Kosovski premijer Kurti optužuje Zapad da “umiruje” Srbiju zbog straha od Rusije

Kosovski premijer Aljbin Kurti optužio je u petak zapadne zvaničnike za “smirivanje” prema Srbiji, vođen, kako je rekao, preteranim strahovima da se Beograd približava Moskvi.

U intervjuu novinskoj agenciji Rojters u Briselu, Kurti je rekao da Evropska unija ne igra ulogu arbitra u sprovođenju sporazuma koji je posredovala EU o normalizaciji odnosa između bivših ratnih protivnika na Balkanu.

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Srbija je pokušavala da uspostavi ravnotežu između tradicionalno bliskih veza sa Moskvom i veza sa Zapadom, ključnim izvorom investicija.

Zemlja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije, ali je osudila invaziju. Srpska municija je našla put do ukrajinskih snaga, iako srpska vlada kaže da je ne snabdeva.

Zvaničnici EU i SAD u velikoj meri su krivili Kurtija za krah sporazuma Srbije i Kosova koji je postignut u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, u martu prošle godine.

Međutim, Kurti je odbacio ove tvrdnje i rekao da Zapad nije uspeo da osudi srpsko kršenje sporazuma.

„Želim da Brisel preuzme ulogu arbitra, dajući znak za svako kršenje sporazuma“, rekao je Kurti.

„Ono što smo videli u ove dve godine je da kada god je Beograd prekršio sporazum, Brisel nije reagovao“, dodao je on.

„Politika smirenja prema Srbiji, koja se vodi dve i po godine od početka ruske agresije u Ukrajini, ne daje rezultate. I neko treba da kaže da ovo mora da prestane“, rekao je on.

Kosovo, čije je stanovništvo pretežno albansko, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008. godine. Srbija ne priznaje ovu deklaraciju, koju diplomatski podržava Rusija.

Kurti je rekao da su diplomate i zvaničnici na čelu zapadne politike prema Srbiji pokazali „previše opreza ili čak straha“ prema Kremlju.

Diplomatska služba EU, koja je pomogla u pregovorima o Ohridskom sporazumu, nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

KABINETI EU

EU je prošle godine ograničila ekonomsku pomoć i sastanke na visokom nivou sa Kurtijevom vladom jer ga je okrivila za izbijanje nasilja na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom.

Zvaničnici EU i SAD takođe su kritikovali Kurtija što nije uspostavio asocijaciju većinskih srpskih zajednica koja bi im dala određeni stepen samouprave.

Srbija je insistirala da asocijacija treba da bude ispred drugih koraka za normalizaciju odnosa i optužila Kurtija da blokira napredak u dijalogu koji podržava EU.

Kurti je u intervjuu rekao da je spreman da govori o “samoupravi” za Srbe, ali da ne želi da prihvati bilo šta što bi potkopalo Kosovo kao državu.

Takođe je rekao da nije u redu što se Zapad toliko fokusira na jedno pitanje dok postoji širok spektar sporazuma između Srbije i Kosova koje Beograd nije ispoštovao.

Kurti je rekao da je jedna od tih obaveza otvaranje glavnog mosta u etnički podeljenom severnom gradu Mitrovici.

Most povezuje severno od grada sa većinskim srpskim stanovništvom sa južnom većinom sa albanskim stanovništvom i postao je simbol podele Kosova. Trenutno je otvoren samo za pešake.

Kurtezijanska vlada se zalaže za otvaranje mosta za drumski saobraćaj, uprkos upozorenju Zapada da bi to moglo dovesti do nasilja i ugroziti lokalno stanovništvo i mirovne snage NATO-a.

Kurti je rekao da je razgovarao o mostu, uključujući i lokalne Srbe, ali debata nije mogla da traje zauvek.

On je rekao da Beograd želi da zadrži most zatvorenim jer želi da odvoji sever sa srpskom većinom od ostatka Kosova.

„Verujem da oni u Srbiji koji insistiraju na tome da most ostane zatvoren, žele da održe u životu san o podeli Kosova“, rekao je on.

„Moramo da otvorimo most i da normalizujemo Kosovo.

/www.reuters.com