Везе странака БиХ са Русијом, Кином, Ираном и Западом

Ставови главних политичких странака у Босни и Херцеговини према Европској унији и НАТО-у, као и Русији, Кини и Ирану, значајно се разликују и могу наставити да утичу на правац спољне политике земље након октобарских избора, о којима не постоји консензус између странака из њена два ентитета.

Савез независних социјалдемократа Милорада Додика, који настоји да очува деценијску власт над Републиком Српском и у Босни и Херцеговини на октобарским изборима, изградио је најближи политички однос са Русијом.

Последњих година интензивирала је контакте са Кином и жели да прекине све односе са Ираном, уз резерве према ЕУ, а све главне странке из Републике Српске противе се чланству у НАТО-у.

Странка демократске акције, која тежи повратку на власт након четири године у опозицији, има најдужу историју односа са Ираном, што њени званичници често повезују са помоћи током рата у Босни и Херцеговини.

Истовремено, одржава прагматичне односе са Кином и Русијом, али званично подржава чланство у ЕУ и НАТО-у.

Хрватска демократска заједница (ХДЗ) у БиХ је на власти већ три деценије, током којих је одржавала контакте са кинеским и руским званичницима, истовремено усклађујући своја стратешка документа са ЕУ и НАТО-ом.

Социјалдемократска партија (СДП) БиХ, Народ и правда (НиП) и Наша странка, чија је главна база у Сарајеву, такође повезују своје спољнополитичке приоритете са евроатлантским интеграцијама.

Њихов став према Русији је негативан још од инвазије на Украјину, а са Кином су одређени економским интересима.

Ниједна од главних странака не доводи у питање партнерство БиХ са Вашингтоном, али се ни потпуно не дистанцира од Русије, Кине или Ирана.

Однос СНСД-а са Русијом превазилази дипломатске контакте.

Политичке везе СНСД-а са Кремљем су најистакнутији пример сарадње између велике странке из Босне и Херцеговине и стране државе.

Овај однос није ограничен само на личне контакте, већ укључује и институционалну сарадњу.

Власти РС су отвориле представништво у Москви, док Народна скупштина ентитета сарађује са руском Државном думом, чији су представници посетили Бањалуку.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске сарађује са руским безбедносним институцијама, а ове године је обновљен и проширен споразум са московском полицијом.

„Овај меморандум се активно спроводи у дело. Видели смо слање припадника МУП-а РС у Москву, долазак руских делегација и инструктора у Бањалуку, заједничке активности у области 'борбе против тероризма', обуку специјалних јединица, службених паса и друго“, рекао је за РЕЛ Харун Карчић, спољнополитички аналитичар.

Председник СНСД-а Милорад Додик састао се са руским председником Владимиром Путином и другим високим руским званичницима, а 11. септембра је најавио да ће „поново путовати у Русију до краја месеца“.

Пред изборе 2018. и 2022. године, Путин је јавно пожелео успех Додику и његовој странци, док руски званичници годинама подржавају ставове власти Републике Српске о Дејтонском мировном споразуму, браниле затварање Канцеларије високог представника (OHR), и у споровима између државних и ентитетских институција.

Додик се такође редовно састајао са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом и руским амбасадорима у БиХ.

Став СНСД-а према Москви је посебно очигледан након руске инвазије на Украјину 2022. године.

Додик је више пута изјавио да „Република Српска неће подржати санкције против Русије“, док су министри СНСД-а у државној влади гласали против одлука које би довеле БиХ у складу са мерама ЕУ (и Запада) против Москве.

Истовремено, власти РС су подржале наставак економских односа са Русијом, укључујући сарадњу са Гаспромом у развоју гасне и енергетске инфраструктуре у РС, упркос западним санкцијама против руских компанија.

Друге странке без блиских веза са Москвом
У Федерацији БиХ ниједна странка не подржава зближавање са Русијом.

СДП БиХ, Наша странка (НС) и НиП су најјасније проевропске странке и подржавају евроатлантске интеграције, усклађивање са спољном политиком ЕУ, укључујући санкције и укидање безвизног режима за Русе, као и подршку Украјини.

Званичници СДА такође подржавају територијални интегритет Украјине и евроатлантски пут БиХ, али је њихова реторика према Русији опрезнија, а председник странке Бакир Изетбеговић се састаје са руским амбасадором у БиХ.

У својим програмским документима, ХДЗ БиХ подржава европски и НАТО пут БиХ, али је њено руководство одржавало контакте са високим руским званичницима.

Председник странке Драган Ћорвић састао се са Путином у Москви 2018. године током финала Светског првенства, као члан Председништва БиХ у друштву бивше хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић и француског председника Емануела Макрона.

Током свог мандата, састајао се и са Лавровом, али те контакте није пратила политика зближавања са Москвом нити противљење чланству у ЕУ и НАТО-у.

Опозиционе Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП) не подржавају прекид односа са Русијом; њихов програм је оријентисан ка ЕУ. Као и СНСД, не подржавају чланство у НАТО-у.

Неколико опозиционих политичара, попут Јелене Тривић, лидерке Народног фронта, и Небојше Вукановића, лидера Листе Правда и ред, више пута су критиковали став Кремља према Додику и мешање Русије у унутрашње политичке односе у Републици Српској.

Кина гради утицај кроз економију и партијску дипломатију

За разлику од Русије, Пекинг се не сврстава ни уз једну политичку странку или етнички блок. Кинеска дипломатија одржава контакте са скоро свим главним политичким актерима у БиХ, за које сваке године организује путовања у Кину.

Пекинг гради свој утицај кроз економске пројекте, инфраструктуру и енергетска улагања.

Кина и Босна и Херцеговина су успоставиле дипломатске односе 3. априла 1995. године, а након тога се Босна и Херцеговина званично обавезала да ће подржати политику „једне Кине“ и да неће признати Тајван као независну државу, што је један од приоритета спољне политике Пекинга.

Растуће економско присуство Кине уследило је након покретања иницијативе „Један појас, један пут“. Кинеске компаније и финансијске институције биле су укључене у енергетске и инфраструктурне пројекте, подржане кредитима кинеских државних банака.

Међу странкама у Федерацији БиХ, посебно су значајни контакти ХДЗ-а БиХ са кинеским званичницима.

Председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, заједно са другим страначким званичницима, редовно се састаје са кинеским амбасадорима, углавном разговарајући о економској сарадњи и потенцијалним кинеским инвестицијама, наводи се у званичним саопштењима.

Посебно је вредна пажње Човићева посета Пекингу 2015. године, када се, као председавајући Председништва БиХ, састао са кинеским председником Си Ђинпингом и учествовао у војној паради поводом 70. годишњице завршетка Другог светског рата.

Упркос интензивним контактима и посетама, ХДЗ БиХ јавно подржава пут ка ЕУ и НАТО-у као своју стратешку оријентацију.

Партијска сарадња са Комунистичком партијом Кине

СДА годинама одржава контакте са кинеским политичким структурама.

Према званичним извештајима, представници СДА су учествовали на неколико међународних скупова које је организовала Комунистичка партија Кине.

СДП БиХ, НиП и Наша странка (НС) немају упоредиво развијене политичке везе са Пекингом.

Лидер СДП-а Нермин Никшић, као федерални премијер, састао се са кинеским амбасадорима и подржао кинеске инвестиције у инфраструктуру и енергетику.

Председник НиП Елмедин Конаковић, као шеф дипломатије, састао се са амбасадорима и истовремено нагласио добре билатералне односе и интеграцију БиХ у ЕУ и НАТО.

Наша странка, једна од владајућих странака, има најмање развијене политичке везе са иранским, руским или кинеским структурама.

„Кина покушава на све начине, углавном капиталом, да буде присутна у Европи. А где је боље то учинити него у оним деловима Европе који се налазе у 'сивој зони'“, рекао је за РЕЛ Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Мујкић каже да „сарадња са изузетно ауторитарном и нелибералном странком, попут Комунистичке партије Кине, много говори о странкама које са њом потписују споразуме“.

Партнерство СНСД-а са Пекингом се разликује од односа са Москвом

За Милорада Додика и СНСД, Кина представља другачијег партнера од Русије.

Док је однос са Москвом под снажним утицајем геополитичких фактора, однос са Пекингом је у великој мери прагматичан и повезан са могућностима финансирања разних пројеката кредитима кинеских државних банака.

Власти Републике Српске годинама промовишу кинеске инвестиције у БиХ, док Пекинг подржава ставове блиске политикама СНСД-а на међународној сцени, попут затварања ОХР-а, Канцеларије међународног високог представника у БиХ.

Као председник Председништва БиХ, Додик је учествовао на онлајн самиту Кине и земаља централне и источне Европе 2021. године, чији је домаћин био Си Ђинпинг, а премијери РС и министри из његове странке су неколико пута посетили Кину и састали се са представницима кинеских државних институција и компанија.

Међутим, приступ Пекинга Додику је био уздржанији него Кремљов. Кинеско руководство није јавно подржало СНСД на изборима, нити се отворено укључило у унутрашње политичке спорове у БиХ.

У Републици Српској, опозиционе странке СДС и ПДП, као и Јелена Тривић и Небојша Вукановић, немају развијене политичке везе са Пекингом, а Кина заузима знатно мање место у њиховим политичким изјавама.

Од захвалности Ирану до подршке Израелу
Бивши амбасадор БиХ у Ирану, Емир Хаџикадунић, рекао је за РЕЛ да су данашњи односи између Сарајева и Техерана ограничени и углавном без значајног политичког, економског или безбедносног утицаја.

„Током рата, након 1993. године, Иран је слао оружје у БиХ уз прећутну сагласност тадашње америчке администрације на челу са председником Билом Клинтоном, што доказују и накнадна сведочења пред Конгресом“, рекао је Хаџикадунић.

Према његовим речима, сви тренутни контакти са Ираном „су заиста маргинални“.

„Нема значајне трговине, нема војне сарадње, а туристички промет не прелази стотину виза годишње“, рекао је Хаџикадунић за РЕЛ.

Међу главним политичким странкама у БиХ, Странка демократске акције (СДА) има највише контаката са Ираном, углавном преко свог председника Бакира Изетбеговића, али и других високих страначких званичника.

Међутим, дугогодишњи контакти СДА са Ираном не значе да странка јавно подржава ирански политички систем или званични савез БиХ са Техераном.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић посетио је Иран у октобру 2016. године и састао се са тадашњим председником Хасаном Роханијем и ајатолахом Алијем Хамнеијем.

Изетбеговић, који се поново кандидовао за бошњачког члана Председништва БиХ на октобарским изборима, описао је Иран као „великог и доказаног пријатеља Босне и Херцеговине“.

У састанцима са иранским дипломатама у Босни и Херцеговини, редовно је помињао помоћ Ирана током рата. Иран је био међу првима који су признали независност Босне и Херцеговине у марту 1992. године и отворио је амбасаду у Сарајеву.

Сличне поруке послала је и Бисера Турковић, бивша министарка спољних послова БиХ и висока функционерка СДА, која је 2021. године присуствовала инаугурацији ултраконзервативног бившег председника Ебрахима Раисија.

Турковић је у децембру 2022. године у Сарајеву угостио иранског министра спољних послова Хосеина Амира Абдолахијана и, између осталог, рекао да је „Иран наш партнер и пријатељ“.

Званична посета иранског министра догодила се у време масовних протеста у Ирану након смрти Махсе Аминија у затвору и изазвала је политичке реакције у БиХ. Позив за састанак са њим одбили су чланови руководства парламента и председништва БиХ.

Абдолахијана је потом примио шеф њене странке, Бакир Изетбеговић.

Контакти са Ираном нису били ограничени само на руководство СДА, а њени званичници су учествовали у догађајима које је Иран организовао у БиХ.

Сафет Софтић, делегат СДА у Парламентарној скупштини БиХ и високи званичник Исламске заједнице у БиХ, посетио је Иран и учествовао у догађајима које су организовале иранске институције у БиХ.

Са својим партијским колегом, потпредседником ентитета Федерација Босне и Херцеговине, Рефиком Лендом, учествовао је у обележавању 47. годишњице Исламске револуције у Сарајеву 10. фебруара ове године.

Присутан је био и министар полиције у Федерацији БиХ, Рамо Исак, лидер мале парламентарне странке, Снага народа.

У контакту са Ираном, али без сарадње
Став већине осталих странака из Сарајева према Ирану је знатно другачији.

Члан Председништва БиХ Денис Бечировић, из СДП-а БиХ, састао се најмање једном током 2024. године са иранским амбасадором Абузаром Ебрахимијем Торкаманом, са акцентом на иранску подршку Резолуцији о геноциду у Сребреници, коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација.

Сличну поруку послали су и председник Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић и представник НиП-а током састанка са истим амбасадором 2025. године, захваливши Ирану на подршци резолуцији и суверенитету Босне и Херцеговине.

Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, лидер Народне странке и правде, повезује своју спољнополитичку оријентацију са чланством БиХ у ЕУ и НАТО-у.

Конаковић одржава протоколарне дипломатске контакте са иранским дипломатским представницима у БиХ, али је и у јавним наступима критиковао потезе Техерана.

Конаковић се током протекле две године позивао на међународно право, без повезивања БиХ са Ираном, САД и Израелом или арапским земљама.

Демократски фронт и његов лидер Жељко Комшић, члан Председништва БиХ, имају другачији тон према Ирану.

Током протекле две деценије, Комшић је више пута истицао „иранску помоћ БиХ током рата и пријатељске односе“ између две земље.

Током дискусија о резолуцији УН којом се осуђују ирански напади на земље Залива и Јордан, Комшић је заузео другачији став од министра спољних послова БиХ Конаковића и амбасадора у УН Златка Лагумџије, бившег шефа СДП-а.

Док су Конаковић и Лагумџија подржали коспонзорство резолуције од стране БиХ, Комшић се томе успротивио, тврдећи да се „све акције које спроводи Иран могу окарактерисати као одбрамбене“.

Семир Ефендић, председник Странке за БиХ и кандидат за Председништво, критиковао је одлуку власти да не пошаљу представника на комеморацију иранског врховног вође Алија Хамнеија./REL