Однос Србије са Кином: Од изградње путева и железница до куповине оружја

После Трампа и Путина, у Пекинг стиже и Вучић.

Петодневна посета председника Србије Александра Вучића долази након деценије јачања односа са Кином.

Управо са Кином Србија гради „челично пријатељство“, како званичници обе земље називају сарадњу између њих.

Као земља кандидат за чланство у Европској унији, Србија се последњих година све више руководи Кином.

Вучић ће боравити у Кини у петодневној посети, од 24. до 28. маја, на позив кинеског лидера Си Ђинпинга.

Бивши високи званичник америчког Стејт департмента Томас Кантримен рекао је за Радио Слободна Европа да за Вучића ова посета има више од само симболичког значаја.

„Континуирана подршка Пекинга је важна за њега, и економски и политички, док Кину не кошта много“, рекао је Кантримен.

Сарадња се проширила са економске и инфраструктурне области на војну, па је Србија, као једина европска земља, последњих година снабдевана оружјем из Кине.

Прошле године, припадници специјалних снага кинеске и српске војске одржали су своју прву заједничку војну вежбу у Кини.

Србија је такође део међународне иницијативе „Појас и пут“, коју је Кина покренула 2013. године са циљем развоја нових трговинских рута и тржишта за кинески извоз.

Циљ спољне политике Србије је чланство у ЕУ, али истовремено њена спољна политика се заснива на балансирању између Запада и Истока.

Кантримен је оценио да је Вучић био релативно успешан у покушају да успостави равнотежу између Вашингтона, Брисела, Москве и Пекинга, барем тако што није „претерано антагонизовао ниједну од ових страна“.

„Међутим, то је дошло по цену слабљења тежњи Србије ка чланству у Европској унији, посебно због блиских и нетранспарентних односа са Русијом“, рекао је он.

Србија стагнира у европским интеграцијама, између осталог и због неусклађености своје спољне политике са политиком ЕУ.

Са историјом одржавања добрих односа са Русијом, Београд и даље одбија да се придружи санкцијама ЕУ против Москве због њене инвазије на Украјину.

Шта доноси путовање у Пекинг?

Стефан Владисавлев, програмски директор невладине БФПЕ Фондације за одговорна друштва, рекао је за Радио Слободна Европа да је Вучић путовао у Пекинг углавном у мултилатералним форматима.

„Ово ће бити прилика, на високом нивоу, не само да се усагласи будућа међусобна политика, већ и да се конкретизују одређени облици сарадње“, рекао је он.

Вучић је уочи посете изјавио да су се странке договориле о инвестицијама вредним милијарду евра.

Дана 21. маја, он је за српски јавни сервис РТС рекао да ће бити потписано најмање 33 споразума, као и споразума и уговора којих „неће бити мање од 30“.

Такође је додао да ће потписати две важне заједничке декларације са Кином, али није пружио детаље о тим документима.

Вучић је такође најавио да ће бити разговора о производњи чипова и хуманоидних робота у Србији.

Владисављев је нагласио да ће значај посете зависити од споразума који ће бити потписани.

„Морамо да видимо да ли ће бити повезани са конкретним пројектима, да ли ће бити на нивоу меморандума о сарадњи или конкретних уговора који обавезују на спровођење пројеката“, рекао је он.

На питање шта се може очекивати од посете председника Србије Кини, бивши званичник америчког Стејт департмента Томас Кантримен је одговорио: „врло мало“.

Према речима портпарола кинеског Министарства спољних послова Гуо Ђиакуна, Вучић ће имати одвојене састанке са председником Си Ђинпингом и премијером Ли Ћијангом.

Он је 20. маја новинарима рекао да је Србија прва европска земља која је са Кином изградила „заједницу заједничке будућности у новој ери“ и да је важан партнер Кине у југоисточној Европи.

Портпарол кинеског Министарства спољних послова изјавио је да Кина посету председника Вучића види као прилику за изградњу „чврстог челичног пријатељства“, за проширење сарадње која је корисна за обе стране, за обогаћивање културне размене и мултилатералне координације.

Кина и Србија су успоставиле стратешко партнерство у августу 2009. године.

Током прве посете кинеског председника Београду у јуну 2016. године, потписана је Заједничка декларација о успостављању свеобухватног стратешког партнерства.

Током друге посете Си Ђинпинга Београду у мају 2024. године, потписана је Заједничка декларација о изградњи „Српско-кинеске заједнице са заједничком будућношћу у новој ери“.

Трамп-Путин-Вучић симболика?

Ово није прва Вучићева посета Пекингу, али је описује као круну своје политичке каријере.

То је такође због чињенице да, како је рекао, путује у Сија после председника Сједињених Држава, Доналда Трампа, и председника Русије, Владимира Путина.

Вучић ће стићи у Кину недељу дана након Трампове посете и само неколико дана након Путинове.

Међутим, Стефан Владисавлев је оценио да је то била обична случајност и нагласио да ће теме разговора са Вучићем бити другачије од оних које су Кинези водили са Трампом и Путином.

„Трамп је имао идеју о смиривању тензија у билатералним односима, док се са Путином радило о продубљивању билатералне сарадње, а фокус је био на енергетици.“

У случају Србије, према његовим речима, то ће бити билатерални споразум о сарадњи између две државе.

„Као резултат тога, утицај који ће имати на геополитичку димензију остаће ограничен“, оценио је Владисављев.

Србија и Кина су такође потписале Споразум о слободној трговини 2023. године, што су српски званичници описали као догађај од „историјског значаја“ за Србију.

Од изградње путева и железница до куповине оружја

Милијарде долара кинеских инвестиција улазе у Србију, док се инфраструктурни пројекти граде кинеским кредитима.

У развоју је и изградња брзе железничке пруге Београд-Будимпешта, која је део кинеског стратешког пројекта „Појас и пут“.

Овај конкретни пројекат је под истрагом Тужилаштва за организовани криминал Републике Србије због сумње на корупцију.

Истрага је отворена након урушавања бетонског склоништа на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, у којем је погинуло 16 људи, што је изазвало масовне протесте у Србији.

Није познато да ли се истражује одговорност кинеских инвеститора, док су осумњичена два бивша министра Владе Србије.

Сви инфраструктурни пројекти Србије са Кином уговорени су без тендера, директним споразумима између влада.

Брисел је више пута упозоравао на недостатак транспарентности у овим споразумима.

Истовремено, расте и дуг Србије према Кини.

Већина кредита се узима за инфраструктурне пројекте, путеве, мостове и железнице, углавном од кинеске банке EXIM (Извозно-увозна банка Кине).

Ова банка, према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија Србије, је међу највећим повериоцима Србије.

Власти у Београду су оправдале добијање кредита од Кине, уместо финансирања од институција ЕУ, којима се Србија циља придружити, чињеницом да су кинески кредити „бржи“ због лакших процедура.

Финансирање из фондова ЕУ захтевало би поштовање европских процедура, које укључују транспарентност и објављивање тендера.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, трговинска размена са Кином у 2025. години достигла је 8.29 милијарди евра.

Од тога, извоз из Србије је био 1.87 милијарди евра, док је увоз био 6.42 милијарде евра.

Кинеске компаније су преузеле губиташке бивше државне гиганте – Рударско-металуршки комбинат Бор и Челичану Смедерево, који запошљавају хиљаде људи.

Кинески рударски гигант Зијин Мајнинг је на врху листе највећих извозника из Србије, док је кинеска група ХБИС преузела скоро затворену челичану 2016. године.

Док локални еколошки активисти упозоравају на загађење виталних ресурса – ваздуха, воде и земљишта – кинеске компаније су одбациле ове оптужбе.

Компанија HBIS је кажњена 2024. године због загађења ваздуха.

Међу најновијим великим кинеским инвестицијама је фабрика аутомобилских гума Линглонг, која је такође повезана са оптужбама за загађење и присилни рад.

Због навода о коришћењу присилног рада, Царинска и гранична заштита САД (CBP) издала је у децембру 2025. наредбу којом се забрањује увоз гума произведених у Линлонгу у Србију.

Поглед Београда из Пекинга

„Србија са дивљењем гледа на кинески модел развоја“, написао је Вучић на Инстаграму 20. маја након састанка са кинеским амбасадором Ли Мингом.

„За Србију је од посебног значаја да гради снажна партнерства са пријатељским земљама које поштују нашу независност и право на свој пут“, рекао је он.

Београд и Пекинг се слажу око кључних политичких питања за обе земље.

Владисавлев из Фондације БФПЕ подсећа да обе стране често у изјавама истичу потребу поштовања територијалног интегритета и суверенитета.

„Србија ово ради због Косова, које Кина не признаје као независну државу, а за Кину је то питање Тајван.“

Власти у Београду подржавају кинески став да је Тајван кинеска територија, док Тајван себе сматра сувереном државом.

Вучић је, током посете Кини у октобру 2023. године, рекао да је поносан што се Србија није придружила ниједној декларацији против ове земље.

Односи са Кином су ојачали откако је Српска напредна странка (СНС) дошла на власт у Србији пре 12 година.

У настојању да се приближи Кини, Вучић је говорио и на кинеском језику, када је у децембру 2019. године, путем видео поруке, најавио на кинеском да ће посетити земљу у априлу следеће године.

Председник Србије је последњи пут био у Кини у септембру 2025. године, када је учествовао на војној паради поводом Дана победе.