Srbija posle godinu dana protesta: politička, energetska i geopolitička kriza Vučićevog režima

Autorski tekst Dragana Šormaza za The Geopost

Nakon velikog skupa u Novom Sadu povodom godišnjice pada nadstrešnice i ubistva 16 ljudi, građani Srbije su jasno demonstrirali nepovratno nezadovoljstvo aktuelnim režimom. Međutim, studentski pokret koji se nameće kao glavni takmac za preuzimanje vlasti još uvek je daleko od stvaranja istinske alternative Vučićevom režimu i sistemu vlasti koji je on uspostavio.

Kada se posmatra položaj aktuelnog režima u Srbiji, jasno je da se on nalazi u gotovo bezizlaznoj situaciji. S jedne strane Vučićevi neoradikali potpuno su izgubili “catch all” kapacitet zahvaljujući čemu su vladali punih 13 godina. Do osipanja Vučićeve glasačke baze najpre je došlo tokom litijumske krize kada ga je napustio značajan deo konzervativnih proruskih glasača. Taj proces dodatno je pojačao krah Vučićeve kosovske politike koja se zasnivala na nerealnim procenama o mogućnosti podele Kosova i još nerealnijim očekivanjima koje je predsednik Srbije širio preko svoje propaganadne mašinerije.

Potom je došla kriza nastala zbog korupcije koja je odnela danak u krvi u vidu 16 izgubljenih života. Pojačana represija, gušenje medijskih sloboda, koketiranje sa autoritarnim režimima, antizapadna retorika i nesuvisle tvrdnje da je u Srbiji na delu pokušaj obojene revolucije odgurnule su od naprednjačkog režima proevropske i radikalskom ekstremizmu nesklone srpske glasače. Svestan gubitka biračke baze Vučić se okrenuo radikalnoj retorici i klijentelističkom sistemu koji je izgradio. Međutim, kao završni udarac dogodio mu se slučaj uvođenja sankcija NIS-u koje će, bez obzira na konačni ishod, od njega definitivno odgurnuti značajan deo preostalih proruskih nacionalista koji su ga do sada podržavali.

I dok Vučić muke muči ne bi li nekako zaustavio pad svog rejtinga, naspram njega u ovom trenutku stoji opcija koja ima ambiciju da ga zameni na vlasti, ali bez jasnog programa i ličnosti koje bi svojim kredibilitetom garantovale sprovođenje izbornih obećanja. Političke floskule koje se svode na optužbe za izdaju Kosova, odbacivanje saradnje sa EU i mitomanske priče o “srpskom integralizmu”, političku scenu Srbije čine više nalik na onu koja je postojala u Iranu 1979. uoči islamske revolucije, negoli na političku scenu modernog evropskog društva 21. veka.

Dodatne probleme za stabilizaciju srpskog političkog društva predstavljaju sve vidljiviji ekonomski problemi koji ruše temelje krhke demokratije u Srbiji koja je ozbiljno već narušena instaliranjem hibridnog režima SNS. Srbija ima rast od 2.4% što je slabo u odnosu na ranije godine, inflacija je i dalje prisutna, ali sada su najveći problem postale investicije. Ove godine one su jedva 50% prošlogodišnjih, a još veći problem je odlazak dosadašnjih investitora!

Za sve ovo je kriva pogrešna spoljna politika Aleksandra Vučića! Njegovo ‘vrdanje’ je stiglo na naplatu! U Rusiji više ne može imati podršku jer je prodavao municiju američkim kompanijama koje su istu prosleđivale Ukrajini! Sada isti aranžman nudi EU! Rusija mu ne veruje iz razloga što zna da EU ima daleko veću mogućnost pritska na režim zbog snage tržišta i vezanosti srpske privrede za EU! Sa druge strane, ovogodišnji izveštaj EU Komisije o Srbiji prvi put, posle nekoliko godina, kristalno jasno, govori o tome da je Vučićev režim autokratski, da je umanjio demokratske slobode i da zato nazaduje u evropskim integracijama! Ćacilend na prostoru između zgrada parlamenta i predsedništva je sramota Srbije, hapšenje demonstranata, gušenje slobode izrašavanja, gušenje medijskih sloboda, svakodnevni obračuni sa neposlušnim sudijam i tužiocima, pretnja nasiljem od strane kriminalaca i huligana običnim građanima… nisu više mogli proći nezapaženo u Briselu! Panika u Beogradu i pokušaj da se EU umiri sa usvajanjem par zakona vezanih za birački spisak i REM govori u prilog tome da je Brisel nečim ozbiljnim upozorio Vučića. Najverovatnije se radi o daljem pristupu fondovima i donacijama, bez kojih bi srpska privreda doživela još veći pad! Administracija predsednika Trampa ne vidi uopšte Vučića! Obrukao je Trampovu porodicu korupcijskim skandalom oko generalštaba, podržavao je Dodika u destabilizaciji Bosne, neki kažu da je donirao kampanju demokrata, nije prebacio ambasadu u Jerusalim, iako je potpisao sporazum sedeći pored Trampa (Kosovo je to uradilo) i nije napravio sporazum sa Kosovom na šta se, takođe, obavezao Trampu!

Na sve ovo dolaze američke sankcije NIS-u, koje Vučić mesecima pokušava da izbegne i da ne promeni vlasničku strukturu u kompaniji! Ovih dana to pitanje mora biti rešeno, inače će Srbija upasti u nezapamćenu energetsku krizu, koja će uzrokovati nove probleme građanima, ali i privredi, a to će dovesti do još većeg egzodusa investitora iz zemlje! Sa druge strane EU sve više insistira na uvođenju sankcija Rusiji kako bi bio otvoren klaster 3 i kako bi bili nastavljeni pristupni pregovori!

Upravo je ovo najopasnije po Aleksandra Vučića! Nabijen je u ugao i nema više prostora za vrdanje! Ako ne uvede sankcije Rusiji i ne nacionalizuje NIS uvešce državu u ekonomski haos koji će ubrzati njegov pad! Ako uvede sankcije Rusiji i nacionalizuje NIS razgneviće pola Srbije koja će ga pre srušiti ako im dirne Rusiju, nego da prizna Kosovo! A to nije sve, ko zna šta bi mu Putin ponudio u ovoj situaciji – balkon, čaj, krstarenje na skupocenoj jahti…

U postojećoj situaciji koja preti da preraste u permanentnu nestabilnost i ugrožavanje demokratskih procedura u zemlji, jedini izlaz za Srbiju predstavljaju ubrzane političke reforme u skladu sa evropskim vrednostima i približavanje članstvu u EU. Ta opcija, međutim, nimalo nije privlačna ni Vučiću niti ljudima oko njega koji su ogrezli u korupciji i za koje ne može biti mesta na slobodi u jednoj zemlji članici EU. S druge strane to je jedini mogući izlaz koji bi mogao da mu garantuje mirnu političku penziju i ličnu bezbednost koja postaje sve ugroženija sa aktivnim delovanjem ruskih službi na terenu. Činjenica da te službe neometano osnivanju vojne kampove u zemlji, aktivno rade na okupljanju alternative Vučićevom režimu i sve otvorenije mu prete, predstavljaju razlog za uzbunu koja bi morala Vučića da trgne iz potpune paralisanosti izazvane strahom za sopstvenu egzistencuju. Krajnje je vreme da svoju omiljenu parolu “Predaja nije opcija” konačno primeni prema svojim bivšim ruskim prijateljima i konačno izvuče zemlju iz smrtonosnog zagrljaja Kremlja u koji ju je sopstvenom nepromišljenošću neodgovorno gurnuo./The Geopost/