Како референдум на Исланду утиче на пут Албаније и Црне Горе ка ЕУ

Ако Исланђани овог викенда гласају за наставак преговора о чланству у Европској унији (ЕУ), то ће такође променити ранг водећих земаља у процесу чланства блока.

Исланд се истиче као веома специфична земља, јер је већ у великој мери интегрисан у ЕУ и део је многих европских политика. Члан је Европског економског простора и Шенгенског простора.

За разлику од других традиционалних земаља кандидата, Исланд не мора радикално да мења свој правни, судски или политички систем како би испунио основне захтеве ЕУ.

То значи да би повратак Исланда у процес чланства директно утицао на две земље које се сада сматрају лидерима у процесу интеграције: Албанију и Црну Гору, које држе прво и друго место, респективно, на листи.

Ове две земље виде референдум као још један знак колико је Европска унија привлачна земљама које нису њен део.

Саговорници РЕЛ-а из Тиране и Подгорице сматрају да одржавање овог референдума доказује да европски пројекат наставља да буде атрактиван и стратешки важан за земље континента.

Грађани Исланда ће 29. августа изаћи на биралишта на референдуму како би одлучили да ли желе да земља настави преговоре о чланству у блоку од 27 чланица.

Исход референдума је веома неизвестан. Најновије анкете показују да су исландски гласачи изузетно подељени, готово на ивици жилета, док наставак преговора подржава тесна и све мања већина.

Гласање је саветодавне природе и односи се искључиво на поновно отварање преговора, а не на коначну одлуку о чланству у ЕУ.

Шта кажу у Тирани и Подгорици?

Албанија и Црна Гора, које су дубоко у процесу преговора о чланству, позитивно гледају на референдум у нордијској острвској држави између Европе и Северног Атлантика.

Министарство спољних послова (МСП) Албаније саопштило је да се референдум сматра сувереним и демократским изразом воље исландских грађана да одреде однос своје земље са Европском унијом.

„Свака европска земља има право да изабере свој пут ка европским интеграцијама. Из наше перспективе, чињеница да се земља са високим нивоом развоја, консолидованим институцијама и дубоком економском интеграцијом са Европом враћа овом питању и поново разматра даље приближавање Европској унији доказује да европски пројекат и даље остаје атрактиван, кредибилан и стратешки важан за земље континента“, саопштило је албанско министарство спољних послова за РЕЛ.

Маида Горчевић, министарка за европске послове Црне Горе, каже да Подгорица поздравља сваки корак који чини Европу уједињенијом и јачом и да се референдум на Исланду пажљиво прати, поштујући одлуку исландских грађана.

„У интересу је Црне Горе да Европска унија буде јака и стабилна, и верујем да политика проширења доприноси управо томе. Стога поздрављамо сваки нови корак ка проширењу и подржавамо европске аспирације земаља које са Црном Гором деле посвећеност постизању европских стандарда и вредности и припадности европској породици“, рекао је Горчевић за РЕЛ.

Црна Гора и даље је прва на путу ка ЕУ, са затворених 18 од укупно 33 преговарачка поглавља.

Исланд, који је започео преговоре о приступању 2010. године и обуставио их 2013. године, има 11 привремено затворених преговарачких поглавља.

„Црна Гора је данас најнапреднија земља кандидат и одлучна је да заврши свој део посла и постане 28. чланица Европске уније. Али никада нисмо видели европски пут као такмичење у којем напредак једне земље долази на рачун друге“, наглашава Горчевић.

Албанија би, у случају позитивног гласа на референдуму, аутоматски изгубила друго место на листи водећих земаља, јер би Исланд конкурисао Црној Гори, са реалном могућношћу да престигне ову земљу, будући спремнији за чланство од било које друге земље кандидата.

„Процес проширења не видимо као игру са нултим збиром, где напредак једне земље представља губитак друге земље. Напротив, позитиван резултат на Исланду могао би да створи нови политички замах на европском нивоу за дебату о проширењу и да ојача уверење да Европска унија остаје најуспешнији политички, економски и геополитички пројекат на континенту“, изјавило је албанско министарство спољних послова за РЕЛ.

Тирана наглашава да што је већи политички консензус у Европи у корист проширења, то политичко окружење постаје позитивније за све земље кандидате које су озбиљно инвестирале у овај процес, укључујући и Албанију.

Исланд, Црна Гора и Албанија и несразмера са буџетом ЕУ

Исланд, с једне стране, и Црна Гора и Албанија, с друге стране, имали би готово супротан однос према буџету ЕУ.

Ако би се Исланд придружио ЕУ, био би трећа најбогатија држава чланица по приходима по глави становника и био би нето доприносилац буџету Европске уније.

Чланство ове земље би ЕУ лако апсорбовала, јер је то мала земља по броју становника, са скоро 60 одсто мање становника од Црне Горе.

Фундаментална разлика између ових земаља лежи у њиховом односу са европским буџетом. Исланд, као једна од најбогатијих европских земаља, највероватније би био нето доприносилац буџету ЕУ, док би Црна Гора била нето корисник.

Много сиромашнија, али шест пута већа од Исланда, Албанија би такође била нето корисник средстава ЕУ.

Нето корисник буџета ЕУ прима више средстава него што доприноси у њега, док нето доприносилац плаћа више него што прима из њега.

Генерално, богатије земље са вишим бруто домаћим производом доприносе више буџету ЕУ, док сиромашније земље имају више користи.

Због тога је Исланд необична земља кандидат, јер би њено чланство значило проширење ЕУ релативно богатом земљом, а не само новом земљом која би била главни корисник европских средстава.

Управо због тога, чланство Исланда би представљало специфичан случај у односу на тренутно проширење ЕУ на Западни Балкан: док би чланство Албаније и Црне Горе представљало углавном финансијску корист за ове земље, Исланд би могао представљати финансијски допринос Унији.

Зашто је овај референдум важан за ЕУ ​​и регион?

Позитиван резултат референдума, према европским званичницима, пружио би подстицај тренутним земљама кандидатима за чланство у ЕУ и показао да је проширење и даље могуће.

Евентуално „да“ на Исланду 29. августа би највероватније довело до тога да се ова земља придружи Црној Гори у процесу приступања.

Албанија, која се сматра једном од водећих земаља, али није у групи са Црном Гором, наставила би овај процес сама.

Тирана каже да позитиван резултат референдума на Исланду, заједно са континуираним напретком Црне Горе ка чланству, представља јасан доказ да је тренутни процес проширења искрен, кредибилан и опипљив.

„Ова дешавања не треба посматрати као разликовање између земаља кандидата, већ као потврду да Европска унија озбиљно улаже у своју будућу безбедност, стабилност и снагу“, саопштило је албанско Министарство спољних послова.

Посебан однос између Исланда и ЕУ

Исланд је званично поднео захтев за чланство у Европској унији 2009. године, након тешког колапса свог банкарског система.

Преговори о приступању отворени су у јулу 2010. године. Отворено је 27 преговарачких поглавља, а 11 од њих је привремено затворено. Нова евроскептична коалициона влада обуставила је преговоре у децембру 2013. године.

Исланд никада није повукао свој захтев за чланство у ЕУ, а 2015. године је затражио да се више не сматра земљом кандидатом.

Ако исландски грађани гласају за наставак преговора, процес ће се наставити тамо где је стао. Затворена поглавља неће бити поново отворена, док ће се рад на затварању преосталих преговарачких поглавља наставити.

Зато европски комесар за проширење сматра да би, у случају позитивног резултата референдума, Исланд могао да заврши процес преговора са ЕУ у веома кратком року.

„Као земља која је већ део Европског заједничког тржишта, Исланд може да заврши преговоре о чланству у року од једне до две године“, оценила је Марта Кос 25. августа у свом говору на Конференцији амбасадора, генералних конзула, конзула и војних аташеа у Загребу.

Међутим, чак и ако се преговори заврше у рекордном року, пуноправно чланство у ЕУ се неће догодити преко ноћи.

То захтева измене Устава, како би се омогућио пренос неких суверених овлашћења.

Према важећим правилима на Исланду, уставни амандман прво мора да одобри парламент, затим се одржавају општи избори, а након тога исти текст амандмана мора поново да одобри новоизабрани парламент.