Русија ће штитити интересе Републике Српске и Дејтонског споразума, изјавио је заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко, који се 21. априла у Бањалуци састао са званичницима овог ентитета БиХ.
Оптужио је западне земље, „посебно Берлин и Лондон, да желе да лише Србе њихових уставних овлашћења и преузму контролу“.
„Санкције не могу утицати на наше билатералне односе и ми ћемо наставити са спровођењем наше сарадње кроз договорену агенду“, рекао је Грушко на конференцији за новинаре, критикујући и институцију високог представника у БиХ.
Босна и Херцеговина се придружила санкцијама ЕУ против Русије, али се њиховој примени противе представници владе РС, на челу са Милорадом Додиком, председником Савеза независних социјалдемократа.
Грушко је први руски званичник овог ранга који је дошао у РС од почетка руске окупације Украјине.
ЕУ и амбасада САД у БиХ нису одговориле на захтеве Радија Слободна Европа за коментар о најављеној посети.
Милорад Додик је рекао да „подржава руску специјалну војну операцију у Украјини и да Република Српска неће дозволити да се Русији уведу санкције“.
Русија је покренула напад на Украјину 2022. године, под изговором спровођења „специјалне војне операције“, а не рата против независне суседне земље, чији је део територије анектирала.
Додик се осврнуо и на питање државне имовине.
„Ако се појави питање имовине, РС ће морати сама да донесе одлуку о томе, а она ће бити да ми то не прихватамо и да смо спремни за самосталан развој“, рекао је Додик.
Високи представник у БиХ је 2006. године изузео перспективну војну имовину из одлуке о заустављању уништавања државне имовине, како би се она одмах могла регистровати на државу.
Закон о одбрани БиХ предвиђао је да ће државно Министарство одбране преузети власништво над имовином неопходном за функционисање Оружаних снага од 1. јануара 2006. године.
Председништво БиХ, као врховни командант Оружаних снага, кроз неколико одлука утврдило је план, структуру и локације Оружаних снага, те саставило списак од 63 перспективне локације војне имовине. Овај број је касније смањен на 57.
Посете високих званичника
Високи руски званичници ретко посећују Бањалуку, највећи град и административни центар РС.
Посете су углавном на нивоу града, као што је посета представника Главне управе Министарства унутрашњих послова Руске Федерације за град Москву Министарству унутрашњих послова овог ентитета у новембру прошле године.
Бањалуку често посећују и представници руског сектора образовања и здравства, који бораве на Универзитету у Бањалуци или Универзитетском клиничком центру.
У последњих 10 година, високи руски званичници су три пута посетили РС.
Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, последњи пут је посетио БиХ у децембру 2020. године. У то време, био је у званичној посети Сарајеву, али је посетио и Источно Сарајево.
Пре две године, након посете Сарајеву, Лавров је боравио у Бањалуци и посетио градилиште српско-руског храма и културног центра.
Неколико месеци пре њега, у Бањалуци је била Валентина Матвијенко, председница руског Савета Федерације, горњег дома државног парламента.
Она је тада изјавила да је овај ентитет „братска земља Русије“ и да је Москва против ширења НАТО-а у Европу.
Геопост

Случај „сонични топ“ и даље прогања Србију, ЕУ захтева одговорност
Специјално тужилаштво подиже оптужницу за масакр породице Јашари у Преказу
„Мафијашка држава“: Зашто данашња Србија подсећа на Палермо из 70-их
Руски медији манипулишу Преказом, дезинформацијама покушавају да искриве чињенице о злочинима против породице Јашари.
Русија као Вучићев штит: Како је извештај ФСБ-а искоришћен да се негира употреба „соничног топа“ на протесту
Несташица горива погађа Русију због украјинских напада на рафинерије