Profesor Iztok Prezelj: Balkan pod uticajem spoljnih sila, Srbija služi kao ulazna tačka za Rusiju

Rusija koristi svoje medije u Srbiji da oblikuje javno mnjenje i utiče na političku situaciju u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, posebno među Srbima i Albancima, kaže u intervjuu za The Geopost univerzitetski profesor u Sloveniji, Iztok Prezelj. U periodu kada bezbednost i integracija Zapadnog Balkana ostaju među najosetljivijim i najzahtevnijim pitanjima, Prezelj ističe važnost borbe protiv dezinformacija i jačanja demokratije.

On takođe kaže da je Slovenija, kao članica Evropske unije i NATO-a, odigrala važnu ulogu u podržavanju integracije zemalja Zapadnog Balkana u zapadne institucije.

Kao jedan od glavnih organizatora, profesor Prezelj govori i o konferenciji „Balkan SAYS“ (Omladinski seminar o bezbednosnoj arhitekturi), koja je održana u Sloveniji, kao referentnoj tački za mlade ljude i buduće lidere regiona.

Ceo intervju: 

The Geopost: Profesore, hvala Vam puno na ovom intervjuu za The Geopost. Prošle nedelje ste bili domaćini konferencije, Balkan SAYS. Možete li nam reći nešto o njenom uticaju i organizaciji?

Prezelj: Hvala vam na pozivu. Balkan SAYS je tradicionalna konferencija za mlade ljude, za buduće lidere iz regiona i buduće evropske lidere zainteresovane za region Zapadnog Balkana. Balkan SAYS je skraćenica od Security Architecture Youth Seminar (Seminar mladih o bezbednosnoj arhitekturi). Naš fokus je na diskusiji o bezbednosnim pitanjima i problemima u regionu i uvek pokušavamo da se bavimo ovim temama i razgovaramo o njima u okviru budućih struktura saradnje u bezbednosti, budućeg mira i budućeg međusobnog prosperiteta. To je cilj ovog događaja. Veoma je važno da događaj organizuje Odeljenje za mlade Evroatlantskog saveta Slovenije. Oni su veoma zainteresovani za organizovanje ovog događaja jer mogu da rastu kroz ovaj mehanizam.

Znate, kada vi, kao student, organizujete međunarodnu konferenciju kojoj prisustvuju ljudi sa različitih kontinenata, a koju sada sponzorišu važne institucije, onda to nešto znači u životima mladih ljudi. I naravno, s druge strane, imamo učesnike. Imamo veoma, uvek smo pravili veoma strogu selekciju jer mi u osnovi pokrivamo sve troškove, a ove godine smo imali 106 prijava i odabrali oko 40 ljudi. Dakle, ovi odabrani ljudi su najpametniji, najinteligentniji, ljudi koji su već nešto postigli, koji pišu ili imaju mladu karijeru, entuzijasti u usponu ili nešto slično. I zbog velike selekcije, uvek imamo veoma zanimljive govornike ovde. Imamo bivše predsednike, savetnike za nacionalnu bezbednost, visoke zvaničnike iz Slovenije ili inostranstva ili iz međunarodnih konferencijskih organizacija. I ovi studenti im uvek zadaju muke, što je zapravo fantastično.

Delimo zajednička interesovanja. Dakle, imamo odlične govornike i odlične studente. Nisam ranije pomenuo, ovo je 13. konferencija zaredom. Ovom konferencijom pokušavamo da napravimo razliku u regionu. Ovaj uticaj, naravno, nije veliki. Ne govorimo o strateškoj konferenciji koju organizuje vlada. Naravno, nismo toliko poznati, ali naš uticaj u regionu je očigledan kroz buduće lidere, kroz najsjajnije umove koji su u procesu evolucije da postanu pametniji, odgovorniji i, naravno, na kraju krajeva, uticajniji, zarad mira u regionu.

The Geopost: Some topics included the Russian influence in the Balkans from the Slovenian perspective and your organization. How do you view this influence?

Prezelj: Znate, mislim da je Balkan uvek bio više pod uticajem spolja nego iznutra, ali dozvolite mi da objasnim. Dakle, ako nemate silu, teoretski gledano, ako nemate silu koja sprečava strani uticaj, onda je Jugoslavija, na primer, bila vrsta sile koja je stvorila određenu stabilnost i sprečila taj uticaj do određene mere. Kada imate mnogo manjih država, neke slabije od drugih, i istoriju sukoba, onda je, kao što znamo, ovo veoma korisno igralište za bilo koga iz inostranstva da vrši uticaj, da koristi, pa čak i zloupotrebljava region. I videli smo u prošlosti da je region bio pod uticajem sa svih strana: sa istoka, sa severa, sa juga i sa zapada. Ali kada govorite o Rusiji, situacija je, naravno, veoma jasna. Srbija je na neki način podeljena ili zaglavljena na svom putu ka Evropskoj uniji.

Vojno, Srbija pokušava da ostane neutralna. S druge strane, teži ka što boljim odnosima sa Rusijom i Kinom. I, naravno, Srbija je važna pristupna tačka za Rusiju, ne samo u neutralizaciji javnog mnjenja u Srbiji, već i u celom regionu. Rusija to radi preko svojih medija, koji su legalni u Srbiji, i preko tih medija, ruski uticaj utiče i na javno mnjenje u Bosni i Hercegovini, koja je, s druge strane, takođe veoma podeljena zemlja, uključujući i u pogledu njenog potencijala za pristupanje NATO-u, unutrašnje kohezije, političkih rivalstava i sličnih stvari. I, naravno, kroz uticaj situacije na Kosovu između Srba i Albanaca. Dakle, uticaj je tu. Veoma je sistematski. Ima uticaj.

Poruka je, na neki način, da, iako postoji mnogo naslova ili glavnih meta ove dezinformacijske kampanje, glavne su zapravo iste kao i u Severnoj i Centralnoj Evropi: da je EU slab akter, da je NATO loš akter, da je fašizam u porastu na Zapadu. I ovaj pristup je korišćen ne samo sada već i tokom Hladnog rata. Dakle, to je to. Ovaj uticaj nastavlja da deli region politički i interno, i mislim da je lokalnom stanovništvu ponekad prilično teško da poveruje ili zna šta je zapravo istina. Možda u vezi sa ratom u Ukrajini ili nečim sličnim. Jer sa svim dezinformacijama koje dolaze sa svih strana, stvar je u tome što svi imamo ove probleme u savremenom svetu. Ovaj svet nazivamo post-istinitom stvarnošću, gde je naš prvi problem saznati šta je istina. I Zapadni Balkan nije izuzetak. Ali da, sa ruske strane smo videli prilično opsežne operacije i napore.

The Geopost: Slovenija je članica EU i NATO-a, i veoma smo blizu. Šta Slovenija može da učini da pomogne zemljama Zapadnog Balkana u oblastima dezinformacija i integracije u EU?

Prezelj: Da, pa, drugi deo pitanja je jednostavniji. Kao bivša Republika Jugoslavije, Slovenija je uvek bila veoma zainteresovana i veoma osetljiva na bezbednosnu i ekonomsku situaciju u regionu. Slovenija je podržavala sve procese saradnje u regionu i snažno je podržavala Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Takođe je uvek održavala dobar dijalog sa Bosnom i Srbijom, a da ne pominjemo veze i bliske kontakte sa Hrvatskom. Kao nestalna članica Saveta bezbednosti, Slovenija je uvek delovala kao zemlja koja izdaje rana upozorenja, daje preporuke, vodi inicijative ili pomaže u inicijativama. To uključuje našu zabrinutost i interesovanje za stanje demokratije u zemljama, slobodu medija u zemljama, a takođe i dezinformacije. Dezinformacije su svojevrsni remetilački faktor u informacionom prostoru, jer je njihova svrha očigledno da zbune ljude, što nije pogodno za region. Dakle, Slovenija je uvek pomagala na opštem nivou. Konkretno, nivo ili obim dezinformacija je teško shvatiti interno, čak i iz slovenačke perspektive. Dakle, imamo različita ministarstva i Kancelariju za informisanje Vlade, imamo nekoliko grupa koje pokušavaju da se bore protiv dezinformacija u Sloveniji.

A onda bismo nekako očekivali da i druge zemlje u regionu počnu da osnivaju slične jedinice. Da bismo se time bavili, potrebno je da koristimo i više softvera, možda čak i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kako bismo identifikovali dezinformacije i primenili ih i u regionu, ne samo u Sloveniji. Međutim, ovo je veoma teško jer širenje dezinformacija nije matematički simetrično i nije tako jasno da postoji toliko mnogo potencijalnih aktera koji jednostavno uzimaju informacije i dopunjuju ih, tako da na kraju, čak ni osoba koja je širila dezinformacije na kraju lanca i osoba koja bi mogla da unese ove informacije ne znaju tačno šta se dešava sa ovom dezinformacijom ili informacijama. Dakle, ovo je veoma teško za Sloveniju, a i za Evropsku uniju. U Evropskoj uniji postoji neka vrsta Radne grupe EU za istočnu komunikaciju (The East StratCom Task Force), koja objavljuje izveštaj o dezinformacijama.

To možete naručiti i na Zapadnom Balkanu, i možda možemo to dovoljno dobro da komuniciramo, ali postoji izveštaj o dezinformacijama koji je objavila EU, a koji je zapravo prilično specifičan za svaki slučaj, što znači da identifikuju slučajeve dezinformacija, izvlače narative, tako da odgovorni novinari ili urednici ili akademici ili ko god, vi i ja, možemo da pogledamo to i kažemo: U redu, dakle, ovo se trenutno dešava, i ove informacije zaista nisu istinite. Ovo je izmišljotina nekoga sa zlonamernim namerama. Dakle, recimo da će Slovenija, kroz svoj uticaj na slobodu medija i demokratiju, uvek pratiti šta se dešava u regionu. Kao što znate, kontekst nije dobar, rizici su visoki, tako da mislim da moramo mnogo više da uradimo ovde da bismo pomogli regionu, ali naravno, i sam region mora mnogo više da uradi da bi pomogao sebi.

/The Geopost