Beograd u Putinovoj službi – ruski festivali postaju propagandno oruđe

Dok većina evropskih zemalja kulturnu saradnju sa ruskim državnim institucijama smatra propagandnim oruđem, Srbija ostaje jedna od retkih zemalja koja je otvorena za ove aktivnosti – uprkos upozorenjima o političkom uticaju koji stoji iza kulture.

Niz kulturnih aktivnosti se odvija u Srbiji uz podršku ruskih državnih institucija, dok je većina evropskih zemalja obustavila kulturnu saradnju sa Moskvom nakon njene agresije na Ukrajinu.

Reditelj sa sedištem u Beogradu, Janko Baljak, ovo vidi kao deo propagandne strategije Kremlja.

„Imamo situaciju u kojoj, nakon invazije i zločina u Ukrajini, ruska država širi svoju propagandu ovde bez posledica“, rekao je Baljak za Radio Slobodna Evropa.

Pre nekoliko dana u Srbiji se održalo nekoliko velikih kulturnih događaja: „Dani Moskve u Beogradu“, „Festival ruskog filma“ i „Dani ruske duhovne kulture u Srbiji“. Ove aktivnosti su sprovedene uz direktnu podršku ruskih državnih institucija, koje su bojkotovane u zapadnim zemljama zbog njihove ratne politike.

Tokom „Dana Moskve u Beogradu“ 20. oktobra, predstavnici srpske i ruske prestonice potpisali su memorandum o saradnji između dva grada. Predsednik Skupštine grada Beograda, Nikola Nikodijević, najavio je brojne kulturne i sportske događaje na kojima će umetnici iz Moskve nastupiti pred srpskom publikom.

Nekoliko gradova u Srbiji takođe je bilo domaćin „Dana ruske duhovne kulture“, projekta ruskog Ministarstva kulture i Ruske pravoslavne crkve za promociju duhovnih i moralnih vrednosti ruskog naroda.

Još jedan događaj koji je podržala Moskva bio je Festival ruskog filma, koji je organizovala državna agencija „Roskino“, koja se bavi međunarodnom promocijom ruske kinematografije.

Na ovogodišnjem festivalu prikazano je pet filmova, od kojih su se dva bavila Drugim svetskim ratom i „borbom protiv fašizma“, motivom koji Rusija često koristi da opravda svoju invaziju na Ukrajinu.

Politikolog Boris Varga opisuje Roskino kao instrument ruske „meke moći“.

„Ruska država koristi tumačenje istorije kao pokriće za novi imperijalizam Kremlja. Ovo je postalo posebno agresivno nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine“, rekao je za RSE.

Nakon početka velike invazije na Ukrajinu 2022. godine, mnogi evropski festivali – uključujući Kan, Berlinale i Veneciju – obustavili su saradnju sa ruskim državnim kulturnim institucijama.

Francusko Ministarstvo kulture zabranilo je Roskinu učešće na festivalu Serija Manija uz obrazloženje da predstavlja „interese države agresora“.

Međutim, nisu svi ruski umetnici bili isključeni. Neki festivali su dozvolili filmove ili dela koja kritikuju Putinov režim ili nemaju veze sa ruskom državom.

U Rusiji su vlasti pooštrile kontrolu umetnosti i medija. Ruska Duma je 2025. godine usvojila zabranu filmova koji „diskredituju tradicionalne moralne vrednosti“, dok je takozvana „LGBT propaganda“ već bila zabranjena.

Nedavno je, kao deo kampanje za povećanje stope nataliteta, zabranjena i promocija „života bez dece“. 2022. godine, bivši ukrajinski ministar kulture Aleksandar Tkačenko pozvao je zapadne zemlje da bojkotuju rusku kulturu, tvrdeći da Kremlj to koristi za brisanje ukrajinskog identiteta.

Međutim, mnoge kulturne institucije u Evropi zauzimaju selektivan pristup: zabranjuju saradnju sa državnim organizacijama, ali ne i sa klasičnim delima poput onih Čajkovskog.

Politikolog Varga naglašava da se mora napraviti razlika između umetnosti i propagande:

„Klasična kultura, koja je deo svetske kulturne baštine, ne bi trebalo da bude zabranjena, ali svaki projekat koji finansira Putinov režim ili se koristi u političke svrhe treba odbaciti.“

Reditelj Janko Baljak deli ovaj stav:

„Voleo bih da vidim više filmova koji kritikuju ruski režim, jer verujem da kritički duh u ovoj velikoj zemlji još nije potpuno ugašen.“/Gazeta Express/