Kako Poljska, Ukrajina i NATO mogu da se odbrane od ruskih dronova?

Nedavni upadi dronova Rusije na Ukrajinu i Poljsku pokazuju važnost jake odbrane od dronova, i to ne samo od napada stranih vojski — civilna zaštita je takođe neophodna.

Napad dronova na Kijev i pojava roja dronova iznad poljske teritorije u septembru 2025. godine istakli su pretnju koju predstavlja brzi razvoj autonomnih i bespilotnih letelica.

Dronovi nude jedinstvenu prednost oružanim snagama širom sveta. Pre svega, jeftini su za proizvodnju, već su korišćeni u velikim sukobima kao što je rat između Rusije i Ukrajine, a napori da se suprotstave njima se stalno razvijaju.

Mogu se brzo napraviti i leteti nisko kako bi se izbeglo otkrivanje radarom.

„Proizvodnja dronova ima prednost, tako da napori u odbrani od dronova i dalje zaostaju“, rekao je Kristofer Adams, viši analitičar politike za bezbednost domovine i tehnologiju u RAND-u, američkom tink-tenku.

Međutim, postoje metode koje pomažu nacijama da se odbrane od napada dronova, svaka sa svojim prednostima i rizicima.

Alati zanata dronova

Kao bespilotne letelice, dronovi se oslanjaju na elektronske sisteme da bi funkcionisali i često se kontrolišu putem radio-frekventnih (RF) veza. Preferirane tehnike za neutralizaciju dronova uključuju lažno prikazivanje i ometanje.

Lažno predstavljanje podrazumeva slanje lažnih radio signala dronu kako bi se on zavarao. RF ometanje prekida komunikaciju sa operativnim centrom.

Međutim, vojska stalno pronalazi nove načine da se suprotstavi ovim metodama.

„Dronovi sve više rade autonomno“, kaže Markus Miler, šef odeljenja za sisteme video analize u Fraunhofer institutu za optoniku, sisteme i eksploataciju slika. „Imate podatke o slici ciljanog područja, zatim programirate putanju leta i dron može autonomno da leti do cilja.“

Ako nema RF smetnji, konvencionalne metode poput raketa sa zemlje ili vazduh-vazduh se takođe koriste za obaranje dronova.

Sistemi poput Rheinmetall Skyranger platforme protiv dronova već se koriste za podršku ukrajinskoj odbrani. Mnoge odbrambene kompanije imaju slične tehnologije.

Miler takođe ukazuje na kamikaze sisteme dronova, koji imaju za cilj da udare protivnike iz vazduha, kao i energetske topove koji koriste snažne lasere ili mikrotalase da unište metu ili unište elektroniku dronova u letu.

Napad pobeđuje odbranu

Oružje koje se koristi za obaranje dronova je često višestruko skuplje.

„Činjenica je da je odbrana generalno skuplja od ofanzive“, rekla je Dominika Kunertova, naučnica za bezbednosne studije u Belfer centru za nauku i međunarodne poslove u Sjedinjenim Državama.

Dok proizvodnja drona može koštati nekoliko stotina hiljada dolara, jedna raketa može koštati milione. U jednom trenutku, Ukrajina je koristila kartonske dronove australijske proizvodnje za napad na ruske ciljeve.

Branioci takođe moraju da uzmu u obzir javnu bezbednost. Lansiranje raketa ili snažnih lasera u urbane oblasti moglo bi da povredi ili ubije nevine ljude. Slično tome, dronovi koji padaju sa neba mogli bi da povrede civile ili da izazovu štetu na infrastrukturi.

Brzina kojom se dronovi mogu graditi takođe predstavlja izazov za odbrambene sposobnosti.

„Evolucija upotrebe dronova je napredovala tako brzo, i kvantitativno i kvalitativno“, rekla je Kunertova. „To je izazov.“

Vojni dronovi nisu jedini izazov.

Odbrambene snage se obično oslanjaju na radarsku tehnologiju za otkrivanje upada dronova.

Ovi sistemi nisu nepogrešivi, ali su sve bolji u razlikovanju stvarnih pretnji od letećih životinja ili bezopasnih letelica.

Iako su dronovi vojnog kvaliteta glavni prioritet za otkrivanje, postoji i potreba za tehnologijama koje mogu da identifikuju dronove u blizini kritične infrastrukture i javnih prostora kako bi se zaštitili od upotrebe dronova potrošačkog kvaliteta za nasilne napade.

Adams je rekao da komercijalno dostupni dronovi potrošačkog kvaliteta predstavljaju „veću potencijalnu pretnju“.

„Dron bez radio prenosa koji može […] da izvrši različite scenarije pretnji je komercijalno lako dostupan prosečnim nedržavnim akterima“, rekao je Adams.

Iz tog razloga, zaštita aerodroma i luka, kao i javnih događaja poput muzičkih festivala i sportskih događaja, je ključna.

„Međutim, trenutno na tržištu ne postoji pouzdan sistem koji detektuje male dronove na udaljenosti od, recimo, 200 do 400 ili 500 metara“, rekao je Miler za DW.

Dok neki sistemi rade na manjim dometima, za velike javne događaje, vlasti bi morale da razviju tehnologije za detekciju dronova koji se koriste za terorističke napade na srednjim dometima, rekao je Miler.

Timovi u Institutu Fraunhofer rade na ovome. Jedna od platformi instituta, MODEAS, koja koristi optoniku i radar za identifikaciju, klasifikaciju i praćenje dronova, trenutno je u fazi prototipa.

Ako uđe u proizvodnju, mogla bi biti dostupna bezbednosnim službama i privatnim kompanijama kako bi bolje upravljale pretnjama od dronova.

Trenutno nema lakih rešenja.

Analitičari sa kojima je DW razgovarao rekli su da bi odbrambene investicije trebalo da budu prioritet za vlade, posebno članice NATO-a u Evropi.

Kunertova, koja je sprovela nekoliko analiza upotrebe dronova u rusko-ukrajinskom sukobu, rekla je da je Rusija daleko ispred u razvoju dronova i kontramera protiv ukrajinskih dronova.

Nasuprot tome, rekla je Kunertova, zemlje NATO-a i EU „ne ulažu dovoljno napora u kontramere, odbrambene mere protiv pretnje dronova“.

„Volela bih da vidim više inicijativa i intenzivnije napore u borbi protiv pretnje dronova, umesto da se uzbuđujemo zbog novih [ofanzivnih] upotreba malih dronova“, rekla je Kunertova.

Pošto dronovi imaju ofanzivnu prednost u odnosu na kontramere, izgradnja slojevitog odbrambenog pristupa koji koristi RF ometanje, konvencionalnu municiju i lasersku ili mikrotalasnu tehnologiju mogla bi biti pragmatičan put napred.

„Nijedan pojedinačni uređaj ne može [u potpunosti] da vas odbrani“, rekla je Kunertova, „i stoga je najbolja odbrana slojevita odbrana – slojeviti niz detektora i slojeviti niz efektora“./DW/