Шешељ наставља своју демантску пропаганду о Сребреници

Српски ултранационалистички политичар Војислав Шешељ поновио је своје изјаве у којима негира геноцид у Сребреници, настављајући наратив који годинама противречи закључцима међународних судова о злочинима почињеним у јулу 1995. године.

Током телевизијске дебате, Шешељ је описао 11. јул 1995. године као дан „ослобођења“ Сребренице и „празник за српски народ“, док је одбацио ознаку масакра као геноцид.

Тврдио је да су неке од жртава били борци погинули током борби или док су покушавали да се повуку ка Тузли, правећи разлику између онога што је назвао „ратним злочинима“ и „ситуационим убиствима“. Шешељ је такође оспорио број жртава који су прихватиле међународне институције, тврдећи да је број људи погубљених знатно мањи.

У својим изјавама, он је такође негирао постојање централизованог наређења за погубљења и тврдио да бивши командант војске босанских Срба Ратко Младић није одговоран за убиства. Шешељ је такође критиковао комеморативне церемоније у Меморијалном центру Поточари, доводећи у питање састав спискова жртава.

Такве изјаве се сматрају делом наратива порицања који настављају да промовишу одређене политичке и националистичке личности у Србији, а који је у супротности са чињеницама које је утврдила међународна правда у вези са Сребреницом.

Међутим, Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународни суд правде (МСП) су у коначним пресудама пресудили да масакр у Сребреници представља геноцид. Према налазима суда, преко 8.000 бошњачких мушкараца и дечака погубиле су снаге босанских Срба након пада енклаве у јулу 1995. године. Бивши лидери босанских Срба, укључујући Ратка Младића и Радована Караџића, такође су осуђени за ове злочине.

Упркос овим одлукама, порицање или релативизација геноцида у Сребреници и даље је присутна у дискурсу неких политичара и јавних личности у Србији, што изазива континуиране критике међународних организација, институција Босне и Херцеговине и удружења породица жртава.