Градоначелник Северне Митровице дезинформише: Побољшање безбедности на мосту на Ибру представља као „репресију“ против Срба

Градоначелник Северне Митровице, Милан Радојевић, поново шири пропаганду о Косову, представљајући политичку ситуацију кроз низ тврдњи које се не поклапају са званичним чињеницама.

У саопштењу поводом отварања главног моста преко Ибра, Радојевић тврди да на Косову „нема стабилних институција“.

Радојевић шири пропаганду представљајући политичке проблеме и институционална неслагања као доказ да косовске институције практично не постоје.

Претвара политичку критику у наратив о „потпуном хаосу“.

Чак и питање моста добија нову пропагандну конструкцију

Радојевић представља отварање моста као део ширег процеса наводног притиска на Србе, чак и као корак ка њиховом „протеривању“.

Међутим, Европска унија је 17. августа потврдила да су испуњени услови који су претходно постављени за отварање главног моста, укључујући завршетак радова и консултације са безбедносним партнерима.

КФОР је раније објавио да је почео постепено да оптимизује своје присуство на мосту, објашњавајући да се безбедносна ситуација побољшала и да би се тај процес могао преокренути ако се ситуација погорша.

Ово је још један доказ да Радојевићево једнострано тумачење не одговара међународним проценама: оно што међународне безбедносне структуре описују као побољшање безбедносне ситуације, он представља као доказ наводне припреме за нову репресију.

Пропаганда се гради на страху

Радојевићева нарација функционише тако што повезује различите теме — мост, полицију, институције, безбедност и положај Срба — у унапред утврђену причу.

У овој нарацији, Косово је представљено као држава без институција, Косовска полиција као репресивни апарат, а свака одлука Приштине као део наводног плана против Срба.

Ово нису објективне информације. Ово је политичка пропаганда.

Проблематичније је то што се ови наводи представљају као чињенице, иако званични подаци показују да косовске институције постоје и функционишу, док се за озбиљније тврдње о наводном систематском прогону не пружају конкретни докази.

Стога, Радојевић не пружа јавности потпуну слику догађаја. Он бира само информације које поткрепљују његов политички наратив и од њих гради причу о „наводном прогону Срба“.

/Геопост/