Конгрес САД усвојио резолуцију против одржавања скупштине ОЕБС-а у Београду, помиње став Србије о Косову

У Конгресу Сједињених Држава отворена је дебата са снажним геополитичким призвуком о месту одржавања годишњег заседања Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) 2027. године.

Конгресна резолуција 1451, поднета 23. јула, позива на одржавање састанка у Чарлстону, Јужна Каролина, чиме се ефикасно искључује могућност одржавања међународног догађаја у Београду.

Иницијатива је добила двостраначку подршку законодаваца Јужне Каролине, који су затражили од председника Представничког дома САД, Мајка Џонсона, да Чарлстон остане град домаћин овог догађаја.

Али поред економских интереса града, ово питање је постало велики сукоб у америчкој спољној политици. Противници одржавања састанка у Београду тврде да би домаћинство таквог догађаја у Србији могло да пружи Москви додатни простор за повећање њеног политичког утицаја на важном међународном форуму.

Забринутост се посебно односи на блиске односе Београда са Русијом и на спољну политику Србије, која наставља да одржава важне политичке и економске везе са Москвом, упркос притиску Запада за веће усклађивање са европском политиком према Русији.

Републикански представник Џо Вилсон упозорио је да би премештање састанка у Београд могло имати шире стратешке последице. Према његовим речима, одржавање великог међународног парламентарног догађаја у српској престоници могло би створити могућности за повећање руског утицаја у институцији која има за циљ да игра улогу у европској безбедности и сарадњи.

Питање Косова је такође укључено у ову дебату.

Вилсон је критиковао став Београда о Косову и изразио забринутост да би велики међународни састанак у Србији дао Београду важну политичку и дипломатску платформу.

Дебата је постала још сложенија након промене става сенатора Роџера Викера, председника Одбора за оружане снаге Сената. Викер, који је у почетку подржавао Чарлстон као земљу домаћина, касније је стао на страну Београда.

Овакав развој догађаја изазвао је реакције посланика који избор града домаћина виде као питање које превазилази организовање конференције. За њих је место где ће се окупити парламентарци из земаља ОЕБС-а политички сигнал о оријентацији Запада и како САД виде улогу Србије у европској безбедносној архитектури.

Законодавци из обе америчке странке постројили су се у знак подршке Чарлстону, укључујући демократу Џејмса Е. Клајберна и републиканце Ненси Мејс, Расела Фраја, Шери Бигс, Ралфа Нормана и Џоа Вилсона.

Поред геополитичке димензије, очекује се да ће домаћинство седнице ОЕБС-а имати и економски утицај на Чарлстон и Јужну Каролину. Предлог закона о буџетским апропријацијама Представничког дома за Стејт департмент за фискалну 2027. годину предвиђао је око 7 милиона долара за конференцију, иако је коначно финансирање и даље неизвесно због процеса одобравања у Сенату.

Тако је трка за домаћина заседања ОЕБС-а 2027. године постала битка која укључује више од интереса једног америчког града. У позадини су односи САД и Србије, везе Београда са Москвом, питање Косова и забринутост због руског утицаја у југоисточној Европи.

Коначна одлука још није донета. Али дебата у Конгресу показује да би избор између Чарлстона и Београда могао бити посматран као одлука са политичком и стратешком тежином, у време када Запад покушава да ограничи простор за руски утицај у Европи.

ГеоПост