Вучић се плаши губитка власти, Русија ступа у његову одбрану пред изборе

Од студентских протеста до превремених избора, Александар Вучић улази у једну од најважнијих политичких битака последњих година. На фону домаћег притиска, влада у Београду се такође суочава са променљивом климом у Европи, док Москва појачава реторику онога што назива „обојеном револуцијом“.

Србија ће одржати превремене парламентарне изборе 25. октобра, усред напете политичке климе. Председник Александар Вучић је најавио да ће се 27. септембра повући са функције како би предводио листу Српске напредне странке (СНС) у трци за премијера. Одлука долази након више од годину дана протеста које предводе студенти и у време када опозиција и студентски покрет покушавају да своје незадовољство претворе у гласове.

Управо овде, према медијским извештајима који критикују владу у Београду, избија главна Вучићева забринутост: може ли одржати политичку контролу ако се улично незадовољство претвори у изборни резултат?

Професор Факултета политичких наука Душан Вуччевић рекао је за Н1 да СНС може да се ослони на провладину телевизију током кампање, на негативну кампању против студентске листе и на мобилизацију страха од промене власти.

С друге стране, студентски покрет је званично ушао у изборну трку. Листа коју подржавају студенти има за циљ да масовне протесте који су почели након урушавања крова железничке станице у Новом Саду трансформише у парламентарну снагу.

Вучић се први пут после дужег времена не ослања само на улогу председника, већ директно улази у трку за вођење владе.

Он је најавио да ће поднети оставку на председничку функцију 27. септембра и да ће предводити изборну листу СНС-а на изборима 25. октобра.

Листа носи његово име, „Александар Вучић – Јединствена Србија“, питање које је већ покренуло институционалну дебату. Републичка изборна комисија је одбацила приговоре на могући сукоб интереса, док је један члан комисије тврдио да би то питање требало да преиспита и Агенција за спречавање корупције.

На овај начин, избори постају и политички референдум о моделу власти који је Вучић градио више од деценије.

Русија се појављује као политички „штит“

Како се у Србији повећавају тензије пред изборе, из Москве стижу поруке које ситуацију представљају кроз другачији оквир.

Н1 је објавио да су високи руски званичници више пута помињали сценарио такозване „обојене револуције“ у Србији након избора.

Према овом тумачењу Кремља, протести и политичко незадовољство се не виде једноставно као унутрашњи израз грађана, већ су повезани са подршком и могућим мешањем из иностранства. Н1 је такође указао на сличност између ове реторике и језика који користе провладини медији у Србији.

Ова реторика нуди властима у Београду снажан политички аргумент: сваки покушај промене могао би бити представљен као претња стабилности земље или као пројекат који подржавају страни актери.

Српска радикална странка, која ће се кандидовати на листи коју предводи СНС, такође је користила управо овај аргумент. Према њој, мобилисаће своје структуре како би спречила оно што назива „обојеном револуцијом“ и долазак на власт снага чији се центри одлучивања налазе ван Србије.

Ако студентски протест успе да се консолидује као политичка алтернатива, Вучић се суочава са противником другачијим од традиционалних опозиционих странака.

Студенти су успели да мобилишу хиљаде људи током вишемесечних протеста и имају подршку опозиционих странака које су одлучиле да се не кандидују на одвојеним листама. Због тога је студентски покрет постао један од главних фактора на октобарским изборима.

Истовремено, извештаји Фридом Хауса о Србији истакли су проблеме у изборном окружењу и значајне предности СНС-а на претходним изборима, укључујући несразмеран приступ медијима, коришћење административних ресурса и притисак на запослене у јавном сектору.

Ове процене не одређују исход предстојећих избора, али показују да се трка 25. октобра одвија у политичком окружењу које је дуго било предмет критика међународних организација и независних медија.

Брисел више не делује тако пријатно са Вучићем

Притисак на власт у Београду не долази само са улице.

Против СНС-а у Европској народној партији отворен је процес, према речима бугарског посланика Европског парламента Андреја Ковачева, који је рекао да су гласови унутар ЕПП-а против Вучићеве странке постали веома јаки.

„Доста, чекали смо превише дуго“, изјавио је Ковачев, оптужујући Вучића да превише дуго „игра на обе стране“.

За Београд је ово посебно осетљиво јер је СНС део политичке породице ЕПП-а.

Истовремено, други извештаји су истакли да је Србија одржавала јаке везе са Русијом и Кином, док су односи са Бриселом постајали све компликованији.

Дакле, избори 25. октобра нису само такмичење између СНС-а и његових противника.

Одвијају се у Србији где се влада суочава са дугим таласом протеста, где студенти први пут тестирају снагу на гласачким урнама, где се опозиција реорганизује и где односи са Европском унијом пролазе кроз тежак период.

У овој клими, Русија наставља да нуди наратив који представља унутрашњи притисак као део могућег сценарија спољне дестабилизације.

За Вучићеве критичаре, ово би могло да функционише као „политички штит“: уместо да се предизборна дебата фокусира искључиво на учинак владе, корупцију, институционалну одговорност и захтеве демонстраната, она се помера ка теми „заштите државе“ од спољне претње.

Али да ли ће ова стратегија бити довољна да одржи политичку доминацију СНС-а, одредиће гласање 25. октобра.

ГеоПост