Marković za Geopost: Srbija se pretvorila u vladavinu jedne razbojničke bande i važno je da se stvari pomere makar malo

Srbija se pretvorila u vladavinu jedne razbojničke bande koja drži sve pod svojom kontrolom od kriminalnih gangula koji melju ljude u ćevape pa do velikih uzgajivača marihuane koji imaju plantaže veličine 25 fudbalskh stadiona pa ih posle brane kad budu uhapšeni, kaže u intervjuu za Geopost Tomislav Marković, kolumnista, pisac i publicista iz Beograda.

Dodaje da ni susedima nije svejedno ko je u Srbiji na vlasti.

„Kada bi bio neko ko ima manje diktatorske ambicije bez obzira što ima sličnu politiku prema regionu, mislim da bi došlo do izvesne relaksacije odnosa i da se na zagovaranju srpskog sveta, koje je očigledno svima blisko, ne bi institiralo nakon promene vlasti“.

Markovića ne čudi što u parlament Srbije ulaze poslanici sa liste čiji je nosilac doktor ali i teoretičar zavere.

„Mene zapravo čudi što Nestorović nije dobio više glasova zato što su teorije zavere kod nas praktično zvanični pogled na svet već tri ipo decenije i nacionalizam kao dominantna ideološka matrica u Srbiji zapravo podgreva sve vrste konspirologije i teorija zavere gde smo mi samo žrtve nekakvih belosvetskih moćnika, Vatikana, judeo-masonskih zavera i svih drugih imaginarnih pojava a mi smo pasivni i samo žrtve i nizašta nismo odgovorni a pogotovo ne za zla koja smo naneli svojim komšijama ’90.tih godina“.

Pretpostavlja, kaže, da su Nestoroviću malo pomogli iz naprednjačkog režima da se to pogura jer ima tu, navodi, raznih ljudi koji su bliski što službama bezbednosti, što Vučiću i sličnim ljudima.

Ocenjuje da na ovim izborima pitanje Kosova zapravo uopšte nije bilo bitno te da je i interesovanje koje postoji u javnosti veštački izazvano decenijskom propagandom.

„Jer recimo ove stranke kao što su Srpski Sabor, Zavetnici ili Dveri kojima je na prvom mestu nedavanje Kosova, očigledno je njima to pitanje Kosova kao dela Srbije jako važno pa oni nisu uspeli da pređu cenzus, glasači to nisu prepoznali kao neku bitnu temu, niti je zapravo pitanje Kosova bilo bitno“.

Kada je reč o opoziciji Marković ističe da proevropska opozicija uporno odbija da zauzme proevropski stav, što je apsurdno.

„Njima je u prvom redu važno da ‘skinu’ Vučića i da pobede Vučića na izborima pod bilo kojim uslovima. Ali to ne može da bude politika. Politika podrazumeva određen set ciljeva, vrednosti i planova za budućnost ove zemlje a čini mi se da to u neku ruku izostaje“.

Ceo intervju

The Geopost: Prema rezultatima izbora u Srbiji građani su dali veću podrška listi doktora, teoretičara zavere, Branimira Nestorovića nego listi „Srbija na Zapadu“, koja nije ni prešla izborni cenzus. Šta nam to govori?

Marković: Pa mislim da to govori o izvesnom stanju svesti u Srbiji. Doktor Nestorović je dosta zanimljiva pojava koji se pojavio u doba korone, bio je deo kriznog štaba pa je zajedno sa Vučićem nastupao na prvoj konferenciji za štampu i izgovorio čuvenu izjavu da je reč o o „najmešnijem virusu na svetu koji postoji samo na Facebook-u“ i nakon toga je predložio ženama da idu u šoping u Milano. Kasnije je nastavio sa teorijama zavere sa antivakserskim delovanjem i sa raznoraznim ludorijama. Dakle, sve najluđe od konspirologije što je u poslednjih 50 godina po svetu sakupljeno to je dr Nestorović uspevao da izgovori u brojnim nastupima u emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom naročito na TV Happy. Ali i na raznim okupljalištima, na Youtubu, na interentu po emisijama koje forsiraju desničare, konspirologiju i slične stvari. Tako da je on tvrdio da sunčanje pomaže protiv korone, govorio je o putovanjima kroz vreme, o brodovima koji iznenada nestanu pa se negde pojave nakon 50 godina, o Bermudskom trouglu, o tome kako ljudi sa plavim očima su zapravo potekli sa Marsa i sličnim budalastima stvarima. I onda takav čovek koji je direktno ugrozio zdravlje ljudi u Srbiji dobija na izborima skoro pet posto glasova i ulazi u Parlament na republičkom nivou ali i na gradskom nivou u Beogradu i predstavlja taj jezičak na vagi koji bi kao trebalo da presudi ko će formirati vlast u gradu, ako izbori ne budu ponovljeni. Mene zapravo čudi što Nestorović nije dobio više glasova zato što su teorije zavere kod nas praktično zvanični pogled na svet već tri ipo decenije i nacionalizam kao dominantna ideološka matrica u Srbiji zapravo podgreva sve vrste konspirologije i teorija zavere gde smo mi samo žrtve nekakvih belosvetskih moćnika, Vatikana, judeo-masonskih zavera i svih drugih imaginarnih pojava a mi smo pasivni i samo žrtve i nizašta nismo odgovorni a pogotovo ne za zla koja smo naneli svojim komšijama ’90.tih godina. Tako da se u tu matricu savršeno uklopio dr Nestorović i prosto je čudno u šta sve veruju ljudi kod nas, s jedne strane. Sa druge strane, Nestorović ima čak i određenu ideološku agendu, spoljnopolitičku, on sve vreme hvali Rusiju, prezire Zapad, uzda se u Putina i želi da ovde bude vladavina mnogo bliža ruskoj diktaturi i naravno prezire demokratiju, slobodu i sve evropske i liberalne vrednosti. Što se sve uklapa u neku dominantnu matricu u srpskom društvu. Tako da mene ne čudi uspeh Nestorovića. Pretpostavljam da su mu malo pomogli ovi iz naprednjačkog režima da se to pogura jer ima tu raznih ljudi koji su bliski što službama bezbednosti, što Vučiću i sličnim ljudima.

Sa druge strane, „Srbija na Zapadu“ je bila jedna mala lista, to su organizacije koje su tek krenule sa radom bez neke šire podrške i zagovaraju ideje koje su jako nepopularne – ulazak u NATO, priznavanje genocida u Srebrenici, obračun sa zločinačkom prošlošću, suočavanje sa onim što smo učinili komšijama, EU integracije bez ikakvog kalkulisanja, priznavanje nezavisnosti Kosova. I to su sve ideje koje u Srbiji ne uživaju veliku popularnost. One bi uživale veću popularnost jer postoji jedan procenat ljudi koji se za sve to zalažemo između 8 do 15 posto sad zavisi od tačke do tačke tog programa, ali mislim da je neophodno više rada na terenu i prisutnosti među ljudima. I drugo, da se probije ta medijska blokada pošto za takve ideje nema mesta ni u mejnstrim medijima koji su lojalni Vučiću ali, nažalost, ni u medijima koji nisu pod njegovom kontrolom.

The Geopost: Rekli ste da i dr Nestorović ima spoljnopolitičku ideologiju. Koja je ideologija opozicije okupljene oko liste „Srbija protiv nasilja“? Imaju li plan da menjaju Srbiju ili pak žele samo promenu rukovodstva Srbije?

Marković: Opozicija ima veliki problem sa manjkavim programom odnosno sa podilaženjem onome što je nekakav mejnstrim i što je javno mnjenje. Dakle oni su išli u Berlin i tamo su jasno sopštili da oni neće pristati ni na kakve planove za Kosovo i da će se rukovoditi Ustavom Srbije u kojem piše, u preambuli, da je Kosovo deo Srbije iako svi znamo da to nije tačno i iako znamo da je taj Ustav donet u vreme Koštunice i Tadića upravo zato da bi zacementirao to imaginarno stanje. Tako da je srpski ustav u neku ruku jedan fiktivni dokument, u tom naravno delu preambule, bliži nekakvoj prozi i fikciji nego najvišem pravnom dokumentu jedne zemlje.

Nažalost, tu opozicija, ova koja je kao proevropska se čini da je malo dezorijentisana i da ne želi da prelomi i prosto da kaže da treba uvesti sankcije Rusiji, da treba priznati Kosovo i da treba voditi istinsku građansku i proevropsku politiku već podilaze nekim biračima koji u suštini nisu njihovi. Mi smo videli da na ovim izborima to pitanje Kosova zapravo uopšte nije bitno. Mislim da ljude u Srbiji to više toliko i ne zanima i da je čak i to nekakvo interesovanje koje postoji u javnosti veštački izazvano decenijskom propagandom. Jer recimo ove stranke kao što su Srpski Sabor, Zavetnici ili Dveri kojima je na prvom mestu nedavanje Kosova, mi smo videli Milicu Đurđević Stamenkovski liderku stranke Zavetnici kako se u predizbornoj kampanji javila navodno sa Kosova, kako je ilegalno prešla granicu kroz neke šume i livade. Sad pitanje gde je ona zapravo i bila nije ni bitno. Ali očigledno je njima to pitanje Kosova kao dela Srbije jako važno pa oni nisu uspeli da pređu cenzus, glasači to nisu prepoznali kao neku bitnu temu, niti je zapravo pitanje Kosova bilo bitno. Ali, pored svega toga mi vidimo da proevropska opozicija uporno odbija da zauzme proevropski stav što je apsurdno. Njima je u prvom redu važno da ‘skinu’ Vučića i da pobede Vučića na izborima pod bilo kojim uslovima. To se podrazumeva, bilo koja partija koja ulazi u političku trku koja nije na vlasti, koja je  opozicija ona želi da smeni vlast i da dođe na vlast. Mislim kad trčite trku vi želite da budete prvi. Tako da to ne može da bude politika. Politika podrazumeva određen set ciljeva, vrednosti i planova za budućnost ove zemlje a čini mi se da to u neku ruku izostaje. S tim što smo mi toliko duboko zaglibili da je nama sve bolje od Vučića, jer ova zemlja se pretvorila u vladavinu jedne razbojničke bande koja drži sve pod svojom kontrolom od kriminalnih gangula koji melju ljude u ćevape pa do velikih uzgajivača marihuane koji imaju plantaže veličine 25 fudbalskih stadiona pa ih posle brane kad budu uhapšeni. Tako da imamo jedno katastrofalno stanje i nama je važno da se stvari pomere makar malo i mislim da i našim komšijama ne bi bilo svejedno ko je kod nas na vlasti, kad bi bio neko ko ima manje diktatorske ambicije bez obzira što ima sličnu politiku prema regionu, mislim da bi došlo do izvesne relaksacije odnosa i da se na zagovaranju srpskog sveta, koje je očigledno svima blisko, ne bi institiralo nakon promene vlasti.

The Geopost: U izbornoj noći imali smo zagovornike srpskog sveta na okupu. Istovremeno, pojedini birači razočarani izbornim rezultatima, po mrežama su zahtevali od kosovskog premijera Albina Kurtija da im da kosovsko držaljanstvo da beže iz Srbije. Kako vidite ove dve zbilje?

Marković: Da, da razmenimo stanovništvo u skladu sa ideološkim preferencijama a ne nacionalnim kao što se obično dešava u poslednjih 100 ili 200 godina. Mi smo videli Milorada Dodika, iz Republike srpske, Andriju Mandića, predsednika Skupštine Crne Gore u Vučićevom štabu kako slave pobedu. Videli smo nekih 40.ak hiljada ljudi, po nekim informacijama, iz Republike srpske koji glasaju u Srbiji.

The Geopost: I ministar u vladi BiH Nenad Nešić bio je na slavlju u štabu SNS-a.

Marković: Da, on je čovek u koaliciji i ministar sigurnosti BiH koji je glasao izgleda i u Novom Sadu i Beogradu. Bizarno je što uopšte glasa, on ne može da bude ministar u jednoj zemlji ako tamo nema prebivalište a ne može da ima dva prebivališta. Tako da je sve to protivzakonito.

Treba napomenuti da je to vraćanje nekakvog duga, isti scenario je viđen i u suprotnom smeru kada su autobusi sa državljanima Srbije išli u Nikšić da glasaju, čak je i ista firma prevozila ljude, kada je Vlada Mandić delio dole novac za glasanje po Crnoj Gori. A slično je viđeno i u Republici srpskoj tako su ljudi odavde isto išli u Srebrenicu da glasaju i da nadglasaju lokalno stanovništvo, da podrže Dodika. Mora se reći pošto se sad insistira na tome da je jako mnogo ljudi iz Republike srpske došlo u Beograd, da nije samo Beograd već mislim da je to bio slučaj i po drugim gradovima pogotovu po zapadnoj Srbiji tamo gde je blizu granica sa BiH pa je zgodno da se dođe.

A to što ljudi pišu Kurtiju polušaljivo da ako može da se dobije kosovsko državljanstvo to uopšte nije slučajno jer meni se čini da u poslednjih nekoliko godina ljudi koji su proevropski i prozapadno opredeljeni u Kurtija prepoznaju jedinog ozbiljnog političara na Balkanu, koji je u stanju da se suprostavi Vučićevim hegemonističkim planovima i jedini koji uspeva nekako da mu pruži snažan otpor uprkos tome što ne uživa podršku međunarodne zajednice. Ljudi vole da vide nekog ko vodi samostalnu politiku kao što su voleli Tita koji je, koliko je god to bilo moguće, uspevao da vodi samostalnu politiku za dobrobit sopstvene zemlje. I ko pruža otpor nasilnicima pogotovo diktatorima i autokratama kakav je Vučić.

The Geopost: Liderka opozicije Marinika Tepić štrajkuje glađu, njen kolega Miroslav Aleksić isprva je hteo da se solidariše ali je, kako je kazao, zbog slave Sv. Nikole, rekao da mu to vera ne dozvoljava. Pošto ste vi verzirani za SPC i sve oko toga, da li je ovo jedna od paradigmi svetosavlja oličena u reči „dogodine“?

Marković: ‘Dogodine u Prizrenu štrajkujem glađu’ to bi mogao da bude Mikin slogan. Čudno je što štrajkuju glađu nosioci liste na republičkom nivou a sve vreme su u pitanju beogradski izbori. Gde su oni koji su nosioci liste beogradske – Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović? Tako da trebalo bi njih pitati gde su, šta su, ako se već štrajkuje glađu da štrajkuju oni. Mnogi ljudi kao Dušan Teodorović, akademik, ili Nikola Samardžić molili su Mariniku da prekine štrajk glađu, žena ima dvoje dece a i mogao bi neko drugi od kolega iz koalicije da se poturi umesto nje. Ali ta objava je zapravo bila bizarna. S jedne strane, imamo Mariniku koja se odlučila na taj radikalni čin koji može da joj ugrozi zdravlje i da ga ozbiljno dovede u pitanje, mislim, svaka čast na tome, nekako to nismo ni očekivali. A sa druge strane, mi imamo Aleksića, nesrećnog, koji je najavio štrajk glađu pa je onda rekao da je on ionako na postu ali da njemu vera ne dozvoljava pa će da bude na strogom postu na vodi. Tako da mi uopšte ne znamo da li on štrajkuje ili ne štrajkuje, da li je proslavio Svetog Nikolu ili nije proslavio. Da li taj post na vodi prodrazumeva, što inače znači da se jede hrana koja je pripremljena bez ulja, povrće ili se radi o tome da on pije samo vodu. Radi se o jednoj ozbiljnoj stvari kao što je krađa glasova i neregularnosti i borba opozicije da se ipak dovede do toga da imamo nekakve normalne izbore, pošto ovo svakako nisu bili normalni izbori, a od toga se pravi nekakva komedija i sprdačina. A Miki Aleksić očigledno ima taj neki svetosavski naboj i uklapa se u tu tradicionalnu matricu. I na ovom primeru se videlo da ta vera koja njemu nešto ne dozvoljava da je to uvek nekakav lažni sadržaj, da to nije istinska vera u bilo šta, nego držanje običaja i izvlačenje od bilo kakve odgovornosti i od bilo kakvog ozbiljnog zalaganja za ono u šta čovek veruje. Ali, dobro, od njega čini mi se da se više nije moglo ni očekivati. Uopšte, vidimo tu neku malu kofuziju i smušenost opozicije, tu je Marinika očigledno jedina radikalna i dosledna u tom svom činu, jer to je opasna stvar, nije šala uopšte, a ostatak je nekako konfuzan. Videli smo one mlade ljude, studente koji su na protestima tražili da im se kaže šta je plan i jedan poslanik iz Demokratske stranke Milivojević nije umeo da im to kaže, kao da nisu spremni za sve ovo što se dešava. Mislim da je dobra stvar što prvo niko sa Zapada nije čestitao Vučiću pobedu, čestitaju mu samo diktatori i autokrate tipa Putina i Orbana. A sa druge strane, čitav niz međunarodnih institucija govori o tome da su ovi izbori bili nelegitimni i da su pokradeni.

/Geopost