Norveška pozvana da iskoristi fond od 1.8 biliona evra kako bi pomogla EU da deblokira zajam za Ukrajinu

Nakon što su danske novine oživele nekada nategnut predlog, ideja je dobila na snazi među norveškim političkim strankama.

Sve su glasniji pozivi da Norveška iskoristi svoj suvereni fond bogatstva od 1,8 biliona evra kako bi ubrzala otplatu zastoja u otplati kredita EU Ukrajini od 140 milijardi evra, nakon što su danske novine oživele nekada nategnutu ideju tokom prošlog meseca na samitu EU.

Pet norveških stranaka, uključujući tri koje podržavaju sledeću vladu laburističkog premijera Jonasa Gara Sterea, sada su pozvale Oslo da interveniše kako bi se obratila zabrinutosti Belgije zbog korišćenja zamrznute ruske državne imovine za finansiranje kredita za reparacije Kijevu od 140 milijardi evra.

Lideri EU razgovarali su o ovom pitanju na samitu u Briselu 23. oktobra, ali nisu uspeli da postignu dogovor. Belgija insistira da druge zemlje EU moraju da podele pravne i finansijske rizike povezane sa planom pre nego što pristane da nastavi. Imovinu drži Euroclear, klirinška kuća sa sedištem u Briselu.

Prošle nedelje, Stere je naložio „potpunu reviziju“ potencijalnog učešća Norveške.

Norveška, bogata naftom, ima najveći svetski suvereni fond bogatstva, vredan 1,8 biliona evra, uključujući procenjenih 109 milijardi evra generisanih rastom cena gasa 2022. i 2023. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.

„Pažljivo pratimo situaciju i nastavljamo dijalog sa našim kolegama iz EU“, rekla je za Euractiv Elen Rejtan, državna sekretarka u norveškom Ministarstvu finansija.

Ovi komentari dolaze u trenutku kada se zemlje EU sve više oslanjaju na zamrznutu rusku imovinu, a ne na sopstvene budžete, kako bi zadovoljile finansijske potrebe Kijeva, koje Međunarodni monetarni fond procenjuje na oko 55 milijardi evra u naredne dve godine.

Brisel namerava da predstavi opcije za finansiranje potreba Ukrajine, ali će „intenzivirati razgovore sa istomišljenicima i saveznicima… kasnije“, rekla je portparolka Evropske komisije za Euractiv.

Aktivizam iz Politikena

Međutim, pritisak na učešće Norveške nije potekao iz Brisela ili Osla, već iz Kopenhagena.

Dok su se lideri EU sastali u Briselu 23. oktobra kako bi razgovarali o kreditu, Politiken je objavio intervju sa dva norveška ekonomiste koji su pozvali svoju zemlju da iskoristi svoje ogromno bogatstvo i kreditni rejting AAA kako bi prevazišla ekonomsku stagnaciju.

„To bi bilo sjajno“, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen kada ju je novinar Politikena intervjuisao o tome nekoliko sati kasnije u Briselu, ali je dodala da nije čula ništa o tome da Oslo razmatra tu ideju.

Isti novinar je kasnije pitao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da li je razgovarao o predlogu tokom njihovog sastanka ranije ove nedelje sa norveškim premijerom Stereom.

„Uglavnom sam razgovarao sa Jonasom o gasu“, rekao je Zelenski zbunjeno. Oba razgovora su preneli Politiko i norveški mediji, što je podstaklo manje norveške stranke da se iskoriste za ovu marginalnu ideju.

Još uvek nema naznaka da će Norveška preuzeti vodeću ulogu u zaustavljenom planu kreditiranja, iako bi mogla da učestvuje kao jedan od nekoliko zajmodavaca. „Norveški konzervativci su za to, ali to bi trebalo da se uradi zajedno sa zemljama EU“, rekla je bivša ministarka spoljnih poslova Ine Eriksen Sereide.

Politiken nije odgovorio na zahtev Euraktiva za komentar./Euractiv/