Visoki ruski komandanti stižu u Belorusiju na vojnu obuku

Visoki ruski vojni komandanti stigli su u Belorusiju u sredu. Oni će nadgledati 30.000 ruskih vojnika tokom desetodnevne vojne vežbe sa beloruskom vojskom, u onome što se smatra najnovijom demonstracijom sile od strane Moskve, duž granice sa Ukrajinom.

Rusija je poslala dva raketna sistema zemlja-vazduh, S-400, i brojne borbene avione u Belorusiju na obuku. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Valerij Gerasimov predvodiće vežbu koja počinje u četvrtak.

Vežba u Belorusiji je najnovija pretnja Ukrajini, čiji se glavni grad Kijev nalazi samo 210 kilometara južno od nje. Moskva je takođe poslala ratne brodove u Crno more i okupila više od 100.000 vojnika duž istočnog krila Ukrajine.

Ukrajinska vlada je najavila i desetodnevnu vojnu vežbu, koja takođe počinje u četvrtak, tokom koje će biti korišćeni dronovi i protivtenkovske rakete koje su isporučili zapadni saveznici Kijeva.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija sprovodi zajedničke vežbe sa Belorusijom kako bi se suočila sa, kako je rekao, „bezbednosnim pretnjama bez presedana“.

„Rusija i Belorusija su se suočile sa pretnjama bez presedana, čija je priroda i koncentracija, nažalost, mnogo veća i mnogo opasnija nego ranije“, rekao je Peskov novinarima.

Zapadni obaveštajni stručnjaci kažu da veruju da je Moskva rasporedila 70% svojih vojnih kapaciteta za invaziju na Ukrajinu, zemlju koja je poslednjih godina stala na stranu Zapada i koja želi da se pridruži NATO-u, alijansi.

Ruski predsednik Vladimir Putin negirao je planove za invaziju na Ukrajinu, ali je zahtevao da Zapad blokira njeno članstvo u NATO-u i da zapadni saveznici povuku svoje trupe i oružje stacionirano u blizini Rusije.

Kao odgovor, Zapad je rekao da Rusija nema pravo veta na proces članstva neke zemlje u NATO-u, ali je takođe izrazio spremnost da pregovara sa Moskvom o pitanju raspoređivanja raketa u istočnoj Evropi i periodičnih vojnih vežbi NATO-a.

Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je sa ruskim predsednikom Putinom u ponedeljak i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u utorak, ali izgleda da sastanci nisu ublažili tenzije ili smanjili mogućnost invazije.

„Ne treba potcenjivati napetost koja okružuje situaciju u kojoj živimo, njenu neuporedivu prirodu“, rekao je Makron u Kijevu. „Ne verujem da se ova kriza može rešiti višesatnom diskusijom“, dodao je on.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je u sredu da sve zavisi od toga da li su SAD i NATO spremni da ozbiljno pregovaraju o zahtevima Rusije.

U međuvremenu, slovački parlament, članica NATO-a, u sredu je odobrio sporazum o vojnoj odbrani sa Sjedinjenim Državama, sličan paktovima koji Vašington ima sa drugim saveznicima u NATO-u.

Sporazum, koji je prošle nedelje potpisao američki državni sekretar Entoni Blinken, omogućava američkoj vojsci da koristi dve baze slovačkog vazduhoplovstva tokom 10 godina, dok će Slovačka dobiti 100 miliona dolara od Sjedinjenih Država za njihovu modernizaciju.

Slovački premijer Eduard Heger rekao je da će sporazum “značajno povećati bezbednost zemlje”, ali njegovi protivnici kažu da bi ugrozio suverenitet zemlje.

Sekretar Blinken je rekao da sporazum neće uspostaviti stalnu vojnu bazu niti stalno prisustvo američkih trupa u Slovačkoj.