РТ Балкан дезинформише о КБС-у и наоружавању Косова

Портал РТ Балкан објавио је текст са сензационалистичким насловом „Прихватање из Приштине: Милијарду долара за илегалну војску уз благослов НАТО-а“, у којем се тврди да је наоружавање и развој Косовских безбедносних снага (КСБ) део шире стратегије усмерене против Срба и Србије.

Чланак користи дезинформације и пропаганду, описујући КБС као „илегалну војску“, иако су њихова трансформација и мандат одређени у оквиру косовских институција и развијају се у координацији са међународним партнерима, укључујући НАТО.

Текст који је објавио РТ Балкан представља улагања у одбрамбене капацитете Косова као регионалну претњу, покушавајући да створи перцепцију да је подршка западних земаља КБС-у део политике против Србије.

Овом публикацијом, српски медиј повезан са руском мрежом РТ наставља добро познати пропагандни наратив усмерен на делегитимизацију косовских институција и представљање његових безбедносних снага као дестабилизујућег фактора у региону.

• да Курти „гради војску на коју Косово нема право“
• да је развој Косовских безбедносних снага политички пројекат усмерен против Србије
• да се безбедносне структуре развијају уз „благослов НАТО-а као облик прикривене милитаризације“
• да постоји стратешки план за дестабилизацију и притисак на српску заједницу на Косову
• да се безбедносни процеси у региону одвијају ван међународног права

Анализа:

Косовске безбедносне снаге делују у оквиру уставног и правног система Косова и пролазе кроз вишегодишњи процес трансформације и развоја, у сарадњи са међународним партнерима.

НАТО, кроз мисију КФОР, одржава присуство на Косову и редовно сарађује са локалним безбедносним структурама у оквиру мандата за одржавање стабилности и безбедности у региону.

У овим документима, сарадња НАТО-а са локалним безбедносним институцијама описана је као део процеса стабилизације и партнерства, а не као незаконита или тајна војна активност.

Тврдње о постојању „тајних планова“ или „прикривене милитаризације усмерене против Србије“ нису потврђене у јавно доступним међународним изворима нити у званичним документима релевантних организација.

У регионалном контексту, модернизација и развој одбрамбених капацитета није изолован процес — неколико држава у региону спроводи сличне програме у складу са својим безбедносним политикама и међународним партнерствима.

Не постоји документ УН, НАТО-а или ЕУ који дефинише КБС као војну структуру усмерену против Србије или Срба на Косову.

КФОР и међународне институције јасно истичу да је циљ безбедносних структура на Косову стабилност, заштита свих заједница, безбедност и цивилна заштита.

Да КБС нису усмерене против Срба на Косову показује и чињеница да у њиховом саставу има припадника из српске, турске, босанске, ромске и других заједница, јер косовски закон предвиђа укључивање мањина у безбедносне институције.

Закључак:

У неким медијским просторима у региону, посебно у текстовима попут оних које објављује РТ Балкан, Косовске безбедносне снаге (КСФ) и политичко руководство у Приштини често се представљају кроз наративе о „илегалној војсци“, „дестабилизацији“ и „тајним војним плановима“.

Међутим, када се ове тврдње упореде са званичним међународним изворима – НАТО-ом, УН, ЕУ и мисијом КФОР – примећује се велики јаз између политичког тумачења и институционалних чињеница.

Безбедносни процеси на Косову се развијају у оквиру постојећих правних и међународних оквира, уз присуство и надзор међународних мисија и партнера у региону.

/Геопост/