Britanija će pomoći Belgiji nakon sumnje na ruski napad dronova

Britanija pruža vojnu podršku Belgiji nakon serije sumnje na ruski napad dronova na njen vazdušni prostor, objavio je novi načelnik Generalštaba odbrane.

Ser Ričard Najton je za emisiju „Nedelja sa Lorom Kuensberg“ na BBC-ju rekao da je njegov belgijski kolega zatražio pomoć ranije ove nedelje i da su oprema i osoblje sada na putu.

Aerodrom u Briselu je privremeno zatvoren u četvrtak uveče nakon što su dronovi primećeni u blizini. Viđeni su i na drugim lokacijama, uključujući vojnu bazu.

Ovo dolazi nakon serije upada dronova iznad nekoliko zemalja NATO-a koji su poremetili vazdušni saobraćaj. Rusija je negirala navode o vođenju „hibridnog rata“ protiv ukrajinskih saveznika.

Ser Ričard je rekao da nije sigurno da li su preleti poticali iz Rusije, ali da je „verovatno“ da ih je naredila Moskva.

Ministar odbrane Džon Hili je u saopštenju rekao: „Suočeni sa sve većim hibridnim pretnjama, naša snaga leži u našim savezima i našoj zajedničkoj odlučnosti da branimo, odvraćamo i štitimo našu kritičnu infrastrukturu i vazdušni prostor.“

Prema Bi-Bi-Siju, pripadnici 2. krila za zaštitu snaga RAF-a verovatno će biti raspoređeni.

Ser Ričard je dodao da će Velika Britanija, zajedno sa svojim saveznicima iz NATO-a, podržati Belgiju „svojom opremom i kapacitetima“. Nemačko Ministarstvo odbrane je u petak izjavilo da će, na zahtev Brisela, takođe podržati Belgiju merama odbrane od dronova.

Oko 3.000 putnika Brisel erlajnsa pogođeno je poremećajima u četvrtak. Avio-kompanija je saopštila da je pretrpela „značajne troškove“ zbog otkazivanja ili preusmeravanja desetina letova.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i belgijske bezbednosne službe sumnjaju da Rusija stoji iza incidenta, ali je belgijski ministar odbrane Teo Franken ranije izjavio da nema dokaza koji bi to potkrepili.

„U početku su dronovi koji lete iznad naših vojnih baza viđeni kao naš problem“, rekao je Franken ranije ove nedelje.

„Sada je to postala ozbiljna pretnja koja pogađa civilnu infrastrukturu u nekoliko evropskih zemalja.“

Ser Ričard je rekao da je Rusija, uopšteno govoreći, „najhitnija pretnja sa kojom se trenutno suočava Evropa“.

„Nezakonita invazija na Ukrajinu otkrila je varvarsku prirodu ruskih ratnih napora.“

Dodao je da je Rusija izvršila sabotaže i atentata na britanskom tlu i da je takozvano hibridno ratovanje oblast gde „mi [Britanija] moramo da se ojačamo“.

Moskva je pokrenula veliku invaziju na Ukrajinu 2022. godine i trenutno kontroliše oko petinu njene teritorije, uključujući Krimsko poluostrvo, koje je anektirala 2014. godine.

Hibridne pretnje koriste mešavinu vojnih i nevojnih taktika i, prema NATO-u, imaju za cilj da poremete infrastrukturu ili institucije.

Ministar odbrane u senci pozdravio je odluku o podršci Belgiji, navodeći da postoji „okruženje sa povećanim pretnjama“ i da je važan deo odvraćanja pretnji „saradnja sa drugim zemljama unutar NATO-a“.

Međutim, Džejms Kartlidž je takođe kritikovao stav vlade o povećanju izdataka za odbranu, navodeći da je potrebna veća hitnost.

U proleće je vlada objavila planove da poveća izdatke za odbranu na 2,5% BDP-a od aprila 2027. godine, sa ciljem da dostigne 3% u sledećem parlamentu.

Ser Ričard je rekao da je finansiranje „veće od svega što je video u svojoj karijeri“.

Upad u belgijski vazdušni prostor usledio je nakon sličnih incidenata u drugim evropskim zemljama, uključujući Švedsku, Norvešku, Dansku i Nemačku. Sve su to saveznice NATO-a koje su podržale Ukrajinu.

Dok neki upiru prstom u Rusiju, vlasti nisu predstavile nikakve dokaze koji povezuju incidente sa Moskvom, a Kremlj je dosledno negirao bilo kakvu umešanost.

Sumnju su podstakle otvorenije povrede vazdušnog prostora Rusije u Istočnoj Evropi poslednjih meseci, u kojima su učestvovali borbeni avioni i veći dronovi za napad. Moskva je negirala da su to bili namerni napadi.

Ujedinjeno Kraljevstvo je nedavno rasporedilo avione RAF-a „Tajfun“ da učestvuju u odbrambenim misijama iznad Poljske, što je deo misije NATO-a za jačanje istočnog krila kao odgovor na povrede.

Pistorijus je sugerisao da bi nedavna viđenja mogla biti povezana sa diskusijama širom EU o korišćenju zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini u obliku kredita od 140 milijardi evra./BBC/