Američke sankcije, loše vesti na početku grejne sezone u Srbiji

U samo jednoj nedelji u Srbiju su stigle dve vesti koje su otvorile pitanja o njenoj energetskoj sigurnosti – dok su Sjedinjene Države počele da primenjuju sankcije prema Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva, Moskva je odlučila da gasni aranžman sa Beogradom produži samo do kraja godine.

Otuda i bojazan, uprkos uveravanjima iz vlasti, da li će biti dovoljno energenata za grejanje.

Jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte Naftna industrija Srbije (NIS) pod sankcijama je Sjedinjenih Država od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva.

Sa druge strane, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, “veoma razočaravajuća vest” dočekala je Srbiju dva dana kasnije – Rusija je produžila gasni aranžman sa Srbijom do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale.

Srbija je zavisna od ruskog gasa, a većina domaćinstava u Srbiji koja koriste daljinsko grejanje, greje se na gas.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da ne očekuje prekid isporuke gasa Srbiji ni povećanje cene tog energenta.

“Ovo je jedan taktički potez Rusije, jedna vrsta pritiska na Srbiju sa jasnom porukom – otvoreni smo da razgovaramo, ali nema nacionalizacije (NIS-a)”, kaže on.

Prema Vučićevim tvrdnjama od 11. oktobra, američki zvaničnici su mu predlagali da Srbija nacionalizuje NIS i na taj način izbegne sankcije, ali je on to, kaže, odbio.

Vučić je 13. oktobra nakon sastanka sa ruskom delegacijom povodom NIS-a saopštio na društvenoj mreži Instagram da neće biti nikakve nestašice nafte i naftnih derivata, niti energetske krize.

Kakve su reakcije zvaničnika u Srbiji?

Predsednik Srbije rekao je 13. oktobra da je “zadovoljan otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću” nakon sastanka sa predsednikom Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovom i zamenikom ruskog ministra energetike Pavelom Sorokinom.

Ruska kompanija Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a – 44, 9 odsto.

Jedan od značajnih vlasnika je i druga firma kojom upravlja Gasprom – Intelidžens iz Sankt Peterburga (11, 3 odsto udela).

Vučić je prethodno rekao da će država “preduzeti mere” zbog sankcija NIS-u, a da će ruskoj strani izneti “nove ideje” koje se tiču sankcionisanog preduzeća.

Inače, NIS je na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država stavljen sa ciljem sprečavanja finansiranja ruskog rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.

Izjave ministarke energetike o sankcijama NIS-u bile su oštrije.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 11. oktobra da je održan vanredni sastanak Odbora direktora NIS-a, ali da nije iznet plan menadžmenta za poslovanje kompanije.

“Mi smo očekivali da čujemo kakav je plan menadžmenta i kompanije za poslovanje u narednih tri, četiri, pet ili šest meseci. Mi, nažalost, taj plan nismo čuli. Nismo čuli ni plan, ni program. I to je zabrinjavajuće”, rekla je Đedović Handanović za Radio-televiziju Srbije.

Ona je istakla da je plan ruskih partnera bio da čekaju da se rat u Ukrajini završi i da dođe do dogovora Rusije i SAD, te da će to uticati na sankcije.

“Ali smo svedoci da se to nije desilo, da su sankcije uvedene”, kazala je.

Iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja RSE kako će izostanak dugoročnog ugovora za gas i sankcije NIS-u uticati na grejanje u Srbiji.

Odgovor u vezi sa gasnim aranžmanom nije stigao ni iz Srbijagasa, preduzeća za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa.

‘Loše vesti’ uoči grejne sezone

Loše vesti u oblasti energetike dolaze uoči početka grejne sezone u Srbiji 15. oktobra.

Zvaničnici Srbije očekivali su novi trogodišnji aranžman sa ruskim Gaspromom o uvozu 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prethodni desetogodišnji ugovor istekao je u maju.

Međutim, ruska strana je odlučila da ugovor oroči samo do Nove godine.

Većina domaćinstava koja se greju na daljinsko (centralno grejanje) koriste gas kao energent, navodi se u izveštaju državne Agencije za energetiku.

Preduzeće Beogradske elektrane je u odgovoru za RSE navelo da za grejanje primarno koristi gas (98,46 odsto), a mnogo manje druge energente poput uglja i mazuta.

Na pitanje RSE da li će sankcije NIS-u uticati na snabdevanje mazutom, budući da se mazut dobija iz nafte, nije eksplicitno odgovoreno.

“Beogradske elektrane su u obavezi da prema Zakonu o energetici obezbede rezerve zamenskog energenta – mazuta za 15 prosečnih grejnih dana. Te rezerve su već obezbeđene”, piše u odgovoru.

Gas najvećim delom u Srbiji koristi industrija (64 odsto), a manji deo domaćinstva i toplane, pokazuje izveštaj Agencije za energetiku./RSE/