Mogu li zemlje NATO-a prestati da kupuju rusku naftu, kako zahteva Tramp?

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da zemlje NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije protiv Moskve – ali postizanje ovoga moglo bi biti dugotrajno i teško.

Trenutno samo tri zemlje NATO-a uvoze rusku sirovu naftu: Mađarska, Slovačka i Turska. Od ove tri, Turska je najveći kupac.

„Prema našim podacima, (Turska) je treći najveći uvoznik ruske nafte u svetu“, rekao je za RSE 15. septembra Petras Kanitas, analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) u Viljnusu.

„Turska kupuje rusku naftu prvenstveno zato što je veoma snižena“, dodao je. „Takođe ima koristi od rafinisanja ruske sirove nafte i prodaje goriva Evropi.“

Tramp već neko vreme govori o sekundarnim tarifama protiv zemalja koje uvoze rusku naftu i već ih je najavio za Indiju. U objavi od 13. septembra na Truth Social-u, pozvao je „sve zemlje NATO-a“ da zaustave takav uvoz.

„Trampove pretnje do sada su prvenstveno bile usmerene ka Indiji i, donekle, Kini. Turska nikada nije bila deo toga. Dakle, ovo je zanimljiv novi razvoj događaja“, rekao je Bendžamin Hilgenstok, viši ekonomista u Institutu KSE, kijevskom tink-tenku.

Ideja je da se pogodi ruska ekonomija lišavanjem ruske ekonomije jednog od njenih najvažnijih izvoznih proizvoda i da se Kremlj primora na suštinske pregovore kako bi se okončao sveopšti rat koji je pokrenuo protiv Ukrajine 2022. godine.

Hilgenštok, koji je takođe saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose, rekao je da bi gubitak turskog izvoza bio veliki problem za Moskvu.

„To bi verovatno značilo da bi morali da ponude veće popuste drugim kupcima kako bi preusmerili tu količinu“, rekao je za RSE.

Međutim, potražnja Turske za ruskom naftom zasniva se na jakim ekonomskim silama koje Ankara ne može jednostavno ignorisati. Neke od njenih rafinerija dobijaju 90 odsto svoje sirove nafte iz Rusije; prelazak ne bi bio moguć preko noći. Za razliku od Indije i Kine, Turska je takođe glavni uvoznik rafinisanih ruskih naftnih derivata.

„Naravno, [zaustavljanje uvoza] bi bilo donekle izazovno za Tursku, kao što bi bilo za Mađarsku i Slovačku Republiku, koje nisu preduzele nikakve korake da diverzifikuju svoje snabdevanje“, rekao je Hilgenštok.

Pored ekonomskih aspekata, politička situacija bi takođe otežala ubeđivanje Turske da smanji ruske zalihe. Pošto nije članica Evropske unije, nije pod istim pritiskom kao Mađarska ili Slovačka.

Mađarska i Slovačka

I Budimpešta i Bratislava su više puta izjavile da su zavisne od ruske nafte preko naftovoda Družba.

U avgustu, dok su ukrajinski vazdušni napadi više puta zatvarali cevovod, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je izjavio: „Ako isporuke putem cevovoda Družba postanu nemoguće na duži period, snabdevanje naftom Mađarske i Slovačke takođe će postati nemoguće.“

Međutim, EU je postavila cilj da do 2027. godine postane nezavisna od uvoza ruske energije koristeći pravila unutrašnjeg tržišta EU, što znači da Mađarska ili Slovačka ne mogu da stave veto na ovu odluku.

Analitičari kažu da bi obe zemlje umesto toga mogle da uvoze naftu putem Jadranskog cevovoda preko Hrvatske.

„Diverzifikacija nije nerešiv tehnički problem, već stvar političke i ekonomske volje“, rekao je početkom ovog meseca za mađarski servis Radio Svoboda Tamaš Plecer, analitičar za naftu i gas u Erste banci.

„Ovo bi gorivo učinilo skupljim, ali sve dok postoji slobodno tržište, nema nestašice“, dodao je.

Kanitas, analitičar energetike agencije CREA, primetio je da je Češka uspela da potpuno prekine isporuku ruske nafte ranije ove godine – potez koji je obavezala ubrzo nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. „Održali su svoje obećanje“, rekao je, ali je dodao da mađarski premijer Viktor Orban „ima dobre odnose sa predsednikom Trampom. Rekao bih da bi moglo da postoji neka vrsta izuzeća ili nešto slično“.

Sekundarne carine

U svojoj objavi, Tramp je takođe pozvao zemlje NATO-a da razmotre carine od 50 do 100 procenata protiv Kine kako bi je kaznili zbog podrške ruskoj ratnoj mašineriji.

Ovaj zahtev dolazi u vreme kada je i sam Vašington upleten u napet trgovinski spor sa Kinom. Tramp je više puta odlagao sopstveni rok da Kina prihvati nove trgovinske uslove kako bi izbegao masovne nove carine, jer Kina nije pokazala spremnost da popusti.

Trampovu izjavu je podržao republikanski senator Lindzi Grejam, koji se zalagao za masovne sekundarne carine kako bi se ugušili ruski trgovinski partneri.

„Sada je vreme da Evropljani slede primer predsednika Trampa i preduzmu akcije protiv Kine i Indije“, rekao je u emisiji „Meet The Press“ na NBC-u. „Kina i Indija će promeniti svoj stav prema Putinu. Ovaj rat će se završiti.“

Međutim, pošto je Evropa prihvatila drastično povećanje carina kao cenu poslovanja sa Vašingtonom, ona je sve više zavisna od održavanja trgovine sa Kinom.

Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu je 15. septembra upozorilo na „odlučne kontramere“ ako zemlje NATO-a „nametnu carine Kini“.

Nijedan od evropskih lidera nije nagovestio povećanje carina. Niti je bilo neposrednih znakova smanjenja uvoza nafte.

Hilgenstok je rekao da bi Tramp možda morao lično da interveniše kod lidera Mađarske, Slovačke i Turske kako bi doveo do takvog poteza.

„Ovo je zaista razgovor koji gospodin Tramp treba da vodi sa svojim prijateljima (Viktorom) Orbanom, (Robertom) Ficom i (Redžepom Tajipom) Erdoganom.“/Rferl/