Европски парламент: Русија, Кина и Белорусија представљају главне хибридне претње по ЕУ

Европска унија се суочава са све интензивнијим хибридним претњама усмереним на демократске институције, критичну инфраструктуру и друштвену кохезију, наводи се у новом извештају Истраживачке службе Европске уније. Европски парламент (EPRS), под називом „Одговор ЕУ на хибридне претње“), коју су саставили аналитичари Линда Тотова и Даријус Енгел, а објавили у јулу 2026. године.

У документу се наглашава да су хибридни напади постали знатно чешћи и софистициранији, где се кроз комбинацију политичких, економских, сајбер, информационих и војних инструмената циља да се ослаби поверење грађана у институције и дестабилизује европска друштва, без преласка прага отвореног оружаног сукоба.

Посебно је вредно напоменути да су се руске хибридне активности у Европи учетворостручиле између 2022. и 2023. године, а затим поново утростручиле током периода 2023–2024, посебно у земљама које пружају политичку, финансијску и војну подршку Украјини.

У документу се подсећа да је концепт хибридног ратовања добио на значају након руске анексије Крима 2014. године, када је Москва комбиновала ангажовање такозваних „малих зелених људи“ са другим неконвенционалним методама деловања. Руска инвазија на Украјину 2022. године додатно је показала да се тајне операције могу комбиновати са конвенционалним војним акцијама у оквиру једне стратегије.

Киберпростор као главно бојно поље

Аутори документа оцењују да сајбер домен остаје једно од најважнијих подручја хибридног деловања. Државни и недржавни актери користе сајбер нападе за шпијунажу, прикупљање обавештајних података, ометање функционисања институција и утицај на јавно мњење.

Примери укључују сајбер напад повезан са Ираном на албанске државне институције 2022. године, напад на веб страницу Европског парламента након што је Русија проглашена државом спонзором тероризма и DDoS напад на Француску народну скупштину 2023. године, за који је проруска група NoName057 преузела одговорност.

Такође се помињу подаци Европске агенције за сајбер безбедност (ENISA), према којима су од јула 2024. до јуна 2025. године највише погођени сектори били јавна управа, транспорт, дигитална инфраструктура и финансијски сектор.

Цевоводи, каблови и железнице су на мети

У брифингу се упозорава да су хибридне активности све више усмерене ка критичној инфраструктури.

У документу се наводе примери саботаже подводних телекомуникационих каблова и гасовода у Балтичком мору, укључујући оштећење гасовода Балтицконектор и неколико комуникационих каблова између Финске, Естоније, Литваније, Шведске и Немачке.

Европска комисија описује критичну инфраструктуру као „ново бојно поље модерног ратовања“, док документ такође упозорава на активности такозване „флоте у сенци“, која је повезана са могућом саботажом подводне инфраструктуре.

Поред тога, широм Европе забележен је велики број пожара, саботажа на железницама и других инцидената. Према подацима садржаним у документу, између јануара 2022. и фебруара 2026. године идентификовано је 152 инцидента који се приписују руским актерима.

Хибридне акције се агресивно шире у војну област, где намерне провокације тестирају границе НАТО савеза и стварају панику међу цивилним становништвом. Од 2022. године, државе чланице на источном крилу константно бележе кршења свог ваздушног простора.

Значајни примери укључују улазак руске крстареће ракете у пољски ваздушни простор у марту 2024. године, вишеструка кршења ваздушног простора од стране војних авиона и обарање руског дрона на румунској територији у мају 2026. године. Поред тога, балони лансирани из Белорусије систематски су продирали на територије Пољске и Литваније као део шире кампање психолошког притиска.

Борба против манипулације информацијама

У области информисања, Европа води тешку битку против страних манипулација и мешања (FIMI). Извештај Европске службе за спољне послове (EEAS) из марта 2026. године јасно идентификује Русију (29%) и Кину (6%) као главне генераторе дезинформативних кампања.

Кроз софистициране операције попут Ghostwriter-а и Doppelgänger-а, ови актери користе ботнет мреже, лажне медијске портале и дипфејк садржај креиран помоћу вештачке интелигенције.

Њихове главне мете су кључни демократски догађаји, укључујући Олимпијске и Параолимпијске игре 2024. у Паризу, председничке изборе у Румунији, као и изборне циклусе у Молдавији, са јасним циљем поткопавања поверења у изборне процесе и продубљивања друштвених подела.

Европски парламент позива на снажнији одговор

У закључку брифинга се наводи да Европски парламент сматра да највеће хибридне претње по ЕУ долазе од Русије, Кине и Белорусије и позива на јачање сарадње између ЕУ и НАТО-а, повећање отпорности држава чланица и бољу заштиту критичне инфраструктуре.

Европски парламент такође позива на побољшану размену обавештајних података, снажнији одговор на дезинформације и сајбер нападе и ближу сарадњу са партнерским земљама.

ГеоПост