Poljska šalje borbene avione u vazduh kako bi obezbedila vazdušni prostor dok je zapadna Ukrajina pod intenzivnim ruskim napadima

Poljska i njeni NATO saveznici mobilisali su borbene avione i stavili svoje kopnene trupe u stanje visoke pripravnosti rano ujutro 5. oktobra nakon što je Kijev objavio da je Rusija pokrenula novi talas vazdušnih napada iznad Ukrajine, uključujući i region Lavov blizu poljske granice, usmrtivši najmanje pet ljudi.

„Poljski i saveznički avioni deluju u našem vazdušnom prostoru, dok su zemaljski sistemi protivvazdušne odbrane i radarskog izviđanja stavljeni u stanje visoke pripravnosti“, saopštila je Poljska operativna komanda u objavi na društvenim mrežama.

Poljska je mere opisala kao „preventivne“ akcije usmerene na „obezbeđivanje vazdušnog prostora i zaštitu građana, posebno u područjima koja se graniče sa ugroženim regionom“.

Ovaj potez dolazi skoro mesec dana nakon što je roj ruskih dronova ušao u poljski vazdušni prostor, primoravajući NATO avione da ih presretnu i obore neke od uređaja.

Incident od 10. septembra označio je prvi direktan susret između NATO-a i Rusije otkako je Kremlj pokrenuo veliku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je 5. oktobra da je najmanje pet ljudi poginulo, a 10 drugih povređeno u „kombinovanom ruskom napadu“ u kojem je korišćeno „više od 50 raketa i oko 500 dronova“. Napadi su isključili struju desetinama hiljada ljudi i oštetili zgrade i infrastrukturu.

„Danas su Rusi ponovo napali našu infrastrukturu, sve što ljudima omogućava normalan život“, napisao je Zelenski u objavi na Telegramu.

Zelenski je ponovio poziv Kijeva za veću podršku zapadnih saveznika dok se totalne invazije Moskve na Ukrajinu približavaju četvrtoj godini, a napori SAD da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma poslednjih meseci nisu postigli veliki napredak.

„Potrebna nam je veća zaštita, brža implementacija svih odbrambenih sporazuma, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane, kako bi se ovaj teror iz vazduha učinio besmislenim. Jednostrano prekid vatre u nebu je moguć i može otvoriti put pravoj diplomatiji“, rekao je Zelenski.

Dodao je da Sjedinjene Države i Evropska unija „moraju delovati kako bi primorale [ruskog predsednika Vladimira] Putina da prestane“.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je cela zemlja stavljena u stanje vazdušne pripravnosti nekoliko sati, a najstrašnija upozorenja na raketne i dronove izdata su za zapadni region Lavova. Lokalne vlasti su saopštile da su najmanje dve osobe poginule u napadima, koji su takođe ostavili neka područja bez struje.

Andrij Sadovij, gradonačelnik pokrajinske prestonice Lavova, rekao je da su sistemi protivvazdušne odbrane grada intenzivno angažovani u odbijanju ruskih napada dronova i raketa. Grad se nalazi oko 70 kilometara od granice sa Poljskom.

Gradonačelnik je na Telegramu objavio da su u 7:30 časova po lokalnom vremenu neki delovi grada bez struje i da javni prevoz još nije počeo da radi. Sadovij je upozorio stanovnike da je „opasno izlaziti na ulice“.

U gradu Zaporožje, glavnom gradu jugozapadne Zaporoške oblasti, gubernator pokrajine Ivan Fedorov objavio je na Telegramu da je jedna žena ubijena, a devet drugih ljudi povređeno u ruskom „kombinovanom napadu“.

„Stambene zgrade i privatne kuće su oštećene, automobili su goreli. Prozori su razbijeni, dvorišta uništena“, rekao je Fedorov.

Guverner je takođe objavio fotografije za koje je rekao da su sa mesta napada, a koje prikazuju delimično uništenu zgradu i izgorelo vozilo.

Više od 73.000 kupaca u Zaporožju je bez struje nakon najnovijih ruskih napada, dodao je guverner.

Ruska nuklearna elektrana Zaporožje, koja se nalazi oko 55 kilometara jugozapadno od grada Zaporožja, isključena je iz spoljnih izvora napajanja od 23. septembra.

Prema objavi Zelenskog na Telegramu, najnoviji napadi su takođe bili usmereni na Ivano-Frankovsku oblast u zapadnoj Ukrajini, kao i na Černigovsku, Harkovsku i Sumsku oblast na severu i severoistoku, Odesku i Hersonsku oblast na jugu i centralni Kirovogradski region.

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas osudila je napade, rekavši da Rusija „prikriva svoju neuspelu letnju ofanzivu terorističkim napadima na ukrajinske civile i infrastrukturu“.

Kalas je obećala da će EU „podržavati Ukrajinu koliko god je potrebno: finalizacijom sledećeg paketa sankcija, obezbeđivanjem finansiranja i isporukom oružja“.

„Rusija se neće zaustaviti dok ne bude primorana“, izjavila je Kalas u objavi na društvenim mrežama 5. oktobra.

U međuvremenu, lokalni Telegram kanali u ruskom regionu Belgorod blizu granice izvestili su o nestancima struje nakon ukrajinskog napada na trafostanicu Luč. Nestanci struje u regionu su se redovno dešavali poslednjih meseci nakon sumnjivih ukrajinskih napada.

Guverner regiona, Vjačeslav Gladkov, rekao je u Telegram objavi da „postoji šteta u energetskom sektoru. Spasioci su na licu mesta“.

Putin upozorava na isporuke Tomahavka

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi odnosi između Moskve i Vašingtona bili narušeni ako bi Sjedinjene Države snabdele Kijev raketama dugog dometa „Tomahavk“ sposobnim da pogode duboko u Rusiji.

„To bi dovelo do uništenja naših odnosa, ili barem pozitivnih trendova koji se pojavljuju u tim odnosima“, rekao je Putin u video-snimku emitovanom na ruskoj državnoj televiziji 5. oktobra.

Potpredsednik SAD DŽ. D. Vens rekao je u septembru da Vašington razmatra zahtev Ukrajine za „Tomahavke“, iako je nepoznato da li je doneta konačna odluka.

Sa „Tomahavcima“, koji imaju domet od 2.500 kilometara, Ukrajina bi mogla da dosegne ceo evropski deo Rusije, uključujući i Moskvu, ako bi Kijev dobio rakete./Rferl/