Novinari u Srbiji često su izloženi špijuniranju, digitalnim napadima i tajnom nadzoru, ali većina tih slučajeva prolazi neprimetno, izjavio je za FoNet novinar Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) Aleksa Tešić.
On ističe da su napadi poput obaranja sajtova ili curenja prepiski jedini vidljivi dokazi i da “niko zapravo ne zna šta sve BIA ima i koristi”.
“Ono što novinari uglavnom vide je kada već imaju dokaz – oboren je sajt, iscurila prepiska, pa kažu: najverovatnije BIA, nema ko drugi. Napad Pegasusom isto – kod nas je bilo, nemamo potvrdu ko je to uradio, ali pretpostavljamo da je Bezbednosno informativna agencija (BIA) ili neko iz vlade, jer niko drugi nema sredstva da plati Pegasus“, rekao je Tešić, govoreći u FoNetovom serijalu razgovora o medijskoj sceni Kiosk.
On je ukazao da je tajni nadzor zakonski dozvoljen uz naredbu tužilaštva i suda, ali da je “problem opravdati pred sudijom i tužiocem zašto ti treba nadzor novinara”.
Kao institucije kojima se novinari mogu obratiti naveo je Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Ombudsmana i Više tužilaštvo, uz ocenu da “oni ne razumeju sajber pretnje ili se prave da ne razumeju”.
Tešić je dodao da su državne institucije imale sajber obuke, ali “ne koriste to znanje”.
Kada novinar dobije potvrdu da mu je uređaj kompromitovan, sledeći korak je, prema njegovim rečima, “da uloži krivičnu prijavu i krene legalnim putem, koji je dugotrajan, ali je važno da ostane trag”.
“Drugo što ostaje novinarima je pritisak javnosti – ti imaš svoj kanal, svoj portal, koji možeš da iskoristiš da tražiš od institucija da rade svoj posao”, istakao je Tešić.
Kao posebno ranjivu grupu naveo je lokalne novinare, koji “nemaju zaštitu jer nisu vidljivi u nacionalnim medijima, pa su lakša meta”.
Govoreći o konkretnim primerima, Tešić je rekao da su dve novinarke BIRN dobile sumnjive poruke sa čudnim linkovima, što je bio “personalizovani fišing – poruka napisana baš za te novinare i upućena njima, koja igra na novinarsku radoznalost”.
“Najbolje je ne kliktati na te linkove uopšte“, poručio je Tešić i dodao da je ključ u podizanju svesti o digitalnim pretnjama.
“Svaki novinar može da pročita tekstove i vidi šta otprilike MUP i BIA imaju, jer kad si informisan, možeš da doneseš odluku koju meru bezbednosti da primeniš.“
On smatra da je važno pronaći balans između bezbednosti i praktičnost.
“Mogu da koristim najkriptovanije aplikacije i telefone, ali bih trošio mnogo vremena. Moram da biram između komfora i bezbednosti.“, obrazložio je Tešić.
Na pitanje o takozvanim prijateljskim razgovorima s policijom na koji novinari dobijaju pozive, Tešić je pojasnio da novinari “nemaju obavezu da daju šifru za telefon ili naloge” i da „mogu da budu prisutni dok se radi forenzika, zajedno sa advokatom”./FoNet/
Hibridno ratovanje i dezinformacije“, kako Rusija kombinuje propagandu sa vojnim napadima u Ukrajini 
Savet ministara EU: Srbija bi trebalo da ubrza reforme i dosledno primenjuje zakone o medijima i biračkom spisku 
Srbija teži članstvu u EU, istovremeno jačajući svoje ekonomske i vojne veze sa Kinom i Rusijom 
Kako bi mogao da izgleda mirovni sporazum za Ukrajinu? 
Rute odbacuje zabrinutost zbog posvećenosti SAD NATO-u pred sastanak o Ukrajini 
Ratni zločinac i bivši pripadnik VRS izbjegao zatvor i pridružio se ruskoj paravojsci u Ukrajini: “Igram se rata”