Francuska vojska ukrcala se na naftni tanker povezan sa Rusijom za koji se sumnja da je lansirao dronove

Tanker, koji se nalazi na listi brodova „flote u senci“, možda je služio kao lansirna rampa za dronove koji su zatvorili aerodrome u Danskoj

Francusko vojno osoblje ukrcalo se na tanker za prevoz nafte, koji se nalazi na listi ruskih brodova „flote u senci“, za koje se sumnja da su služili kao lansirna rampa za misteriozne letove dronova koji su doveli do zatvaranja aerodroma u Danskoj prošle nedelje.

Fotografije prikazuju mornaričko osoblje na palubi tankera, nazvanog „Borakaj“, koji posluje pod različitim imenima i bio je jedan od četiri broda povezana sa Rusijom koja su se nalazila u vodama kod Danske u vreme viđenja dronova 22. i 24. septembra. Viđenja dronova još uvek nisu u potpunosti razjašnjena.

Tanker, koji je prevozio 750.000 barela sirove nafte od ruskog naftnog terminala u Primorsku blizu Sankt Peterburga do Vadinara u Indiji, presreo je francuski ratni brod u nedelju i preusmerio ga u Sen Nazer u zapadnoj Francuskoj dok traje istraga.

Francusko javno tužilaštvo je prethodno pokrenulo istragu o ovom slučaju, što je Emanuel Makron nazvao „dobrom stvari“. Kada je kontaktiran, Kremlj je rekao da nema informacije o tankeru ili incidentu.

Stefan Kelenberger, tužilac u Brestu na zapadu Francuske, rekao je da je istraga u toku jer posada „nije mogla da dokaže nacionalnost broda“ i „odbila je da sarađuje“.

Borakaj, tanker pod zastavom Benina, upravo je promenio ime iz Pušpa. Prošle nedelje je primećen pod tim imenom kako plovi zapadno od Danske, a pomorski stručnjaci su ga naveli kao jedan od retkih brodova povezanih sa Rusijom, potencijalno umešanih u incidente sa dronovima.

Aerodrom u Kopenhagenu je bio zatvoren četiri sata uveče 22. septembra, a aerodrom u Olborgu dva dana kasnije, nakon što su dronovi primećeni u danskom vazdušnom prostoru. Međutim, nijedan nije oboren, i iako je Danska uperila prstom u Rusiju, istražitelji nisu mogli da kažu ko je odgovoran.

Jedna linija istrage sugeriše da su dronovi – gotovo sigurno veći delta ili avioni sa fiksnim krilima – lansirani sa jednog ili više brodova u blizini Danske, što je vojsci zemlje dalo malo vremena za reakciju. Iako identitet dronova nije definitivno utvrđen, takvi dronovi mogu biti lansirani iz katapultnog uređaja koji se lako može transportovati na velikom brodu.

Istrage danskih medija su takođe otkrile da su u tom regionu u to vreme delovala još dva trgovačka broda, „Astrol-1“ i „Oslo Kerier-3“, kao i ruski ratni brod „Aleksandar Šabalin“, koga je danski tabloid snimio iz helikoptera južno od Langelana, na krajnjem zapadu Baltičkog mora.

Još jedan incident se dogodio iznad severne Nemačke prošle nedelje. Prema zvaničnoj proceni koju je naveo Der Spiegel u izveštaju, dronovi za koje se veruje da su korišćeni u izviđačke svrhe preleteli su vojne lokacije i infrastrukturu u severnoj nemačkoj državi Šlezvig-Holštajn.

U sredu je danska premijerka Mete Frederiksen izjavila da se Evropa suočava sa „hibridnim ratom“, navodeći incidente sa dronovima iznad Danske i Poljske u septembru. „Iz evropske perspektive, postoji samo jedna zemlja koja je spremna da nas ugrozi, a to je Rusija“, dodala je.

Samit EU će se održati u sredu u Kopenhagenu, gde će lideri razgovarati o razvoju „zida od dronova“ kako bi se suprotstavili pretnjama, a zatim će u četvrtak biti održan sastanak Evropske političke zajednice od 47 zemalja. Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, rasporedilo je ove nedelje sisteme odbrane od dronova kako bi podržali Dansku.

Borakaj, identifikovan po svom međunarodnom pomorskom registracionom broju, podleže ekonomskim sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva, EU i drugih zemalja. Ujedinjeno Kraljevstvo je u oktobru 2024. godine izjavilo da je tanker, tada nazvan Varuna, deo ruske flote u tajnosti i da je „uključen u transport nafte ili naftnih proizvoda iz Rusije u treću zemlju“.

Termin „flota u senci“ odnosi se na plovila čije je vlasništvo teško pratiti ili koja plove pod lažnim zastavama, ali ih Rusija i druge zemlje koriste za tajnu trgovinu naftom i drugom robom, često kako bi zaobišle ekonomske sankcije.

U aprilu ove godine, tanker, tada poznat kao Kivala, zadržala je estonska vlast nakon što nisu mogla da potvrdi njegovu registraciju u Džibutiju. U početku su Estonci obavešteni da je registracija broda suspendovana, ali dve nedelje kasnije, Kivala je pušten nakon što je Džibuti izjavio da će preuzeti odgovornost do maja.

Od dva druga trgovačka broda primećena u blizini Danske u vreme incidenata sa dronovima, Astrol-1, koji je primećen u Kategatskom moreuzu blizu Kopenhagena istog dana kada i incident sa dronom blizu prestonice, sada je usidren u Sankt Peterburgu.

Oslo Bulk, norveška brodarska kompanija i vlasnik Oslo Keriera-3, saopštila je da je „malo iznenađena svojom medijskom pažnjom“ oko svog broda, za koji je navela da je prevozio čelični teret iz Nemačke u Litvaniju.

Vlasnici su priznali da koriste ruske posade na „svim našim plovilima“ zbog njihove poznavanosti hladnih voda, ali su rekli da je plovilo pretražilo „vojno osoblje NATO-a“ pre nego što im je dozvoljeno da nastave put ka Finskoj.

/www.theguardian.com