Kallioniemi: Rusija i Srbija koriste teorije zavere za propagandu

Rusija i Srbija koriste teorije zavere za širenje dezinformacija u regionu, kaže Pekka Kallioniemi, autor knjige „Vatnik Soup: The Ultimate Guide to Russian Disinformation“.

U intervjuu za The Geopost, Kallioniemi osvetljava ruske dezinformacije i njihov uticaj na zapadne demokratije i region Balkana.

On naglašava da Rusija često reciklira stare narative kako bi uticala na javno mnjenje, uključujući teorije zavere i propagandu povezanu sa sukobom u Ukrajini. Kallioniemi takođe govori o tome kako Srbija, putem medija poput RT Balkan i Sputnik Srbija, reprodukuje iste modele dezinformacija u regionu.

„Rusiji se dopada da reciklira ideje, pa često govore o teorijama zavere, na primer, teorije zavere povezane sa COVID-19. Takođe često koriste represiju, odnosno represiju manjina. Naravno, Srbija agresivno reciklira i ponovo koristi iste narative u ovom regionu, tako da su u suštini to veoma stari narativi koji su samo malo prilagođeni kontekstu Balkana“, kaže on.

Glavni izazov, kako on naglašava, jeste zaustaviti dezinformacije pre nego što se prošire na širu publiku.

Ceo intervju:

THE GEOPOST:
Hvala vam na ovom intervjuu za The Geopost. Možete li nam reći nešto o knjizi i koja je poruka?

Kallioniemi:Knjiga Vatnik Soup. The Ultimate Guide to Russian Disinformation je u suštini sav materijal koji sam napisao o ruskim dezinformacionim operacijama u poslednje skoro tri godine, i stavio ga u korice. Uglavnom, u knjizi govorim o tome kako Rusija funkcioniše u onlajn informacionom prostoru, posebno na društvenim mrežama, a zatim predstavljam veliku grupu ljudi koji se time bave, a često su i povezani u te veoma složene mreže.

THE GEOPOST:
Koji su dezinformacioni narativi koji utiču na zapadne demokratije?

Kallioniemi:Dakle, kada govorimo o Rusiji, oni često nisu tako novi, oni često recikliraju stare narative, na primer neonacisti koji preuzimaju odgovornost u Ukrajini je vrlo klasičan narativ. Ali mislim, oni već duže vreme govore da je problem korupcije u Ukrajini toliko veliki da ne vredi podržavati Ukrajinu jer novac samo ide u džepove bogatih, političara i tako dalje, što je naravno laž. Ali nastavljaju da ga koriste jer funkcioniše.

Vidimo da to funkcioniše veoma efikasno u Sjedinjenim Državama, gde ljudi već govore: „U redu, zašto šaljemo novac korumpiranoj Ukrajini kada bismo mogli da ga koristimo u svojoj zemlji?“ I to je vrlo uobičajena strategija, koja u osnovi tvrdi da korupcija zapravo nije problem tamo gde postoji, a u oblastima gde postoji problem, bori se protiv nje.

THE GEOPOST:
A da li imate informacije o Balkanu, koji su to narativi koji šire dezinformacije, jer većina ruskih medija je još uvek u Beogradu, kao RT Balkan i Sputnjik Srbija, pa kako vidite ove medije?

Kallioniemi:Mislim da ponovo možemo da vidimo da Rusija voli da reciklira ideje, tako da često govori o teorijama zavere, na primer o teorijama zavere u vezi sa COVID-19, oni takođe često koriste ugnjetavanje, dakle ugnjetavanje manjina. I naravno, Srbija agresivno reciklira i na neki način ponovo koristi te iste narative u ovom regionu, tako da je u suštini mnogo starih narativa koji se samo malo prilagođavaju kontekstu Balkana.

THE GEOPOST:
I na kraju, koja je vaša poruka stručnjacima, istraživačima i novinarima na Balkanu kako da identifikuju ovaj problem?

Kallioniemi:Mislim da generalno nije tako teško identifikovati narative, ali je izazov sprečiti da dođu do šire publike. I to je zbog platformi društvenih medija, ovih velikih tehnoloških kompanija koje obično daju prioritet angažmanu nad bezbednošću.

Tako da dozvoljavaju da se ovi narativi šire jer su popularni, a kada je nešto popularno, ljudi ostaju na ovim platformama. Ali mislim da ključ za kreatore politike i političare leži u obrazovanju.

Moramo da se fokusiramo na medijsku pismenost i kritičko mišljenje i da to integrišemo u obrazovni sistem kako bismo u budućnosti imali tu vrstu odbrane, tu mentalnu odbranu, kognitivnu otpornost koja će nam omogućiti da se suprotstavimo besmislicama.

THE GEOPOST:Hvala vam puno na ovom intervjuu za The Geopost.

Kallioniemi: Hvala vam puno./The Geopost/