Japanska nova „gvozdena ledi“ Sanae Takaiči – Pobeda za Tajvan, šamar za Kinu

Nakon nedelja političkog manevrisanja i unutrašnjih previranja unutar stranke, vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) izabrala je Sanae Takaiči za svoju novu liderku, postavljajući je na put ka tome da postane prva premijerka Japana. Njena pobeda označava ne samo simboličan raskid sa patrijarhalnim političkim poretkom Japana, već i povratak strožem stavu vođenom nacionalnom bezbednošću – posebno prema Pekingu.

Takaičin uspon dolazi u vreme akutnih previranja za LDP. Godine 2024, njen umereni rival, Šigeru Išiba, osvojio je vođstvo stranke, tesno je pobedivši u drugom krugu, samo da bi se potom suočio sa teškim izbornim ciklusom. LDP i njen koalicioni partner, Komeito, izgubili su većinu, primoravajući Išibu da se što duže drži vlasti.

Međutim, sredinom ove godine, rastući unutrašnji pritisak i pad popularnosti primorali su Išibu da objavi ostavku na mesto lidera stranke, a samim tim i na mesto premijera. Ovo je, zauzvrat, otvorilo vrata novom takmičenju za lidera, suprotstavljajući Takaičija, koji predstavlja desnije orijentisane članove LDP-a, umerenijim kandidatima.

Kao rezultat toga, Takaiči je pobedila ministra poljoprivrede Šindžira Koizumija, što je dočekano značajnim podsticajem na finansijskim tržištima: japanski indeks Nikei porastao je za 4,5%, što odražava očekivanja investitora o novim fiskalnim stimulansima i nastavku pro-poslovne politike iz ere Šinza Abea.

Činjenica da je Takaiči više puta proglašena Abeovim naslednikom nije prošla nezapaženo kod mnogih japanskih birača.

Tokom Abeovog mandata kao premijerke, obavljala je nekoliko važnih funkcija, a najznačajnija je ministarka unutrašnjih poslova i komunikacija. Nedavno je obavljala funkciju državnog ministra za ekonomsku bezbednost pod tadašnjim premijerom Fumiom Kišidom.

Njena kandidatura za sledeću premijerku Japana biće potvrđena 15. oktobra.

Takaiči, 64, dugo je povezana sa tvrdokornim konzervativnim krilom Japana. Ona otvoreno navodi Margaret Tačer kao svoj izvor inspiracije: snažnu ličnost, uverenje i nacionalnu odlučnost, ublažene „ženskom toplinom“, kako je nekoliko britanskih medija objavilo tokom vikenda.

Na domaćem planu, njena agenda za unutrašnju i ekonomsku politiku se ne razlikuje previše od Tačerine i teži ka oživljavanju Abenomike, koja je zamišljala kombinaciju fiskalnih stimulansa, smanjenja poreza i monetarnog olakšavanja, sa ciljem da se podstakne rast u Japanu, a istovremeno se bori protiv deflacije i, što je najvažnije, privuče ključne pristalice LDP-a.

Međutim, Takaičijeva kontroverznija oblast delovanja leži u odbrani, bezbednosti i posebno spoljnoj politici. Ona je otvoreni zagovornik revizije japanskog pacifističkog posleratnog ustava i formalizovanja uloge Snaga samoodbrane kao vojne sile, kako su izvestili Rojters i Fajnenšel tajms.

Takođe je opisala tajvansku krizu – ukoliko Kina izvrši invaziju – kao japansku krizu.

Činjenica da je originalna „Čelična ledi“ iz Granthema u Linkolnširu odlučno delovala protiv argentinske pretnje 1982. godine kada su Foklandska ostrva okupirana i poslala operativnu grupu da ih oslobodi neće promaći novoj japanskoj „Čeličnoj ledi“ kada je u pitanju odbrana Tajvana – koji je i sam bivša japanska teritorija i izuzetno popularna turistička destinacija za moderne Japance.

Podjednako zamorno za Kinu je to što Takaiči navodno redovno posećuje svetilište Jasukuni, što Peking smatra političkim šamarom zbog poštovanja japanskih žrtava rata, uključujući i brojne osuđene ratne zločince.

Takaiči je zauzela odlučno agresivan stav, posebno prema Kini. Više puta je kritikovala regionalnu asertivnost Pekinga i pozvala Tokio da zauzme tvrđi stav po pitanjima od Tajvana do Istočnog kineskog mora. Očekuje se da će nastaviti svoje političke sklonosti, iako je Politiko početkom oktobra objavio da se Takaiči opisivala kao „umerena konzervativka“ uoči izbora.

Reći da bi Takaičijev mandat kao japanskog premijera mogao dovesti do povećanja tenzija sa Pekingom bilo bi, kao što su dugogodišnji posmatrači Japana već primetili, veliko potcenjivanje. Iako se suočava sa ekonomskim problemima kod kuće, kao što su inflacija, stagnirajuće plate i starenje stanovništva, Takaiči će morati da upotrebi svoje diplomatske veštine u spoljnoj politici, posebno zato što Sjedinjene Države i Japan zauzimaju tvrđi stav prema Kini.

Njena naklonost ka Tajvanu je već primećena na ostrvu i mnogi su je pozdravili.

Peking je već reagovao oprezno, predvidljivo, opisujući njen izbor kao unutrašnje pitanje Japana, dok je, prema SCMP-u, pozivao Tokio da poštuje prethodne obaveze po pitanjima kao što su istorija – i Tajvan; na kineskom žargonu, to se prevodi kao: „Ne pravite talase oko pitanja koja direktno utiču na kineske pretenzije na već nezavisno i samoupravno ostrvo.“

U tom smislu, Takaičin izbor i njen stav prema Kini poslednjih godina stavljaju Tokio na osetljivu diplomatsku raskrsnicu. Kako će u narednim mesecima uravnotežiti asertivnost sa uzdržanošću prema Kini testiraće sposobnost Japana da održi stratešku ravnotežu između Vašingtona i Pekinga.

Za sada, međutim, Tajvan je najveći dobitnik od uspona Sanae Takaiči na vlast./IntelliNews/