Satelitski snimci prikazuju tajne građevinske radove na „strateškoj“ bazi u Belorusiji

Stručnjaci sumnjaju da bi objekat mogao biti od strateškog značaja i moguće povezan sa sistemima sposobnim za nošenje nuklearnTrenutno je u toku izgradnja na lokaciji u Belorusiji za koju stručnjaci kažu da izgleda kao vojni objekat koji bi potencijalno mogao da smesti ruske strateške rakete, prema satelitskim snimcima koje je analizirao RSE/RL i njegovi partneri u okviru istraživačkog projekta.

Slike Planet Labsa prostranog lokaliteta u Sluckom okrugu, 60 kilometara južno od Minska, prikazuju opsežne građevinske radove na onome što je, prema televizijskim snimcima iz maja 2024. godine, u to vreme bilo delimično prazno područje.

Beloruske vlasti su bile ćutljive u vezi sa projektom, koji se nalazi na mestu gde su tokom sovjetske ere bile raspoređene rakete sposobne za nošenje nuklearnog oružja. To je predmet istrage koju sprovodi beloruski servis RFE/RL, zajedno sa „Schemes“, istražnim odeljenjem ukrajinskog servisa RFE/RL, i estonskim medijima Delfi Estonija i Eesti Ekspres.

Nema dokaza o promenama u zvaničnim javnim dokumentima, nema izveštavanja lokalnih medija, niti ažuriranja katastarskih mapa koje ukazuju na dodelu zemljišta za takvu lokaciju. Ni autoritarni lider Aleksandar Lukašenko niti drugi zvaničnici nisu izdali saopštenje. Pokušaji da se kontaktira Ministarstvo odbrane radi komentara bili su neuspešni.

Izgradnja dolazi u trenutku kada Rusija intenzivira vojnu saradnju sa svojim saveznikom Belorusijom, dok istovremeno nastavlja sa velikom invazijom na Ukrajinu u ratu koji je značajno povećao tenzije sa NATO-om i Zapadom. Belorusija, tampon država za Rusiju, graniči se sa Ukrajinom na jugu i članicama NATO-a Poljskom, Litvanijom i Letonijom na zapadu i severozapadu.

Ruski predsednik Vladimir Putin hvalio se razvojem nove hipersonične rakete srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik“, za koju je Moskva saopštila da je testirana u napadu na Ukrajinu prošlog novembra.

U decembru je Putin izjavio da će sistemi Orešnik biti raspoređeni u Belorusiji istovremeno sa njihovim uvođenjem u ruske strateške raketne snage (RSF), moguće u drugoj polovini ove godine.

Satelitski snimak od 31. avgusta prikazuje četiri različita dela na lokaciji u blizini sela Paulauka, koji pokrivaju više od 2 kvadratna kilometra, što je ekvivalentno oko 280 fudbalskih terena, a svi su povezani novim putevima.

Slike od 13. avgusta prikazuju brojne zgrade u najvećem delu, uključujući ono što izgleda kao 13 skladišta municije okruženih zaštitnim zidovima, kao i tri veća skladišta ili hangara, svaki dugačak oko 100 metara, i temelje za još nekoliko zgrada.

S obzirom na tekuću izgradnju, teško je tačno proceniti kakva će to vrsta vojnog objekta biti, prema rečima stručnjaka koje je intervjuisao RSE. Međutim, Konrad Muzika, direktor firme za bezbednosnu analizu Rochan Consulting, rekao je da raspored sajta sugeriše stratešku svrhu.

„Slika koja prikazuje sve objekte koji se trenutno grade pokazuje da su svi povezani putem. I sasvim je jasno da postoji značajna veza između svih ovih objekata“, rekao je Muzika za RSE.

„Moja procena je da su ove baze povezane sa nekom vrstom strateške opreme koja se može koristiti u Belorusiji. Da li je to Orešnik ili nešto drugo, ostaje da se vidi, ali svakako ima strateški značaj“, rekao je Muzika.

„Verovatno će biti opremljena nuklearnim oružjem ili će sadržati nuklearnu komponentu, jer koriste objekte koji su već korišćeni za smeštaj takve… opreme tokom Hladnog rata“, dodao je.

Satelitski snimak severnog dela lokacije, koji je nekada bio poljoprivredno zemljište, prikazuje osam okvira sličnih hangarima, dok je na istočnoj parceli izgrađena zgrada dugačka skoro 150 metara, sa zemljanim humkama u blizini.

U jugoistočnom delu, koji je još uvek u fazi zemljanih radova, čini se da nekoliko puteva dobija oblik. Ova lokacija se nalazi na najvišem brdu u Sluckom okrugu, poznatom kao Signal Hil, za koji neki posmatrači veruju da bi mogao biti pogodan za sisteme protivvazdušne odbrane.

Marko Eklund, penzionisani finski major i oficir vojne obaveštajne službe koji je analizirao rusku vojsku više od 20 godina, a sada radi sa satelitskim snimcima, rekao je za Eesti Ekspres da lokacija podseća na stratešku raketnu bazu.

„Sve strateške raketne baze su iste. Ne mogu da zamislim šta bi drugo mogle biti“, rekao je Eklund. „Nova baza ima jednu veliku i tri male. U centralnom delu postoje neka vrsta skladišta, a zatim bunkeri. Ako bi postojala baza Orešnik, to bi mogla biti.“

Muzika je pokrenuo pitanje da li bi Belorusija ili Rusija snosili troškove. Međutim, rekao je da u svakom slučaju očekuje da će i Minsk i Moskva to posmatrati kao „strateški važnu prednost“.

Belorusija je jedini pravi vojni saveznik Rusije, iako su politički odnosi ponekad zategnuti. Podržala je invaziju na Ukrajinu na različite načine, uključujući i dozvoljavanje Rusiji da koristi njenu teritoriju kao lansirnu rampu za invaziju punih razmera 2022. godine, ali nije poslala svoje trupe.

Prošlog meseca, beloruski ministar odbrane izjavio je da će godišnje zajedničke vežbe, zakazane za 12. septembar, uključivati vežbe o planiranoj upotrebi nuklearnog oružja i Orešniku, za koji Rusija tvrdi da je sposoban da nosi nuklearno oružje.

Putin je više puta izjavio da će rusko nuklearno oružje biti raspoređeno na teritoriji Belorusije, a Lukašenko je rekao da će Orešnik biti raspoređen u Belorusiji do kraja godine.

Nuklearna prošlost

Lokacija projekta je nekada bila deo sovjetskog nuklearnog arsenala. Od 1959. do 1993. godine, područje je smešten garnizon 306. strateškog raketnog puka, sa sedištem u Slucku. Godine 1960. postalo je lokacija 1057. remontno-tehničke baze, odgovorne za pružanje „nuklearne podrške“ puku.

U početku, puk je bio opremljen balističkim raketama dometa do 2.100 kilometara. Godine 1981. dodati su mobilni sistemi dometa do 5.000 kilometara. Godine 1989, jedinica je počela da konvertuje u međukontinentalne balističke rakete „Topolj“ dometa 11.000 kilometara.

Belorusija se pridružila Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja 1993. godine, postavši prva zemlja koja se dobrovoljno odrekla nuklearnog arsenala koji je nasledila nakon raspada SSSR-a 1991. godine. Iste godine, 306. puk je povučen sa borbene dužnosti i premešten u Rusiju, gde je kasnije raspušten.

U septembru 1996. godine, skladište artiljerijske municije je ostalo na lokaciji, ali je kasnije deaktivirano. Delovi bivše baze ostali su prepuni napuštenih utvrđenja, raketnih silosa, bunkera i šupa.

Sanacija je počela u proleće 2024. godine, kada su vojni inženjeri očistili područje od neeksplodirane municije i uništili 2.800 komada municije koji su pokrivali površinu od 2,5 kvadratnih kilometara do 7. juna, prema lokalnim vlastima. Tada su počeli radovi na čišćenju i iskopavanju, a tempo izgradnje je ubrzan ove godine./Rferl/