Izbori u Češkoj Republici mogli bi da skrenu zemlju sa njenog proevropskog puta i utiču na podršku Ukrajini

Rezime

Češki parlamentarni izbori 3. i 4. oktobra mogli bi da odvrate proevropski stav zemlje i utiču na podršku Ukrajine Rusiji.

Očekuje se da će milijarder Andrej Babiš i njegova populistička stranka ANO pobediti i verovatno će formirati koaliciju sa marginalnim strankama koje su usklađene sa politikama Mađarske i Slovačke.

Proruska propaganda na TikToku uticala je na predizbornu kampanju, pojačavajući antisistemske narative i podršku radikalnim strankama.

Dok češki glasači ovog vikenda izlaze na birališta, mnogi se plaše da bi zemlja mogla da odstupi od svog proevropskog stava, uklanjajući jednog od svojih najjačih pristalica dok se Ukrajina približava četvrtoj godini borbe protiv invazivnih ruskih snaga.

Većina anketa pokazuje da će milijarder Andrej Babiš i njegova populistička stranka ANO pobediti na parlamentarnim izborima 3. i 4. oktobra sa oko 30 odsto glasova.

To bi značilo da bi Babiš morao da formira koalicionu vladu sa marginalnim strankama, što bi zemlju približilo Mađarskoj Viktora Orbana i Slovačkoj Roberta Fica u pogledu stava prema Ukrajini, potencijalno prekidajući pomoć Kijevu i smanjujući entuzijazam za članstvo Češke u zapadnim institucijama.

Čak i ako se Prag ne složi u potpunosti sa stavovima Moskve, bio bi glasniji u svojoj posvećenosti trenutnom okončanju rata i obnavljanju mira – najverovatnije pod uslovima Kremlja.

Očekuje se i manje oštra retorika prema Kini.

Anketar i politolog Majkl Aškroft je u analizi rekao da bi Česi „mogli da se pridruže onome što Kijev smatra zabrinjavajućim trendom u Centralnoj i Istočnoj Evropi, jer je trenutni stav mađarske i slovačke vlade, kao i novog poljskog predsednika, daleko manje sklon brani suvereniteta Ukrajine“.

„Posledice bi mogle biti izolacija Ukrajine od njenih zapadnoevropskih partnera, prekid vojnog snabdevanja i dalji raskol u savezu“, dodao je.

Baš kao u Moldaviji – gde je masovna ruska kampanja dezinformacija pokušala da odvrati birače od proevropskih stranaka na izborima prošlog vikenda – Kremlj pokušava da iskoristi sve manju podršku za pomoć Ukrajini, što je podstaklo Babišov povratak u centar pažnje.

Češka istraživačka grupa otkrila je skoro 300 anonimnih TikTok naloga usmerenih na pojačavanje proruskih narativa i podršku radikalnim strankama u poslednjim nedeljama predizborne kampanje.

Centar za istraživanje onlajn rizika naveo je u saopštenju od 28. septembra da češki TikTok nalozi sa milionima pratilaca „sistematski šire prorusku propagandu i podržavaju antisistemske stranke kroz manipulisane interakcije“.

Centar je dodao da nalozi nisu vezani za jedan politički entitet, već „kombinuju podršku za nekoliko antisistemskih stranaka istovremeno“.

„Kumulativni doseg ovih naloga je 5 do 9 miliona pregleda nedeljno, što prevazilazi kombinovani doseg zvaničnih TikTok naloga lidera najvećih čeških stranaka“, navodi se.

Koalicione odluke

Analitičari kažu da je sada glavni fokus na tome koje će stranke dobiti dovoljno glasova za ulazak u parlament, jer će Babišu verovatno biti potrebna koalicija za vladavinu.

Spolu (Zajedno), savez stranaka desnog centra koji uključuje Građanske demokrate aktuelnog premijera Petra Fijale, ima oko 20 procenata podrške u anketama, dok se očekuje da će ostale stranke u aktuelnoj prozapadnoj koalicionoj vladi, Stan (Gradonačelnici i nezavisni) i Piratska stranka, dostići po 10 do 12 procenata.

Sve ove stranke su izjavile da nisu zainteresovane za formiranje koalicije sa ANO, niti čak za njenu podršku glasovima za donošenje zakona kao jednopartijske manjinske vlade.

Međutim, ovo su predizborne izjave i situacija bi se mogla promeniti nakon izbora, posebno imajući u vidu rastuće strahove da bi radikalnije koalicione alternative mogle da skrenu sa koloseka prozapadni kurs Češke Republike. Kao mlađi partneri u koaliciji, mogli bi da zahtevaju važne pozicije u ministarstvima spoljnih poslova i odbrane.

Drugo, postoje frakcije unutar aktuelne vlade, posebno unutar Građanskih demokrata, koje dele političke stavove ANO-a – posvećene su NATO-u, ali su skeptičnije prema članstvu u EU i protive se uvođenju evra i merama Brisela kao što su obavezne kvote za izbeglice i Zeleni plan.

Međutim, ova centralnoevropska zemlja bi takođe mogla da pretrpi radikalne promene ako se Babiš udruži sa jednom od trenutnih opozicionih stranaka koja je radikalnija od ANO-a.

Među njima su krajnje desničarska SPD, koja prema anketama ima preko 10 odsto glasova, kao i manja krajnje desničarska stranka AUTO (Vozači za sebe) i krajnje levičarska Stačilo (Dosta), za koje se očekuje da će obe preći cenzus od 5 odsto potreban za osvajanje mesta u parlamentu.

Učešće jedne od ovih stranaka u vladi verovatno bi dovelo do stvarnog zbližavanja sa Orbanom i Ficom, koji su obojica kritikovali pomoć Ukrajini i takođe su među vodećim evropskim zemljama u nastavku kupovine ruske nafte i prirodnog gasa uprkos potpunoj invaziji Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ključna figura za postizborni period je prozapadni predsednik Petr Pavel, koji igra ulogu i u formiranju vlade i u spoljnoj politici uopšte.

Pavel, bivši visokorangirani general NATO-a, jasno je stavio do znanja da neće dozvoliti vladu koja previše odstupa od zapadnog kursa.

Stalna postavka

Babiš je stalna figura češke politike poslednjih 15 godina, prvo je bio ministar finansija i zamenik premijera pre nego što je vodio zemlju od 2017. do 2021. godine, kao i pokušavao da postane predsednik, ali ga je Pavel pobedio na izborima 2023. godine.

Kao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji sa značajnim udelom u poljoprivrednoj industriji i medijima, njegovo vreme u javnosti obeležile su pravne bitke i optužbe za sukob interesa i prevaru sa subvencijama EU.

Međutim, mnogi veruju da bi njegovi poslovni interesi mogli da ga učvrste, a samim tim i Češku Republiku, na Zapadu, jer su dobri odnosi između Češke Republike i Francuske, Nemačke i Austrije, kao i kontinuirani priliv poljoprivrednih i kohezionih fondova EU, važniji od svega što Peking i Moskva mogu da ponude.

Babiš je poslednjih godina zauzeo populističkiji stav i bio je jedan od suosnivača najveće populističke snage na kontinentu, Patriote za Evropu, političke porodice koja takođe uključuje Orbanov Fides, Nacionalni skup Marin le Pen u Francuskoj, španski Voks i Slobodarsku partiju Austrije. Takođe je izrazio podršku Fikovoj stranci Smer, iako ona formalno nije deo saveza Patriote za Evropu.

Sa svojim protivljenjem svemu što je vezano za Brisel, zaštitu životne sredine i imigraciju, oni takođe pronalaze publiku van Centralne Evrope među desničarskim populistima različitih smerova koji su u usponu ili su već na vlasti u mnogim drugim zapadnim prestonicama./Rferl/