Manjinska Vlada ili izbori u Crnoj Gori?

Burno je na političkoj sceni Crne Gore ovih dana. U toku samo tri dana pala je Vlada premijera Zdravka Krivokapića, smenjen je predsednik Skupštine (Aleksa Bečić) i najavljeno je formiranje manjinske vlade. Bečić, lider Demokratske CG je odmah organizovao proteste sinoć (sreda) i to ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici i zatražio održavanje parlamentarnih izbora. On je tom prilikom rekao da se nisu okupili zbog “borbe za fotelje”, već zbog odbrane “volje građana”.

Dritan Abazović, lider građanskog pokreta URA, koji je i inicirao glasanje o nepoverenju Vladi, već je počeo konsultacije o formiranju manjinske vlade, koju će, kako je najavljeno podržati opoziciona Demokratska partija socijalista, sa 30 poslanika. Ostalih 10 opozicionih poslanika, još se nisu precizno izjasnili o podršci toj Vladi, ali su u parlamentu glasali za smenu vlade, kao i za smenu Bečića.

Predsednik Crne Gore i predsednik DPS-a Milo Đukanović izjavio je juče (sreda) da ima utisak da postoji visok stepen podudanosti o tome šta treba sada raditi u Crnoj Gori. “A osnovno je brzo formirati vladu koja će biti utemeljena u jasnoj parlamentarnoj većini zasnovanoj na građanskoj i proevropskoj politici, izabrati vladu koja će što pre otpočeti aktivnosti na nastavku kvalitetnog pregovaranja sa EU kako bi u bliskoj budućnosti stvorili uslove za ostvarenje ključnog državno političkog cilja – članstva Crne Gore u EU”, kazao je Đukanović.

Nakon konsultacija Abazovića sa svim političkim partijama sledi predlog mandatara, kojeg formalno predlaže predsednik države. U javnosti se spekuliše da će mandatar biti Dritan Abazović, a on je već i izjavio da je spreman da prihvati da vodi manjinsku vladu. Ukoliko do dogovora ne dođe, izbori su neizbežni.

Napominjemo da je, otkako je izglasano nepoverenje vladi (4. februara), najčešće izgovarana reč na političkoj sceni  “Izdaja”. Upućena je poslanicima koalicije “Crno na bijelo”(URA i CIVIS), zbog “Izdaje  narodne volje”.

Ta “narodna volja”, koju predstavlja 41 poslanik iz 13 različitih političkih partija, okupljenih u više predizbornih koalicija, udružila se nakon izbora 2020, sa ciljem da smeni  Demokratku partiju socijalista, i željom i nadom da se DPS nikada ne vrati na vlast. Međutim, pošto je DPS najavio podršku manjinskoj vladi, mnogi su se ipak “uplašili” od povratka DPS-a, na vlast.  A DPS je pojedinačno najjača politička partija u Crnoj Gori, sa 30 poslanika u Skupštini, odnosno oko 35 procenata od ukupnog broja od 81 poslanika.

Podsećamo da je odlazeća Vlada trajala svega 14 meseci. Nju je u Skupštini podržao 41 poslanik, a tu, po mnogo čemu neprirodnu većinu udružila je, uglavnom, može se reći, mržnja prema DPS-u.

Vlada je za ovo vreme, prema proceni mnogih analitičara, nanela mnogo štete Crnoj Gori. Došlo je do zastoja u pregovorima sa EU, ali i zaduženjem od 750 miliona eura.

Navodna ekspertska vlada, formirana je u manastiru Ostrog. Po preporuci pokojnog mitropolita Amfilohija na njeno čelo postavljen je  Zdravko Krivokapić, profesor Univerziteta CG, ali i predavač na Cetinjskoj Bogosloviji.

Formirano je 12 resora,  a 12 ministara Krivokapić je nazvao apostolima i ekspertima, a deo njihove  “stručnosti” bila  je i privrženost Crkvi Srbije.

Za ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava postavljen je bio pravni savetnik Mitropolije crnogorsko  primorske Vladimir Leposavić, koji je smenjen zbog negiranja genocida u Srebrenici, o čemu je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju.

Nastala je kriza unutar parlamentarne većine, Demokratski front je jedno vreme bojkotovao rad parlamenta. Kriza i neslaganje unutar parlamentarne većine i na relaciji premijer Krivokapić – vicepremijer Abazović produbile su situacije i okolnosti u vezi sa ustoličenjem mitropolita Joanikija na Cetinju u septembru prošle goine. Tom prilikom, zbog toga što su protivnici ustoličenja na Cetinju blokirali put, za prevoz miropolita i patrijarha Porfirija (zlo)upotrebljen je helikopter Vojske Crne Gore, a što je naredio, nezakonito, premijer Krivokapić. Tome su se protivili čelnici Policije i MUP-a Crne Gore, ali i potpredsednik Vlade Dritan Abazović.

Vlada je od samog početka bila proruska i prosrpska, odnosno klerikalna. Odmah je u Skupštini usvojen izmenjeni Zakon o slobodi veroispovijesti, čiji su neki članovi na štetu Crne Gore. URA, koja je glasala za usvajanje toga zakona, podnela je Ustavnom sudu zahtev za ocenu njegove ustavnosti i ta inicijativa je u proceduri.

Nije prirodno ili normalno, da je jednoj Vladi i parlamentarnoj većini, primarno da se vodi interesima crkve, čije je sedište u drugoj državi i da insistira na potpisivanju temeljnog ugovora sa tom crkvom, odnosno Srpskom pravoslavnom crkvom, te promoviše i podržava ideju “srpskog sveta”, što je pre svega ugrozilo sekularnost i multietničnost Crne Gore.

U privrženosti crkvi, srpstvu, četništvu, negiranju svega crnogorskog i zalaganju za uvođenje veronauke u škole, istakla se ministarska prosvete, nauke kulture i sporta Vesna Bratić. Na osnovu intepelacije u Skupštini, njoj je još ranije uskraćena podrška poslanika, koju premijer nije ispoštovao.

U “crkvenoj “ vladi mesto su našli i ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović,  snaha episkopa Kirila, kao o ministar ekologije Ratko Mitrović, brat sveštenika SPC Dragana Mitrovića.

Vlada je nastavila da pravi štetu državi i u trenucima kada se u Skupštini raspravljalo o njenoj smeni. Naime, premijer Krivokapić je sazvao elektronsku sednicu, na kojoj je, nezakonito, bez znanja, a kamoli saglasnosti ministra unutrašnjih poslova, usvojila spornu odluku koja omogućava lakše sticanje crnogorskog državljanstva, a koje bi omogučilo brojnim državljanima Srbije i Rusije sticanje državljanstva, a time i biračkog prava, na koje Krivokapić računa da ga podrži kada formira svoju partiju.

Krivokapićeva Vlada je za 14 meseci  izdala 274 počasna državljanstva od čega 170 državljanima Rusije.