Nije pitanje „da li“, već „kada“: Tajvan čeka da Kina napravi iskorak

Tajvanci su navikli na sirene za vazdušnu opasnost i pripreme u slučaju kineske invazije, ali u međuvremenu, život mora da se nastavi.

Jednom godišnje, sirene za vazdušnu opasnost se oglašavaju na Tajvanu kako bi upozorile stanovnike da se sklone u slučaju napada.

Ljudi su upoznati sa ovom procedurom jer se sprovodi godinama. Nazvana Han Kuang, to je kombinacija vežbi civilne odbrane i vojnih vežbi na kopnu, moru i u vazduhu.

Međutim, ove godine godišnja vežba je bila najveća i najduža do sada, jer je Tajvan ojačao svoju odbranu od moguće invazije Kine nakon izveštaja da Peking gradi sopstvenu vojsku.

Vežbe su toliko deo života Tajvanaca da više vole da ne govore o njima.

Ali Novozelanđanin Mark Hanson, koji živi na Tajvanu 20 godina, kaže da su ljudi zabrinuti.

„Rat u Ukrajini je, posebno, promenio način na koji Tajvanci razmišljaju o mogućoj invaziji i ljudi su počeli mnogo bolje da se pripremaju“, kaže Hanson, koji sa svojim bratom Ronom izdaje časopis za umetnost i kulturu „White Fungus“.

„Znam da neke medicinske sestre pohađaju kurseve obuke u slobodno vreme kako bi naučile kako da leče rane od vatrenog oružja.“

Njegova devojka Neli, učiteljica, kaže da razgovori o potencijalnom ratu dele porodice i da su neki od njenih prijatelja previše uplašeni da bi o tome razgovarali.

„Ne želimo da razgovaramo o tome. Moramo da brinemo o svakodnevnom životu, troškovima života i životu kao ljudskih bića u društvu, a sada bi trebalo da brinemo i o politici? Ha, to je previše.“

„Detalj“ je na Tajvanu kako bi otkrio zašto je ova nezavisna, demokratska ostrvska nacija od 23 miliona ljudi toliko važna Kini i SAD i kako je živeti sa pretnjom invazije.

Putovanje koje je trajalo nedelju dana organizovalo je i finansiralo tajvansko Ministarstvo spoljnih poslova i uključivalo je posete ekonomskim i bezbednosnim tink-tenkovima i sastanke sa ministrima, zvaničnicima i agencijama, uključujući i Upravu civilnog vazduhoplovstva.

Poruka na svakom sastanku bila je ista: Tajvan želi da bude priznat kao nezavisna država od strane međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija i potrebna mu je međunarodna podrška u slučaju invazije ili blokade od strane Kine.

„Pitanje nije da li, već kada“, kaže novinarka iz Kolorada, Keli Sloun, specijalizovana za pitanja odbrane. „O datumu 2027. se dugo raspravlja. Dok god je trenutni režim u Pekingu na vlasti, ovo će uvek biti na dnevnom redu. Oni to vide kao repatrijaciju Tajvana; svi ostali u svetu to vide kao osvajanje Tajvana.“

Sloun kaže da bi Peking radije uspostavio blokadu u Tajvanskom moreuzu, koji odvaja Tajvan od kontinentalne Kine, i prekinuo snabdevanje energijom – poput tečnog prirodnog gasa – nego što bi pokrenuo napad.

„Najveća ranjivost Tajvana je njegovo snabdevanje energijom. Zemlja je skoro u potpunosti zavisna od uvoza energije. Komunistička Kina zapravo ne mora da izvrši invaziju; samo treba da blokira ostrvo i prekine dovod struje.“

Dr Ming-Ših Šen iz Instituta za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti kaže da bi najgori mogući scenario bio da kineski lider Si Đinpeng naredi Narodnooslobodilačkoj vojsci da izvrši invaziju na Tajvan kako bi ispunio svoju misiju ponovnog ujedinjenja.

„Kina ima veoma jaku vojnu moć, i ako Si Đinpeng odluči da izvrši invaziju na Tajvan, ne možemo sami pobediti“, kaže on.

Tajpej planira da skoro udvostruči svoje trenutne izdatke za odbranu na pet procenata BDP-a, 1,8 biliona tajvanskih dolara (tajvanskih dolara), ili oko 100 milijardi novozelandskih dolara, do 2030. godine.

Ali to nije protivteža rastućoj vojnoj moći Kine.

„Oni se definitivno spremaju za invaziju. Da li će do invazije doći, ne znam; niko ne zna“, kaže Jurij Poita, stručnjak za Ukrajinu sa sedištem u Tajpeju, koji je radio za bezbednosne istraživačke centre u Ukrajini i Tajvanu.

„Njihovo vojno gomilanje je ogromno. Kina se sprema za ovo, i to veoma brzo.“

Poita kaže da Novi Zeland treba da bude „veoma oprezan, veoma uzdržan i veoma ozbiljan u vezi sa svojom ulogom ako Tajvan bude napadnut“, ističući da bi posledice po region bile značajne.

„Iz mojih ličnih razgovora sa japanskim stručnjacima, oni su izuzetno zabrinuti jer ako Kina izvrši invaziju na Tajvan, Kina će kontrolisati sav saobraćaj (brodarstvo) ovde“, kaže on.

Detalj je poslao listu pitanja kineskoj ambasadi u Velingtonu, ali nije dobio odgovor. Međutim, ambasador Vang Sjaolong je imejlom poslao pismo i izjavu Sem Sačdevi iz Newsroom-a: „Istina o Tajvanu: Istorijske i pravne realnosti ne mogu se ignorisati.“

Pismo iznosi stav Kine o statusu Tajvana.

„Nedavno su SAD ponovo promovisale lažnu doktrinu o ‘neodređenom’ konačnom političkom statusu za region Tajvan. Ovaj stav očigledno krši istorijske činjenice i međunarodno pravo i predstavlja direktan izazov autoritetu Rezolucije 2758 Generalne skupštine UN.“

Nastavlja se: „Postoji samo jedna istina u svoj toj buci: Postoji samo jedna Kina na svetu, a Tajvan je oduvek bio sastavni deo Kine. To je činjenica obilno dokumentovana u istorijskim zapisima, uključujući i „Seaboard Geographic Gazetteer“ sastavljen 230. godine nove ere tokom perioda Tri kraljevstva. Godine 1885, Tajvan je zvanično uspostavljen kao 20. provincija Kine.“

Pismo se zaključuje: „Svaki pokušaj da se preokrene istorija, krši međunarodno pravo ili odvaja Tajvan od Kine osuđen je na neuspeh i nikada ga neće prihvatiti 1,4 milijarde kineskog naroda. Iskreno se nadamo da će Novi Zeland, kao miroljubiva zemlja, nastaviti da stoji na pravoj strani istorije pridržavajući se principa jedne Kine, poštujući ciljeve i principe Povelje UN i podržavajući pravednu stvar kineskog naroda u zaštiti njihovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i težeći nacionalnom ponovnom ujedinjenju.“

Sačdeva kaže da je Novi Zeland među velikim brojem zemalja koje sprovode politiku jedne Kine, koja priznaje stav Kine da postoji samo jedna istinska kineska vlada.

Takođe ima trgovinski sporazum sa Tajvanom i kancelariju — ne ambasadu — u Tajpeju. Slično tome, Tajvan ima predstavništvo u Velingtonu, a ne ambasadu.

„Ovo je oprezan stav koji zauzimamo. Novozelandski ministri se generalno ne sastaju sa svojim tajvanskim kolegama i imaju malo druge interakcije sa njima. Iako je poslednjih godina bilo nekih međustranačkih putovanja na Tajvan, to je izazvalo izvesno uzbuđenje. Kineska ambasada tvrdi da ovo ugrožava odnose Novog Zelanda i Kine, tako da je to veoma osetljivo pitanje.“

Nazad na Tajvanu, novozelandski kivi Mark Hanson kaže da nema planove da napusti zemlju uprkos rastućoj pretnji.

„Volim ovde“, kaže on. „Tajvan je tako bezbedno, opušteno i lako mesto.

Takođe je značajno jer se ovde vodi važna borba. To je borba za nezavisnost i demokratiju. Zanimljivo je biti ovde, posmatrati šta se dešava na terenu i biti deo toga.“/rnz/