Gubitnička strategija potcenjivanja Rusije

Mišljenje: Lee Hockstader

Rusija je i dalje velika sila. Zapad ne treba da pretpostavi da je to oslabljena vojna sila.

Na NATO-vom nadzornom letu iznad Norveškog mora prošle nedelje, samo dvoje od 19 vojnih lica bila su stara koliko i avion, 45-godišnji modifikovani Boing 707 prepun elektronike i opreme za nadzor i čiji je trup bio na vrhu ogromnog radara. kupola .

Ali mlada posada glomaznog AVACS-a – akronim je skraćenica za Sistem za upozorenje i kontrolu u vazduhu – bila je u potrazi za stalnom pretnjom: ruskom severnom flotom, koja manevriše u blizini Islanda kao deo velike globalne pomorske vežbe.

U vežbi, nazvanoj Okean 2024, učestvovalo je oko 400 ruskih ratnih brodova, podmornica i brodova za podršku u severnom Atlantiku i Pacifiku, kao i u Sredozemnom, Kaspijskom i Baltičkom moru, zajedno sa oko 90.000 vojnog osoblja, prema ruskom Ministarstvu odbrane. Uključeni su i kineski brodovi.

Čak i ako su ruski brojevi preuveličani, operacija je bila snažan podsetnik da je Moskva i dalje dobro opremljena da demonstrira svoju moć širom sveta.

Ova otrežnjujuća činjenica se često gubi usred sve veće pretnje iz Kine i fokusa Vašingtona na indo-pacifički region. Ne bi trebalo, jer bi bila greška potceniti rešenost Kremlja da ospori svetski poredak predvođen SAD ili otpornost Moskve u Ukrajini.

Početak punog rata Vladimira Putina u Ukrajini ostavio je ruske kopnene snage nesposobnim i potčinjenim tiraninu zavisnom od sopstvene arogancije i neoimperijalnih ambicija. Nastala pat pozicija, koja se sada vuče više od tri godine, strateška je katastrofa za Moskvu.

Ali čak i ako je Rusija korumpirana, regresivna, nihilistička sila, ona ostaje sila. S obzirom na to da Zapad i dalje pogrešno ocenjuje otpornost Moskve, vredi uzeti u obzir pretnju koju Rusija predstavlja daleko izvan granica Ukrajine.

Na ovu pretnju se poslednjih meseci više puta podsećalo. Na letovima AVACS koji patroliraju Norveškim morem istočno od Islanda prošle nedelje, ruski brodovi za koje se veruje da učestvuju u vežbi Okean 2024 primećeni su u skoro svakoj misiji, prema portparolu NATO-a.

Na letu na kom sam bio, taktički vođa, major francuskog vazduhoplovstva, rekao mi je: „Ranije se nismo toliko susretali sa ruskom mornaricom. Sada znamo da je ona tamo.

To zapažanje je potvrđeno u nedavnom dokumentu za britanski istraživački centar Chatham House od strane pola tuceta vojnih eksperata koji su ispitivali planove Moskve za remont svoje vojske, koja sada čini zapanjujuću trećinu ukupne potrošnje ruske vlade.

Mnogo je napravljeno od impresivnog uspeha Ukrajine u potapanju ili osakaćenju dela Putinove Crnomorske flote. Ali sa nekim izuzecima, pokazalo je istraživanje Chatham House, brodovi koji su uništeni ili onesposobljeni bili su “veoma stari ili ograničeni” brodovi. „Ruska mornarica nije izgubila ništa od svojih borbenih sposobnosti u plavoj vodi“, zaključuje list, a mogućnosti globalne projekcije moći Moskve ostaju netaknute.

Da bi se istakla ova sposobnost, tri ruska ratna broda i podmornica ušli su u kubanske vode u junu i ostali u blizini Havane nekoliko dana. Oni nisu predstavljali posebnu pretnju za Sjedinjene Države; Za razliku od drugih brodova i podmornica u arsenalu Moskve, one nisu bile opremljene nuklearnim oružjem. Međutim, nosili su hipersonične precizne rakete dometa od nekoliko stotina milja.

Takođe je vredno podsetiti da je Putinovo zveckanje nuklearnom sabljom, koje je uspešno koristio da zastraši zapadne lidere da uspore prodaju oružja Ukrajini, bilo više od retorike. Po njegovom naređenju, ruske snage su uvežbale pripreme za lansiranje taktičkog nuklearnog oružja u maju.

Ovo ne znači da Putin planira nuklearni rat ili da veruje da ruska flota može parirati američkoj mornarici. Ali što duže traje rat u Ukrajini, Zapad bi više trebalo da veruje u svoju osnovnu pretpostavku da Moskva može iznenaditi Vašington i njegove saveznike golim obimom ruskih snaga i resursa i debalansirati Zapad pretnjama eskalacije.

Čini se da Putinova strategija sve više funkcioniše jer je javna podrška Ukrajini jenjavala u Sjedinjenim Državama i delovima Evrope. Tamo je nada izbledela da Rusija može biti poražena na bojnom polju ili da će njena ekonomija propasti pod teretom sankcija koje su uvele SAD.

Fantazija Rusije kao papirnog tigra je diskreditovana neuspehom prošlogodišnje ukrajinske kontraofanzive i Putinovom sposobnošću da odbaci pokušaj pobune prošle godine i ponovljene vojne neuspehe.

Doduše, ukrajinska invazija na rusku Kursku oblast ovog leta bila je propagandni trijumf. Ali ovo je Kijevu dalo kontrolu nad samo 0,006 odsto ruske kopnene mase. Nasuprot tome, moskovske snage zauzimaju skoro 20 odsto teritorije Ukrajine uprkos vojnoj i drugoj pomoći Zapada od 200 milijardi dolara.

Zapad je s pravom podržao Kijev u održavanju njegove nezavisnosti. Sada on mora da formuliše mišićavu dugoročnu strategiju koja sprečava buduću rusku agresiju u Ukrajini i drugde – bez naivnih pretpostavki da je Moskva oslabljena sila.

/www.washingtonpost.com