Da li se EU približava ‘Vojnom Šengenu’?

Evropa pojačava troškove za odbranu. Ali jedno pitanje je uglavnom zanemareno — kako premeštati vojnu opremu iz jedne zemlje u drugu što je brže moguće u slučaju sukoba.

O „vojnom Šengenu“, području u kojem se oružje i trupe mogu slobodno kretati unutar zone bez pasoša u bloku jednako lako kao i civili, govori se godinama. Ali do sada je ostalo nedostižno i za EU i za NATO, uprkos pojačanoj zabrinutosti za bezbednost koju je donela rat u Ukrajini.

Evropska komisija će 19. novembra predstaviti svoj najnoviji pokušaj da to postigne do kraja decenije.

Napredna kopija, koju je video RFE/RL, ukazuje na dva načina za postizanje ovog cilja: prvo, ulaganje novca u stotine „uskih grla“ širom kontinenta kao što su železničke pruge, luke i mostovi, uključujući i kandidate za EU, Ukrajinu i Moldaviju, koje dokument smatra ključnim za integraciju u vojne transportne strukture EU.

I drugo, smanjenje birokratije kako bi se sprečilo da različiti nacionalni zakoni i birokratija ometaju napore da se vojna sredstva brzo i lako premeštaju iz jedne zemlje EU u drugu.

Mnogo Priče, Mali Napredak

Godine 2017. ideja o „vojnom Šengenu“ postala je „prioritetna oblast“, a akcioni planovi su izrađeni od strane Evropske komisije 2018, 2022. i 2024. godine – međutim, postignut je skroman napredak.

Diplomate EU, govoreći pod uslovom anonimnosti za RFE/RL, rekli su da minimalni napredak sigurno nije zbog nedostatka pokušaja. Tema je, kažu, obično pri vrhu dnevnog reda kad god se raspravlja o saradnji EU i NATO-a, ali nijedna organizacija, kažu, to nikada nije istinski prihvatila.

NATO se dugo nadao da će EU posvetiti više zakonodavne moći i novca vojnoj mobilnosti, posebno sada kada su 23 od 27 država članica EU takođe deo vojne alijanse. Rat u Ukrajini samo je dodao hitnost da se pojača rad na svim stavkama vezanim za odbranu.

Istovremeno, u EU postoji frustracija zbog toga što je NATO previše fokusiran na trošenje novca na skupu vojnu opremu, a mnogo manje na to kako je zaista transportovati i učiniti dostupnom drugim članicama alijanse.

Novi cilj NATO-a da do 2035. godine troši 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na vojnu opremu i dodatnih 1,5 odsto na nevojne investicije — kao što je vojna mobilnost — donekle rešava ovaj problem.

Ali ovo je i dalje u velikoj meri u rukama pojedinih zemalja, kako se ističe u dokumentu Evropske komisije.

„Iako države članice ostaju slobodne da odluče da li će stranim oružanim snagama dozvoliti da pređu njihovu teritoriju kao deo njihove nacionalne bezbednosti i odbrane, EU mora da ima okvir za vojnu mobilnost koji balansira vojne i civilne potrebe“, navodi se.

Cilj za ovu Evropsku komisiju, čiji mandat ističe 2029. godine, je da „uspostavi zonu vojne mobilnosti širom EU do kraja 2027. godine kao prvi korak ka progresivnom postizanju ‘Vojnog Šengena’ u regulatornom, infrastrukturnom i kapacitetnom smislu.”

Hoće li biti dovoljno novca?

Pitanje je da li će ovog puta biti novca na raspolaganju.

U poslednjem višegodišnjem budžetu EU (2021–2027), oko 1,7 milijardi evra (2 milijarde dolara) je bilo namenjeno za transportnu infrastrukturu za dvostruku civilnu/vojnu upotrebu, fokusirajući se na 95 projekata u 21 zemlji. Ali, kako se navodi u dokumentu: „potražnja za finansiranjem EU značajno je premašila raspoložive resurse i svi pozivi su bili preveliko pretplaćeni.“

Za sledeći dugoročni budžet (2028–2034), Evropska komisija je stoga predložila 17,65 milijardi evra za transportnu infrastrukturu za dvostruku upotrebu, fokusirajući se na 500 „projekata žarišnih tačaka“ gde transport vojne opreme treba da postane brži i lakši.

Ali hoće li ovo proći? Pogotovo što države članice uvek ublažavaju početni predlog komisije i radije preusmeravaju novac EU na sektore koji donose više „pobeda na izborima“ kao što su poljoprivreda, ribarstvo i druge vrste socijalne potrošnje.

Železnica je takođe vid transporta na koji je potrošeno najviše novca kada je u pitanju vojna mobilnost. I to će se verovatno nastaviti. Ranije ove godine, EU se složila o četiri prioritetna multimodalna koridora vojne mobilnosti — severni, južni, istočni i centralni. Severni, koji uglavnom povezuje Holandiju sa Nemačkom i Poljskom, a dalje sa Ukrajinom, je najnapredniji.

Dokument komisije ističe železničku deonicu dugu 22 kilometra — koja povezuje zapadnu Ukrajinu sa Slovačkom i ostatkom Centralne Evrope — sa železničkom prugom evropskog standardnog koloseka, koja je otvorena u septembru.

Takođe se napominje da su „pripremni radovi u toku za postavljanje evropskog nominalnog standardnog koloseka na evropskim transportnim koridorima koji povezuju Moldaviju i Ukrajinu sa državama članicama EU.“ Ideja je da će celokupna EU, uključujući zemlje kandidate, ubuduće funkcionisati sa istim standardom železničkog koloseka.

Evropska komisija je takođe spremna da izdvoji novac za druge stavke koje su vitalne za vojno kretanje, kao što su vazdušni transport vangabaritnog tereta, trajekti za dvostruku upotrebu i vagoni sa ravnom platformom za vozove za premeštanje teške vojne opreme kao što su rakete i tenkovi.

Poboljšanje ‘Vojne Mobilnosti’

Ipak, na kraju, najveće promene koje bi EU mogla da napravi su u zakonodavstvu kako bi se olakšalo kretanje trupa i opreme. Može proći do 45 dana da se dobije dozvola za prelazak vojnog transporta iz jedne zemlje EU u drugu.

Cilj, koji je postavio Brisel, je tri dana. Iznenađujuće, harmonizovana pravila EU za prevoz opasnih materija se ne primenjuju na vojni transport, što znači da se često moraju dogovarati ad hoc aranžmani.

Ovo bi se promenilo, a Evropska komisija namerava da se založi za još više.

Drugi predlog je da dozvola za premeštanje vojne opreme između država članica više neće morati da se obnavlja godišnje. Oni će jednostavno ostati važeći dok se ne opozovu. Države koje nisu članice EU takođe mogu biti deo ove promene.

Ključ za ovo bi bio takozvani „Evropski poboljšani sistem odgovora za vojnu mobilnost (EMERS)“, koji se može aktivirati u roku od 48 sati nakon predloga Evropske komisije ili države članice EU.

Kada se aktivira, u slučaju potencijalne vojne hitnosti, prekogranični vojni transport će zahtevati samo obaveštenje sa smanjenom prethodnom najavom vojnog kretanja. Većina standardnih procedura bi mogla biti zaobiđena, osim carinskih formalnosti.

Naravno, svi ovi predlozi će morati da budu usaglašeni među državama članicama EU, što često zahteva jednoglasnost. S obzirom na pojačanu hitnost da EU vojno pojača zbog rata koji je u toku u Ukrajini, ovo bi mogla biti najbolja moguća prilika za postizanje „vojnog Šengena“./Rferl/