Misteriozni dronovi su primećeni noću na aerodromima širom Evrope. Koliko bi trebalo da budemo zabrinuti?

Prvo dolazi upozorenje, taj bestelesni glas iz zvučnika: „Pažnja, molim. Uzbuna za vazdušni napad u gradu. Molimo vas da se uputite u sklonište na drugom spratu ispod nivoa zemlje.“ Zatim dolazi zujanje ruskih dronova, slično zujanju komaraca, koji se okupljaju u stotinama odmah iznad oblaka.

Odmah zatim sledi zveckanje protivvazdušne vatre, udaljena tutnjava eksplozija i konačno zloslutni zavijaj sirena hitne pomoći i vatrogasnih vozila.

Ovo je sumorna realnost noći u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima.

Ovo su jurišni dronovi koji eksplodiraju pri udaru.

Dronovi su sada sastavni deo modernog ratovanja, ali nisu ograničeni samo na bojno polje.

Čak i u Zapadnoj Evropi, daleko od Ukrajine, primećeni su nenaoružani dronovi kako zuje oko aerodroma, vojnih baza i elektrana. Sve je to deo sumnjivog programa „hibridnog ratovanja“ koji vodi Rusija. Neki spekulišu da to služi za testiranje otpornosti određenih zemalja NATO-a koje pomažu Ukrajini.

Nedavna viđenja dronova u Poljskoj, kao i niz viđenja u blizini kritične infrastrukture širom Evrope, uključujući Belgiju i Dansku, izazvali su strah u nekim zemljama NATO-a.

Sada se govori o projektovanju „zida od dronova“ kako bi se zaštitili delovi Evrope – ali koliko je to zaista neophodno? I što je još važnije, koliko je realno?

Poziv na buđenje za Evropu

9. septembra, oko 20 ruskih dronova preletelo je preko Ukrajine u Poljsku, primoravajući četiri aerodroma da se zatvore.

NATO avioni su bili uzbunjeni i nekoliko dronova je oboreno; ostali su se srušili iznad Poljske, rasejavajući ostatke po nekoliko regiona.

Ovo je bio poziv na buđenje za Evropu i predstavljalo je jedno od najvećih i najozbiljnijih kršenja vazdušnog prostora NATO-a od početka rata u Ukrajini.

Iz tog razloga, diskusija o mogućem zidu od dronova izgleda dobija na hitnosti.

„Ovu dinamiku zapravo pokreću nedavni upadi“, objašnjava Katja Bego, viši istraživač u Programu za međunarodnu bezbednost u tink-tenku Čatam Haus.

Dronovi – ili, da im damo zvanično ime, bespilotne letelice (BPLA) – već su transformisali ratni prostor.

Na bojnim poljima istočne Ukrajine, dronovi koji se koriste su obično mali, kratkog dometa, obično veličine samo oko 25 cm, koji nose smrtonosni eksploziv.

Oni trenutno ne predstavljaju pretnju ostatku Evrope. Upravo veći dronovi – od kojih neki potencijalno mogu da lete preko 1.000 km – podstiču pozive za evropski odbrambeni zid od dronova.

Rusija je ranije uvozila tip pod nazivom Šahed 136 iz Irana, ali sada proizvodi sopstvenu verziju: Geran 2. Neki Geran dronovi bili su među onima koji su leteli u Poljsku u septembru.

Dakle, neki se sada pitaju, šta bi se desilo ako bi Rusija jednog dana poslala preko 200 dronova? Ili recimo 2.000? Kako bi NATO reagovao – i da li bi uopšte mogao da reaguje?

Na kraju krajeva, raspoređivanje borbenih aviona svaki put bi bilo skupo. Andre Rogačevski, izvršni direktor kompanije Netcompany, danske kompanije za IT usluge koja razvija digitalne sisteme za evropske vlade, tvrdi: „Ovo nije ni efikasno ni razumno korišćenje novca poreskih obveznika.“

Pošast misterioznih dronova

Ukrajina je intenzivirala sopstvene napade dronovima dugog dometa na ruske aerodrome i kritičnu infrastrukturu kao što su petrohemijska postrojenja, donoseći rat običnim Rusima.

Zatim, tu su i morski dronovi: bespilotna vozila koja se mogu kretati i po i ispod površine vode, a koja Ukrajina koristi sa razarajućim dejstvom protiv ruske Crnomorske flote.

Ali postoji nešto što je, u nekim aspektima, još zlokobnije od jasno prepoznatljivih dronova koje koriste zemlje koje su otvoreno u ratu.

To znači: pošast misterioznih, anonimnih dronova koji su se pojavili.

Ponekad se pojavljuju usred noći, u blizini evropskih aerodroma, uključujući i jedan na glavnom aerodromu Belgije u blizini Brisela početkom ovog meseca. Slična viđenja su takođe prijavljena u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Nemačkoj i Litvaniji.

Za razliku od jasno prepoznatljivih ruskih jurišnih dronova u Ukrajini, ovi „civilni dronovi“ u Zapadnoj Evropi još uvek nisu opremljeni eksplozivom. Međutim, pošto se lansiraju anonimno, teško je dokazati odakle dolaze, ko ih je aktivirao ili da li se zapravo lansiraju sa brodova koji prolaze.

Sumnja pada na Rusiju, jer zapadni obaveštajni zvaničnici veruju da Moskva koristi posrednike za lokalno lansiranje ovih dronova kratkog dometa, izazivajući haos i poremećaje. Kremlj poriče bilo kakvu odgovornost.

Belgija je važna meta jer se u njoj nalaze sedište NATO-a, sedište Evropske unije i Evroklir (finansijska klirinška kuća koja obrađuje trilione dolara u međunarodnim transakcijama). Trenutno se vodi debata o tome da li bi Evropa trebalo da oslobodi oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine koja se drži u Belgiji kako bi pomogla Ukrajini. Da li je stoga slučajnost da su se misteriozni dronovi pojavili u blizini aerodroma u Briselu i Liježu, kao i vojne baze?

Ujedinjeno Kraljevstvo je rasporedilo tim specijalista za protivmere dronova iz puka RAF-a sa sedištem u RAF-u Liming u Severnom Jorkširu kako bi ojačalo belgijsku odbranu od dronova.

Ipak, misteriozni dronovi su razlog za zabrinutost: i zbog opasnosti koju predstavljaju za avione koji poleću i sleću, i zbog pretnje nadzora, posebno u blizini vojnih baza i kritične infrastrukture kao što su elektrane.

Zid od dronova: Zašto nije čarobni metak

Plan za zid od dronova je evropski odgovor na pretnju prekograničnih upada dronova, posebno onih koji su lansirani iz Rusije.

Zid je opisan kao integrisan, koordinisan, višeslojni odbrambeni sistem, prvobitno namenjen da se proteže od baltičkih država do Crnog mora.

Verovatno će uključivati kombinaciju radara, senzora, sistema za ometanje i sistema naoružanja za otkrivanje dolazećih dronova, a zatim njihovo praćenje i uništavanje.

Šefica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da bi novi sistem protiv dronova trebalo da bude u potpunosti operativan do kraja 2027. godine.

Nije iznenađujuće da su zemlje koje su najviše zainteresovane za brzo uvođenje – uključujući Poljsku i Finsku – one geografski najbliže Rusiji.

Katja Bego smatra da je ovo neophodno – i odavno trebalo da se desi.

Međutim, ona dodaje: „Ovo nije samo pitanje drona. Zaista nema dovoljno mera predostrožnosti ni u vezi sa tradicionalnijom raketnom i protivvazdušnom odbranom duž istočnih krila.“

Ipak, odbrana od drona nije čarobni metak za protivvazdušnu odbranu. A drugi nisu uvereni da je to čak ni realno.

Robert Tolast, istraživač u istraživačkom centru Kraljevski institut za ujedinjene službe (RUSI) u Vajtholu, tvrdi da je ideja o „nekoj vrsti neprobojnog zida“ van svake pameti, po njegovom mišljenju.

Ipak, on razume zašto postoje pozivi za to i želi da pokuša.

„Za zemlje koje su blizu ruske granice – baltičke države, Poljsku, ali i Nemačku, pošto su očigledno u dometu ovih dronova dugog dometa – apsolutno je neophodno pokušati izgraditi nešto ovako“, kaže on.

„Ideja ne bi bila toliko da se zapravo izgradi potpuni zid ili nešto potpuno neprobojno“, slaže se gđa Bego. „To zapravo nije moguće – i zbog dužine i zato što dostupne tehnologije nisu 100% nepogrešive… Umesto toga, radi se o kombinaciji mera koje će, nadamo se, moći da presretnu i zaustave različite vrste dronova.“

Zaustavljanje dronova: Teška uništavanja naspram ometanja signala

Fabijan Hinc, istraživač na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, opisuje niz metoda za otkrivanje dronova.

„Postoje akustični sistemi za detekciju, vazdušni radari koji su veoma dobri u otkrivanju niskoletećih ciljeva i zemaljski radari, koji, iako imaju veoma kratak domet protiv niskoletećih ciljeva, i dalje su veoma efikasni protiv visokoletećih ciljeva.

Možete koristiti optičke ili infracrvene sisteme – i kada dođe do detekcije, imate izbor između mekog ili teškog uništavanja.“

Teško uništavanje znači uništavanje drona vatrenim oružjem ili projektilima. Meko uništavanje znači onesposobljavanje drona koji se približava, obično elektronskim sredstvima.

Rusija i Ukrajina su uspele da zaobiđu meka uništavanja na bojnom polju opremajući svoje dronove desetinama kilometara optičkog kabla koji se odmotava tokom leta, ali to nije opcija za nešto što leti stotinama kilometara preko granica.

„Što se tiče teških ubistava, gospodin Hinc opisuje mnoge načine da se one postignu: od raketa zemlja-vazduh do borbenih aviona i helikoptera.“

„Postoje i laseri koji mogu biti korisni“, dodaje on, „ali [oni] nisu baš ono što ljudi predstavljaju kao čudotvorno oružje.“

Andre Rogačevski veruje da ometanje signala može biti efikasna alternativa. Međutim, na kraju krajeva, sistem odbrane od dronova mora biti u stanju da se suprotstavi raznim vazdušnim pretnjama, koje se mogu dogoditi istovremeno.

Finansijski sporno pitanje

Sa rastućim tenzijama između Evrope i Rusije od potpune invazije Moskve na Ukrajinu, povećali su se i drugi incidenti takozvanog „hibridnog“ ili „sive zone“ ratovanja, koji se pripisuju Rusiji – što ona u većini slučajeva poriče.

To uključuje sajber napade, kampanje dezinformacije, zapaljive uređaje u teretnim skladištima, nadzor, a ponekad i sabotažu podmorskih kablova.

Ipak, admiral Đuzepe Kavo Dragone, italijanski predsednik Vojnog komiteta NATO-a, rekao mi je na forumu o bezbednosti u Bahreinu početkom ovog meseca da od svih potreba NATO-a za odbranu, protivvazdušna odbrana trenutno ima najveći prioritet.

Prve faze odbrane od dronova trebalo bi da budu aktivirane u roku od nekoliko meseci, iako nisu svi detalji finalizovani.

U međuvremenu, NATO-ova Komanda za transformaciju (ACT), sa sedištem u Norfolku, Virdžinija, radi na dugoročnijim rešenjima. To nije lak zadatak.

Prema Tolstu, najveći izazov odbrane od dronova leži u samoj veličini područja koje treba zaštititi. „Potrebni su vam razni taktički radarski sistemi za nisko leteće dronove i veći radarski sistemi za ciljeve na većim visinama, preko hiljada kilometara.

Takođe su vam potrebni isplativi presretači i snage koje su spremne da deluju non-stop. Sistem nikada neće biti besprekoran, i čak i ako se troškovi za neke radarske sisteme i presretače smanje, vrlo je malo verovatno da će biti jeftin.“

Pitanje finansiranja je složeno. „To je zaista teško odbrambeno pitanje“, kaže gospodin Tolst. „Čak i sa rastućim evropskim izdacima za odbranu, i dalje će postojati velika konkurencija iz drugih oblasti odbrane [za ova sredstva] – potrebno nam je više brodova, podmornica, čak i nuklearnog oružja i satelita.

Stoga će odbrana od dronova i dalje biti donekle kontroverzno finansijsko pitanje za neke ljude.“

Očekuje se da će finansiranje doći iz kombinacije fondova EU, nacionalnih budžeta (posebno u Istočnoj Evropi) i kamata od zamrznute ruske imovine.

U početku, rekao je Bego, odbrana od dronova se odnosila na odbrambene mere duž istočnog krila, ali pošto je EU promovisala ovu inicijativu, ona je proširena.

„Svi se slažu da nešto treba učiniti, da to treba koordinisati i da novac treba dodeliti, ali ko i šta tačno je još uvek predmet žestokih debata…

Što želite da bude bezbednije, to postaje skuplje.“

Što se tiče ciljnog datuma, gospodin Tolast smatra 2027. godinu veoma ambicioznom – ali dodaje: „Do tada definitivno možete postići veću zaštitu.“

Pucajte u strelca, a ne u strelu

Dok se sve ovo dešava, zadatak izgradnje zida postaje sve teži. Jer čim se brzo uvode nove mere protiv dronova, pojavljuje se novi oblik pretnje dronova koji može da prevaziđe te mere.

Sve ovo dovodi do neke vrste nove trke u naoružanju.

„Ciklusi razvoja tehnologija u ovoj oblasti su izuzetno ubrzani, posebno u zonama sukoba“, kaže Džoš Burč, suosnivač kompanije Gallos Technologies, kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji koja ulaže u bezbednosnu tehnologiju.

To znači da će svaka odbrana od dronova brzo postati zastarela kada se napadači prilagode.

„Napadač“, zaključio je, „će posmatrati, prilagođavati se i ponavljati – dok ne postigne svoj cilj.“

Dakle, možda postavljamo pogrešno pitanje? Umesto izgradnje odbrambenog zida od dronova kako bi se zaustavili dronovi, možda bi bilo bolje napasti baze sa kojih se dronovi lansiraju – prateći staru izreku: Pucaj u strelca, a ne samo u strelu.

„Jedno je postati otporniji na to, ali bi bilo mnogo bolje da se to uopšte nije dogodilo“, tvrdi gđa Bego.

„A ovo je zapravo pitanje da li je važno da se Rusiji, ili onome ko stoji iza toga, jasno stavi do znanja da ovo ponašanje prelazi granicu. Ima posledice i dolazi sa cenom za njih. I to je važno. To bi zaista trebalo da bude deo toga.“

Ali svaka sugestija da bi NATO mogao da napadne ruske ciljeve – fizički, a ne digitalno u sajber prostoru – bila bi neverovatno rizična i dovela bi do eskalacije.

Od kada je Rusija pokrenula veliku invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, izazov za NATO, a posebno za njegovu najmoćniju članicu, Sjedinjene Države, bio je da pomogne Ukrajini da se odbrani, a da ne bude uvučena u rat između NATO-a i Rusije.

Izgradnja odbrambenog zida od dronova u Evropi je jedna stvar. Napadanje lokacija sa kojih se ovi dronovi lansiraju je sasvim druga stvar./BBC/