Američki državni sekretar Antoni Blinken izrazio je u petak “ozbiljnu zabrinutost” zbog kineske podrške ruskoj odbrambenoj industriji i upozorio kineske lidere da bi Vašington mogao da uvede sankcije zbog toga.
Blinken je to komentarisao u Pekingu ubrzo nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i drugim visokim kineskim političarima kako bi razgovarali o širokom spektru sporova između dve sile.
Na vrhu Blinkenove agende, rekli su američki zvaničnici, bila je kineska nabavka mikročipova, mašina alatki i drugih predmeta koje Rusija koristi za proizvodnju oružja za svoj rat protiv Ukrajine.
„Rekao sam Siju ako Kina ne reši ovo pitanje, mi ćemo“, rekao je Blinken.
Američki zvaničnici nedeljama nagoveštavaju dalje sankcije kako bi sprečile Kinu da isporučuje Rusiji takozvanu robu dvostruke namene za koju Vašington veruje da je ključna za rat Moskve protiv Ukrajine. Međutim, nije jasno dokle će Vašington ići, jer bi isključivanje velikih kineskih banaka iz američkog finansijskog sistema takođe moglo naneti štetu američkoj i globalnoj ekonomiji.
Na konferenciji za novinare u Pekingu Blinken nije izneo detalje o mogućim merama, rekavši samo da su SAD već uvele sankcije za više od 100 kineskih kompanija. „U potpunosti smo spremni da reagujemo i preduzmemo dodatne mere i to sam veoma jasno istakao u mojim današnjim diskusijama“, rekao je on.
Kina je branila svoj stav protiv Rusije rekavši da je to samo normalna ekonomska razmena sa važnim trgovinskim partnerom. U svojim javnim izjavama u petak, Si se nije osvrnuo na pitanje Rusije i Ukrajine. Umesto toga, on je naveo potrebu da se poboljšaju odnosi SAD i Kine.
„Kina i Sjedinjene Države treba da budu partneri, a ne rivali, da pomažu jedni drugima da uspiju, a ne da štete jedni drugima, traže zajednički jezik i obuzdavaju razlike, a ne da se upuštaju u opaku konkurenciju“, rekao je Si.
Sastanak Blinkena i Sija nije ranije najavljen, ali se očekivao.
Odnosi SAD i Kine su se stabilizovali prošle godine nakon što se Si sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Kaliforniji. Na tom samitu, obe strane su se složile da obnove komunikaciju između vojnih snaga i preduzmu mere za zaustavljanje protoka fentanila, opasnog leka odgovornog za desetine hiljada predoziranja u Sjedinjenim Državama svake godine.
Blinken je govorio o “važnom napretku” po pitanju fentanila, iako je naglasio da Kina još treba da učini više, uključujući krivično gonjenje onih koji prodaju hemikalije i opremu koja se koristi za proizvodnju fentanila. Blinken je takođe najavio da su se obe strane složile da održe prve razgovore o zabrinutostima u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Čak i dok su linije komunikacije otvorene, Sjedinjene Države i Kina nastavljaju da se sukobljavaju oko širokog spektra pitanja, uključujući trgovinsku politiku i teritorijalne sporove.
Bajdenova administracija zabrinuta je zbog jeftinog kineskog izvoza, uključujući jako subvencionisane proizvode zelene tehnologije, za koje kaže da potkopavaju američke kompanije.
Tokom pet i po sata sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u petak, Blinken se, između ostalog, osvrnuo na važnost održavanja mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, aktivnosti Kine u spornom Južnom kineskom moru i potrebno je sprečiti dalju eskalaciju na Bliskom istoku i na Korejskom poluostrvu, navodi se u saopštenju SAD.
Kina optužuje Sjedinjene Države da nepropisno pokušavaju da obuzdaju svoju ekonomsku i vojnu moć. Nakon sastanka sa Blinkenom, Vang je rekao da se odnosi Kine i SAD „postepeno stabilizuju“, ali da se negativni faktori „povećavaju i intenziviraju“ i upozorio da su odnosi podložni „svim vrstama poremećaja“.
„Da li Kina i Sjedinjene Države treba da krenu pravim putem i da se stabilizuju ili da se vrate u silaznu spiralu?“ „Ovo je važno pitanje sa kojim se suočavaju obe naše zemlje.
Veliki izazovi
Analitičari kažu da bi svaka odluka SAD da uvede sankcije zbog kineske isporuke opreme dvostruke namene Rusiji predstavljala veliki izazov.
Ako bi Bajdenova administracija prekinula pristup velikim kineskim bankama američkom dolaru, to bi moglo poremetiti trgovinu između SAD i Kine, smatra Ian Čong, stručnjak za međunarodne odnose sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
Umesto toga, SAD bi mogle da odluče da ograniče određene transakcije ili da ciljaju manje banke koje imaju direktniji interes u Rusiji, rekao je Čong.
Još jedan izazov: Predmeti dvostruke upotrebe su ozloglašeni teško pratiti jer se često izvoze iz nevojnih razloga sa legitimnim poslovnim partnerima.
„Ovi poslovni partneri mogu zatim da preprodaju ovu robu trećim stranama, koje zatim mogu da preprodaju ovu robu uzduž lanca dok ne dođemo do ruskog vojno-industrijskog kompleksa“, rekao je Čong.
Neke obrasce je lakše prepoznati od drugih.
Prema Nataši Kuhrt, koja je specijalizovana za odnose Kine i Rusije na King’s College London, kineski izvoz kugličnih ležajeva, koji uključuje: koja se može koristiti za pravljenje rezervoara porasla je za više od 2.000% u poslednjih godinu dana.
„Nema problema da se bilo šta transportuje iz Kirgistana u Rusiju“, dodala je ona, napominjući da takve transakcije izgledaju kao oblik izbegavanja sankcija.
Ali kako Sjedinjene Države povećavaju pritisak na Kinu, malo ko očekuje da će Peking učiniti velike ustupke.
„Ovo bi Kinu moglo još više približiti Rusiji“, rekao je Artjom Lukin, profesor na ruskom Dalekoistočnom federalnom univerzitetu.
Iako je Kina možda zabrinuta zbog ekonomskog uticaja američkih sankcija, u igri su i važni psihološki faktori, rekao je on.
„Za mene je to pitanje ponosa, nacionalnog ponosa Kine. „Ne radi se samo o ekonomskoj računici“, dodao je Lukin, „A ako Kina sada popusti pred zahtevima SAD, to bi bio važan presedan.
Međutim, mnogi analitičari primećuju da je Kina napravila male ustupke u pogledu Rusije, očigledno zbog pritiska SAD i Zapada.
„Neke kineske banke su već prestale da rade sa ruskim bankama jer se plaše sekundarnih sankcija“, rekao je Kuhrt. „Dakle, Sjedinjene Države mogu napraviti razliku u ovom pogledu.
Međutim, ona je dodala da će odnosi Kine i Rusije verovatno nastaviti da napreduju s obzirom na zajedničke interese i poglede na svet Sija i ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Mislim da moramo da se oslobodimo ideje da možemo da zabijemo klin između njih dvoje“, rekla je ona.