Radev: “Srpski svet” je pretnja po stabilnost Zapadnog Balkana

Evropska unija mora da shvati veoma ozbiljno aktivnosti Beograda u okviru takozvane „doktrine srpskog sveta“, rekao je bugarski predsednik, Rumen Radev.

On je upozorio da ova doktrina tako može predstavljati pretnju po stabilnost Zapadnog Balkana.

„Zapadni Balkan je kritična bezbednosna tačka koja zahteva punu pažnju Evropske unije… Verujem da je pravo vreme da sve evropske institucije ovaj problem shvate mnogo ozbiljnije. Ovo je izuzetno osetljivo pitanje i za nas“, rekao je Radev.

Ove izjave dao je odgovarajući na pitanje novinara o rizicima koje predstavlja projekat „Srpski svet“ i kako ova inicijativa iz Beograda utiče na bezbednost u regionu, piše aktuelno.me, prenosi The Geopost.

Pre nekoliko dana i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, upozorio je je na opasnost od projekta „Srpski svet“, čiji je cilj rekonstrukcija dela bivše Jugoslavije sa Srbijom u njenom centru, povratak kontrole nad Kosovom i dovođenje trenutno nezavisnih država kao što su Crna Gora, Severna Makedonija, delovi Bosne i Hercegovine i druge, ponovo u orbitu Beograda.

„Srpski svet“ deluje kao verzija projekta „Velika Srbija“ Slobodana Miloševića manjeg obima, ali i kao pandan konceptu „Ruski svet“ koji promoviše Vladimir Putin, koji je jednom rekao da Rusija nema granica. Oba projekta se, između ostalog, oslanjaju na uticaj Pravoslavne crkve.

Početkom juna 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je takozvanom Svesrpskom nacionalnom skupu u Beogradu, koji je okupio predstavnike Srba iz cele bivše Jugoslavije. Na tom strateškom sastanku usvojena je takozvana Svesrpska deklaracija, koja je na papiru predstavila plan za sprovođenje koncepta „Srpski svet“.

Srpski dokument opisuje Kosovo kao „sastavni deo Srbije“, dok je Republika Srpska — entitet sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini — definisana kao „nacionalni interes Srbije“.

Do marta 2025. godine, manje od godinu dana nakon događaja, posledice su bile neminovne.

Hrvatska, Albanija i Kosovo najavile su stvaranje vojnog saveza, dok su Srbija i Mađarska, s druge strane, potpisale svoj vojni pakt.

Vučić je obećao da će izgraditi „najjaču i tehnološki najnapredniju vojsku u istoriji zemlje“, što je izazvalo zabrinutost među susedima i zapadnim posmatračima u pogledu sve izraženijih ambicija Beograda na Balkanu.

Vučić je takođe otvoreno tvrdio da je Bugarska pozvana da se pridruži vojnom bloku koji okružuje njegovu zemlju, ali su vlasti u Sofiji brzo odbacile takve spekulacije.

„Leteći tenkovi“

Godinama Beograd intenzivno naoružava svoju vojsku modernim sistemima naoružanja, uključujući francuske borbene avione i ruske borbene helikoptere, koje je Vučić opisao kao „leteće tenkove“. Odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu, Beograd je takođe kupio kineske sisteme protivvazdušne odbrane. Izveštaji takođe ukazuju da je Srbija nabavila hiljade iranskih dronova „Šahed“, koje je Rusija često koristila u napadima na ukrajinske gradove.

Pod Vučićevim vođstvom, Beograd je oživeo duh Slobodana Miloševića kroz autoritarnu konsolidaciju vlasti, nacionalističku retoriku i regionalne provokacije koje podsećaju na eru jugoslovenskih ratova 1990-ih, etničkih sukoba i izolacije.

Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i, po svoj prilici, potpuno razume ciljeve svog bivšeg mentora za „Veliku Srbiju“ i njihove posledice, zaključuje portal EU alive./KosovaPress/