NATO mora krenuti u ofanzivu protiv Rusije

Autorski tekst Januša Bugajskog za The Geopost

Nakon što je flota ruskih dronova ušla u poljski vazdušni prostor, vreme je da NATO pređe sa odbrane na ofanzivu kako bi sprečio buduće napade. Moskva eskalira kada oseti slabost, oklevanje i zbunjenost među svojim protivnicima, a takođe računa da predsednik Donald Tramp neće snažno odgovoriti na napad na Poljsku.

Od kada je više od 19 teško naoružanih ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor 10. septembra, Varšava i NATO su održali hitne sastanke kako bi razvili odgovor. Iako su dronovi ili oboreni ili srušeni bez gubitka života, ovo je očigledno bio test Moskve da izazove odgovor NATO-a. Pet dronova je navodno bilo na direktnoj putanji ka bazi NATO-a u Poljskoj pre nego što su ih presreli borbeni avioni. Kao što se i očekivalo, nakon napada, alijansa se fokusirala na odbrambene mere kako bi zaštitila Poljsku i druge države istočnog krila od budućih napada, umesto da se bavi problemom u njegovom korenu, u Rusiji.

Generalni sekretar Mark Rute najavio je da će NATO pokrenuti operaciju pod nazivom „Istočna straža“ kako bi ojačao odbranu istočnog krila Evrope. Cilj je integracija vazdušne i kopnene odbrane i poboljšanje nadzora, izviđanja i razmene informacija. Operacija „Istočna straža“ uključivaće resurse nekoliko saveznika. Modelirana je po operaciji „Baltička straža“, koju je NATO pokrenuo ranije ove godine kao odgovor na sabotažu podmorskih kablova u Baltičkom moru. Namera je da pokrije ogromno područje od Arktika do Mediterana.

Rute je priznao da napad na Poljsku nije bio izolovan incident, jer su se provokacije Moskve povećale i intenzivirale poslednjih nedelja. Napad dronom pokazao je da je alijansa nespremna za moderno ratovanje i da je morala da koristi višemilionske sisteme naoružanja da bi oborila nekoliko jeftinih dronova. Odbrambena operacija je takođe istakla da NATO znatno zaostaje za Ukrajinom u svojim kapacitetima za ratovanje dronovima. Kijev obično dnevno presreta između 80 i 90 procenata ruskih dronova, uprkos tome što se suočava sa mnogo većim napadima. Saveznicima jednostavno nedostaju isplative odbrambene sisteme za suočavanje sa jeftinim ruskim kamikaza dronovima. Lansiranje eskadrile F-35 svaki put kada se dron približi teritoriji NATO-a je očigledno rasipanje odbrambenih sredstava. Umesto toga, Varšava je pozvala na brzo stvaranje štita protiv dronova, što je zanemareno uprkos ponovljenim upozorenjima Kijeva.

Ukrajina je razvila sopstvene jeftine dronove presretače, kojih se hiljade proizvode svakog meseca, i primenjuje elektronske kontramere protiv talasa ruskih napada. Zemlje NATO-a nisu uspele da prate ovaj operativni razvoj, a evropske vojske moraju da promene svoju tradicionalnu nabavku malih količina skupog oružja i da se fokusiraju na razvoj i proizvodnju dronova u velikim količinama.

Tramp je umanjio ozbiljnost ruskog napada dronova na Poljsku, ali dalji napadi bi konačno mogli da ubede Belu kuću da su potrebne oštrije mere kako bi se sprečilo da Moskva prenese rat na Rusiju. Prvo, zabrana Ukrajini da koristi američke rakete za duboke vazdušne napade na rusku teritoriju trebalo bi odmah da se ukine. A Kijevu bi trebalo obezbediti sve oružje dugog dometa koje mu je potrebno da uništi ruski vojni kompleks i energetsku infrastrukturu.

Sam NATO mora direktno upozoriti Moskvu da će, ukoliko dođe do daljih kršenja teritorije Alijanse raketama, dronovima ili borbenim avionima, biti pripremljen niz ofanzivnih mera protiv Rusije. U zemlji postoje brojni ciljevi koji nisu u potpunosti zaštićeni sistemom protivvazdušne odbrane zbog čestih ukrajinskih napada. To bi moglo da uključuje postrojenja za proizvodnju dronova, skladišta oružja i transportne mreže. Štaviše, eksklava Kalinjingrad na Baltičkom moru mogla bi biti potpuno ekonomski i vojno blokirana, dok bi avioni NATO-a mogli nekažnjeno da prodru na rusku teritoriju, baš kao što Rusija radi iznad baltičkih država.

Zapadni strahovi od ruskog nuklearnog odgovora su preuveličani i nerealni. Ako Moskva nije pokrenula nuklearni udar na nenuklearnu silu poput Ukrajine nakon tri i po godine iscrpljujućeg rata, malo je verovatno da bi upotrebila nuklearno oružje protiv NATO-a. Posebno bi odlučan konvencionalni odgovor NATO-a na ruski napad na državu članicu NATO-a ubedio Kremlj da alijansa ne bi oklevala da upotrebi sopstveno nuklearno oružje u slučaju napada.

Januš Bugajski je viši saradnik u Fondaciji Džejmstaun u Vašingtonu i autor tri nove knjige: Pivotal Poland: Europe’s Rising Power, Failed State: A Guide to Russia’s Rupture, i Free Nations, New States: The End Stage of Russian Colonialism (Antologija)/The Geopost/