Јак сигнал из Брисела за Вучића, фон дер Лајен заобилази Србију

Одлука председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да не посети Србију током своје последње турнеје по Балкану изазвала је дебату у Београду, посебно зато што је посета планирана у политички осетљивом периоду, непосредно пре избора.

На претходним састанцима, фон дер Лајен и председник Србије Александар Вучић имали су блиску јавну комуникацију. „Александре! Драго ми је да те видим, како си?“, био је њен поздрав председнику Србије на једном од претходних сусрета.

Међутим, овог пута састанак се неће одржати.

Вучић је рекао да би избори могли бити главни разлог зашто је председник Европске комисије одлучио да не путује у Србију, тврдећи да Брисел не жели да се састане са владом која је у техничком мандату.

„То нема много смисла. У том тренутку имате легалне институције - влада је легална, вршилац дужности председника републике је легалан, али више нема легитимних институција јер смо у предизборној кампањи. Сачекаће да се избори заврше и онда ће радити са ким год, ко год да победи“, изјавио је Вучић у интервјуу за Радио Београд 1.

Али у немачким и европским медијима круже тумачења да је одлука можда део ширег захлађења односа између Брисела и српских власти.

Растући притисак на СНС

У овој клими, Европска народна партија (ЕНП) је покренула процес који би могао имати последице по Српску напредну странку (СНС), политички ентитет који предводи Вучић.

Андреј Ковачев, шеф бугарске делегације у ЕПП-у, изјавио је да су се гласови за мере против СНС-а повећали унутар европске политичке породице.

„Покренули смо процес против Српске напредне странке. Гласови у ЕПП-у за ово су сада веома јаки. Доста. Предуго смо чекали“, рекао је Ковачев.

СНС је на власти у Србији скоро деценију и по, током којих је Београд покушавао да истовремено одржава односе са Европском унијом, Русијом и Кином.

Али су се појачале критике из Брисела по питањима везаним за владавину права, демократију, спољну политику и односе Србије са Русијом.

Младићева сахрана као прекретница?

Ерик Горди, професор политичке и културне социологије на Универзитетском колеџу у Лондону, повезује погоршање политичке климе са начином на који су српске власти поступиле на сахрани Ратка Младића, бившег команданта Војске Републике српске, кога је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију осудио за ратне злочине.

Према Гордијевим речима, начин на који је церемонија одржана и политичко присуство око ње створили су нову дистанцу између Србије и њених европских партнера.

„Не би требало превише да спекулишемо о мотивима људи из Европске уније – то је прилично јасно. Занимљиво је да Вучић и његова странка изгледа нису свесни да су овом сахраном прешли границу цивилизације. Ово је удаљило Србију, како од њених суседа у региону, тако и од Европске уније“, рекао је Горди.

Према његовим речима, српска влада је сахрану искористила и као прилику за политичку мобилизацију, представљајући је у пракси као изборни догађај.

Вучић заоштрава реторику против Брисела

Истовремено, Вучић је појачао своје критике према званичницима Европске уније, више пута говорећи да Србија неће бити лако примљена у ЕУ.

Након отказивања посете европске комесарке за проширење Србији, председник Србије је оштро реаговао на њене изјаве.

„Забринут сам због њених коментара. Ово ме брине. Па, нећу дозволити да понижавате нашу земљу. И немојте лагати. Немојте лагати!“, изјавио је Вучић.

Према Гордијевим речима, таква реторика би могла политички да послужи влади уочи избора, али истовремено би могла да продуби проблеме СНС-а у односима са европским партнерима.

„Мислим да заиста имамо показатеље да су све ове ствари – провокације и исказивање самопоуздања од стране режима – заправо показатељи њихове слабости и несигурности. А ако се вратимо на ЕУ, они делимично реагују на ово – више не виде стабилног партнера у Вучићу или његовој странци“, рекао је професор са Универзитетског колеџа у Лондону.

Шта се променило у Европи?

Горди такође повезује промену политичке климе са дешавањима у Мађарској и улогом премијера Виктора Орбана у европској политици.

Према његовим речима, политичке промене у Будимпешти утицале су на начин на који Брисел приступа Београду и другим политичким актерима у региону.

„Сада Европска унија више не мора да брине о томе како да удовољи Орбану и његовим сателитима. Орбан је историја, као и цела његова мрежа крајње десничарских покрета широм Европе, и то више није фактор“, изјавио је.

Горди је поменуо и пројекат Јадар, тврдећи да више није извесно колики утицај би овај пројекат могао имати на односе између Београда и Брисела.

„Све ствари које је имао, а које су га држале на његовој страни, више не функционишу“, рекао је.

Према речима британског професора, политике сличне онима које Београд данас спроводи водиле су Србију у прошлости ка међународној изолацији и санкцијама.

Међутим, он процењује да постоји значајна промена у ставу дела српског бирачког тела у односу на деведесете године.

Према његовим речима, садашња генерација не делује спремно да плати исту политичку и економску цену као у прошлости, посебно зато што данас постоји јасна алтернатива у односу на европску оријентацију земље.

У том контексту, одсуство фон дер Лајен у Београду, упркос формалном оправдању везаном за изборни период, тумачи се као још један сигнал растућих тензија између институција Европске уније и владе Александра Вучића.

ГеоПост