Vuletić za Geopost: Srbija ima političke hulje sa obe strane, partneri na zapadu to jasno vide

Srbija je još pre 4-5 godina počela da menja svoju evropsku budućnost, ocenjuje u intervjuu za The Geopost Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, komentarišući to što su Srbija i Kina svoje odnose sa “nivoa strateškog partnerstva podigli na nivo zajedničke budućnosti”.

“To se posebno videlo pre 2,5 godine sada skoro od početka ruske agresije na Ukrajinu, kada je Srbija jedna od, pa ne mogu čak da kažem ni retkih evropskih zemalja, nego uz Belorusiju, jedina koja aktivno praktično podržava tu agresiju na Ukrajinu, a ovo su samo nastavak te političke odluke koja je svima vidljiva, posebno našim partnerima na zapadu”.

Vuletić navodi da EU vidi da je ovo očigledno blizu maksimuma ili možda čak i maksimum kapaciteta srpskog društva i u ovom procesu pridruživanja i u procesu normalizacije odnosa.

Ne možemo, navodi, da posmatramo odnos EU prema Srbiji samo kroz odnos prema vlastima.

“Opozicija je dobila priličnu šansu, posebno nakon prošlogodišnjih izbora, kad je EU presudno pomogla ovom delu opozicije, govorim o ‘Srbiji protiv nasilja’, da dođu do novih izbora.

Ukazuje da su imali priliku i da kroz nekoliko panela u Evropskom parlamentu i kroz kontakt u Evropskoj komisiji, i da se obrate Bundestagu i predstave, između ostalog, i svoj politički stav, a ne samo da opisuju kakovo je stanje u Srbiji.

“Mislim da je opozicija prokockala i propustila tu šansu”, konstatuje Vuletić ističući da se opozicija ni jednom rečju nije osvrnula na još makar dve rezolucije koje su se ticale Srbije, a koje je doneo Evropski parlament u prethodnih šest meseci.

“Jedna je bila u vezi sa odnosom Srbije prema Rusiji, a druga je bila nakon terorističkog akta u Banjskoj, kada je Milan Radojičić, navodno, bez znanja države, organizovao sve to što je organizovao”.

U Srbiji je, smatra, svim političarima jasno da je Srbija izgubila sve ratove 1990-tih godina.

“I sad sve pregovore koje imamo su praktično 20-godišnji pregovori o sukcesiji. Mi imamo, slobodno ću reći, političke hulje na obe strane koje lažu i manipulišu srpski narod, pre svega kako bi ih ostavljali i dalje u ulozi taoca na severu Kosova, zle srpske politike, kako prema srpskoj zajednici na Kosovu, tako prema Kosovu u celom” .

Povodom najavljenog srpskog sabora nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici u UN, Vuletić navodi da će to “biti još jedna od manifestacija ili recimo novi krug narikača nad porazima sopstvene politike”.

Ceo Intervju

The Geopost: Tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu Kina i Srbija su podigli odnose sa “strateškog partnerstva na nivo zajednice zajedničke budućnosti”. Znači li to da Srbija menja evropsku budućnost za kinesku?

Vuletić: Ja bih rekao da je Srbija još pre 4-5 godina počela da menja tu svoju budućnost, a to se posebno videlo pre 2,5 godine sada skoro od početka ruske agresije na Ukrajinu, kada je Srbija jedna od, pa ne mogu čak da kažem ni retkih evropskih zemalja, nego uz Belorusiju, jedina koja aktivno praktično podržava tu agresiju na Ukrajinu, a ovo su samo nastavak te političke odluke koja je svima vidljiva, posebno našim partnerima na zapadu.

Tako da mene apsolutno ovo ne čudi, ovakva poseta i efekti ovakve posete i rezultati koje ćemo mi u ne tako ni dalekoj budućnosti jako skupo početi da plaćamo, jer ti krediti koje ugovaramo i poslovni aranžmani koje ugovaramo sa Kinom preko međudržavnog sporazuma koji je omogućio praktično vlastima Srbije da sve infrastrukturne projekte dogovaraju u četiri oka sa kineskim državnim firmama, gde kineska strana apsolutno ne otkriva ni jedne jasne uslove – na koji način će se to trošiti, da li će se provoditi javne procedure, da li su te studije izvodljivosti i opravdanosti tih projekata urađene, to njih apsolutno ne zanima, zanima ih samo da što više plasiraju svog novca, da što više kredita preko Srbije i kreditnih aranžmana plasiraju i to je njihov jasan interes.

Jasan im je interes da im je potreban praktično poligon i meki trbuh Evrope, a Srbija se namestila kao neko ko to želi, kao neko ko to može najbolje u ovom trenutku da uradi, zato što u toj svojoj spoljnoj politici je apsolutno nesnađena i ne razume vreme i svet u kome živi.

Tako da mislim da su se poklopili tu interesi kineske države, koja želi upliv u Evropu i mislim da je kineskoj državi idealna situacija što se Srbije tiče i srpskog odnosa sa EU.

Ovde (u Srbiji) pominju recimo analitičari i neki ljudi, čujemo u našim medijima, kako Kina ima sa Mađarskom mnogo značajnije projekte. To jeste tačno, ali ona je članica Evropske unije i Mađarska ne može na takav način da realizuje sve te kredite i sve te poslovne aranžmane sa Kinom kako može Srbija.

Mislim da su za Kinu i za našu vlast, ovde ovakvu kakva je, idealni uslovi baš ovakvi, da Srbija bude na evropskom putu, da nikada ne bude i ne postane članica EU, već da ostane na večnom evropskom putu i to je najbolji interes Kine i najbolji interes recimo sadašnjih ljudi na vlasti u Srbiji, kako bi mogli da napune privatne džepove sa jedne strane, a sa druge strane da ipak omoguće Kini prisustvo u Evropi na način i u meri onoj koju i Kina želi.

The Geopost: Istovremeno Evropska unija uporno šalje novac Srbiji bez ikakvih uslovljavanja.

Vuletić: Siguran sam da EU ne drži zatvorene oči već je EU shvatila, mislim jako dobro, sa kim ima posla.

Mislim da EU vidi da je ovo očigledno blizu maksimuma ili možda čak i maksimum kapaciteta srpskog društva i u ovom procesu pridruživanja i u procesu normalizacije odnosa.

Tako da, kad EU pravi analizu Srbije, ona to radi mnogo dublje i mnogo šire. Ne možemo da posmatramo odnos EU prema Srbiji samo kroz odnos prema vlastima.

EU i zvaničnici EU imaju obavezu da, neko će reći sarađuju, neko će reći da gradi odnose sa Srbijom, sa kim drugo nego najčešće sa ljudima koji su na vlasti.

Ali moram da kažem da naša opozicija ima takođe veliku obavezu u tom političkom sistemu koji u Srbiji postoji. Opozicija je dobila priličnu šansu, posebno nakon prošlogodišnjih izbora, kad je EU presudno pomogla ovom delu opozicije, govorim o “Srbiji protiv nasilja”, da dođu do novih izbora, da Vučić mora da raspiše nove izbore za Beograd, jer je to rezultat pritiska što iz EU, što unutrašnjeg pritiska iz opozicije.

Kako ja sve to povezujem? Povezujem tako što je opozicija dobila priliku na nekoliko panela u Evropskom parlamentu pre svega.  I kroz kontakt u Evropskoj komisiji, i kroz mogućnost da se obrati, recimo, Bundestagu u Nemačkoj, da predstavi između ostalog i svoj politički stav, a ne samo da opisuje stanje kakvo je u Srbiji i da samo opisuje na koji način je Vučić manipulisao izbore 17. decembra. Mislim da je opozicija prokockala i propustila tu šansu, niti su, mislim, to ljudi koji su bili i predstavljali opoziciju Srbije u tim institucijama na ovim sastancima, tog kapaciteta da su mogli da shvate da je EU očekivala mnogo više od onoga što su oni tamo rekli.

Biti na panelu i razgovarati pre izglasavanja, recimo, rezolucije Evropskog parlamenta koji konstatuje manipulacije na izborima i traži da se izbori ponove, a ne konstatovati sa naše strane, sa opozicione strane, bio je tamo Pavle Grbović, bila je Marinika Tepić…Oni ni jednom rečju se nisu osvrnuli na još makar dve rezolucije koje su se ticale Srbije, a prethodnih šest meseci doneo je Evropski parlament.

Jedna je bila u vezi sa odnosom Srbije prema Rusiji, a druga je bila nakon terorističkog akta u Banjskoj, kada je Milan Radojičić, navodno, bez znanja države, organizovao sve to što je organizovao.

Naša opozicija ni jednom rečju se nije osvrnula na te dve rezolucije koje su jednako važne, da ne kažem možda i važnije od ove kojoj su se oni nadali na tim panelima da će ih Evropski parlament usvojiti.

Tako da Evropljani nisu dobili dovoljno argumenta od naše opozicije da naša opozicija želi na jedan sveobuhvatniji, ozbiljniji politički način da priđe EU.

I od tuda mene ne čudi, nastavak ipak i malo ublažavanje tog pritiska Evrope na Aleksandra Vučića i SNS-ov režim, kada se tiče svih naših pitanja.

The Geopost: Srbija čeliči prijateljstvo sa Kinom, formirana je vlada u kojoj su istaknuti rusofili zagovornici srpskog sveta, predsednik Srbije ne krije da se nada promeni geopolitičkih uslova, pobedi Trampa u SAD, koji će mu omogućiti da ponovo preuzme deo ili celo Kosovo, eventualno bh.entitet Rs. Da li Srbija ima hrabrosti da se upušta u tako nešto?

Vuletić: Mislim da ste potpuno u pravu, šta sve priježeljkuje Aleksandar Vučić i naša vlast. Mislim da najveći procenat i naše opozicije to isto priželjkuje i ne vidim mnogo potencijala da bi oni vodili drugačiju politiku u odnosu na Vučića, nažalost.

Međutim, moram da kažem i mislim da je najjednostavniji odgovor da citiram našeg poznatog advokata Seada Spahovića, koji je u jednom od nedavnih intervjua rekao da ‘tačno je da Srbija ima sve više oružja i da se naoružava, ali Srbija više nema ljude i nema vojsku koja bi ratovala za Kosovo’.

Ja bih samo dodao da je dodatni razlog za to, zato što je svima ovde u Srbiji jasno da je Srbija izgubila sve ratove 1990-tih godina, a posebno je svim političarima, kako Aleksandru Vučiću, Milošu Vučeviću, Vojislavu Šešelju, tako je jednako jasno i Draganu Đilasu, i Miroslavu Aleksiću i Radomiru Lazoviću i Nebojšu Zelenoviću, da je Srbija u ratu ’99 izgubila Kosovo i da je to činjenica koja je trajna.

I sad sve pregovore koje mi imamo su praktično 20-godišnji pregovori o sukcesiji. I mi imamo, slobodno ću reći, političke hulje na obe strane koje lažu i manipulišu srpski narod, pre svega kako bi ih ostavljali i dalje u ulozi taoca na severu Kosova, zle srpske politike, kako prema srpskoj zajednici na Kosovu, tako prema Kosovu u celom i tako prema sopstvenim građanima u Srbiji.

The Geopost: Najavljen je svesrpski sabor nakon usvajanja Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici. Šta očekivati?

Vuletić: To će biti još jedna od manifestacija ili recimo novi krug narikača nad porazima sopstvene politike.

Jer Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, oni su bili jedni od nosioca srpske politike 1990-tih godina koja je doživela politički, ekonomski, vojni i moralni poraz svakako.

Tako da, šta možemo da očekujemo od tog sabora osim recimo sličnih govora kako smo imali priliku da ih čujemo ove godine u Prijedoru na obeležavanju godišnjice “Oluje” ili pre par godina na mostu na Drini između Bosne i Hercegovine i Srbije, istom prilikom.

Kao i recimo Porfirijev, našeg patrijarha, praktično politički govor u uskršnjoj poslanici koji je bio prožet nekim manjim verskim floskulama kako bi i on dodatno zamajavao i sluđivao naivne Srbe.

Jer moram da dodam, pošto je Srpska pravoslavna crkva jako veliki akter u našoj politici i SPC ima tu mogućnost i tu ekskluzivu da prelazi institucionalno preko granica naše države i oni zloupotrebljavajući veru prelaze u Crnu Goru, prelaze u Bosnu i Hercegovinu pa tako i na Kosovo.

I ne bave se oni verskim pitanjima tamo niti promovišu toleranciju, niti promovišu ljubav, niti promovišu neke univerzalne vrednosti koje bi bile primerene nekoj verskoj organizaciji.

Apsolutno ne. I oni nisu zbog toga popularni u Srbiji. Oni su popularni u Srbiji i uživaju najveće poverenje decenijama građana Srbije, zato što su ultra nosioci nacionalističke ideologije i udarna su pesnica politike Srbije još iz devedesetih godina, a ovo je danas samo prilagođeno novom vremenu u kome živimo.

/The Geopost