podrške separatističkim de fakto državama u zamenu da Tbilisi napusti svoju zapadnu geopolitičku orijentaciju.

Ruska podrška gruzijskom snu

Sam Ivanišvili je podstakao ove glasine nedavno sugerišući da bi Gruzijci trebalo da se izvine Osetinima za rat iz 2008. godine, i nagoveštavajući da su Sakašvilijevi zapadni saveznici bili ti koji su ga pritiskali da započne rat. Sakašvilijev Jedinstveni nacionalni pokret ostaje najveća opoziciona partija u Gruziji.

Dok su SAD i Evropska unija jasno dale do znanja da se klade na poraz Gruzijskog sna, Rusija se otvoreno zalagala za pobedu vladajuće stranke.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je gruzijsku vladu zbog samih poteza koji su razbesneli zapadne partnere Tbilisija, kao što je donošenje zakona o „stranim agentima“ i suzbijanje „LGBT propagande“.

Međutim, Lavrovljevi komentari o akcijama Gruzije prema Abhaziji i Južnoj Osetiji bili su prilično dvosmisleni. Pohvalivši Ivanišvilijevu ponudu za izvinjenje, on je kasnije de facto ministru spoljnih poslova Južne Osetije rekao da se „odluke iz 2008. neće promeniti“, misleći na formalno priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve te godine.

Visok geopolitički značaj izbora podstakao je strahove da bi Rusija mogla da interveniše u slučaju nepovoljnog ishoda, kao što je to više puta činila u postsovjetskom svetu.

‘Sramotno’ i ‘Odvratno’

Sama Rusija je podstakla ove strahove. Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) je u avgustu objavila saopštenje u kojem upozorava da SAD pokušavaju da izazovu scenario „Majdana“ u Gruziji i dovedu opoziciju na vlast, čak i ako gruzijski san pobedi na izborima. Neposredno nakon ukrajinske revolucije na Majdanu 2013-2014, Rusija je anektirala Krim i podstakla separatizam u istočnoj Ukrajini.

Sjedinjene Države pokušavaju da spreče „zdrave, nacionalno orijentisane snage“ da dođu na vlast u Gruziji, rekao je novinarima 3. oktobra šef SVR Sergej Nariškin. Međutim, dodao je: „Siguran sam da će gruzijski narod doneti ispravnu odluku.

Kada je Gruzijski san objavio oglas „Bez rata“, ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je protestovalo, a ambasador EU u Gruziji Pavel Herčinski nazvao je oglas „nečuvenim“, „sramnim“ i „odvratnim“.

Ali oglašavanje je sada sveprisutno u Tbilisiju: na bilbordima, sa strane autobusa i u metrou. Televizijske spotove, u kojima su slike praćene dramatičnom muzikom, emituju i stanice koje su povezane sa državom.

Međutim, grupa opozicionih kanala je odbila da ga emituje. „Nemamo nameru da čak indirektno podržavamo rusku propagandu Gruzijskog sna ili ismevanje ukrajinskog naroda“, navodi se u zajedničkom saopštenju emitera./rferl/