Вилсон, пресељење ОЕБС-а из Београда: Став о Косову и везе са Русијом и Ираном

Амерички конгресмен Џо Вилсон, предлагач иницијативе да се годишњи састанак Парламентарне скупштине ОЕБС-а премести из Србије у Јужну Каролину, објашњава да је његов главни разлог за такав предлог „прекомерни утицај“ руског председника Владимира Путина у Србији.

„Нажалост, ратни злочинац Путин је купио националну нафтну компанију НИС. Поред тога, постоји превелики утицај Комунистичке партије Кине када је реч о комуникацијама и другим инвестицијама. А оно што је за мене још неприхватљивије јесте веза са диктатуром у Техерану“, рекао је Вилсон у интервјуу за Радио Слободна Европа.

На питање о преговорима Србије о продаји НИС-а, који је у већинским власништвима Русије, Вилсон је одговорио: „преговори нису довољни“.

Док стижу коментари стручњака који подржавају предлог америчких представника да се следећи годишњи састанак Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ПС ОЕБС) одржи у Америци, а не у Србији, организација је потврдила Радију Слободна Европа да је упозната са резолуцијом.

„Као међународна парламентарна институција, Скупштина наставља да функционише у складу са својим утврђеним правилима и процедурама, укључујући и оне одлуке које регулишу место одржавања њених састанака“, саопштио је Међународни секретаријат ОЕБС-а за Радио Слободна Европа.

Зашто је Србија проблематична?

Везе Србије са Русијом, као и недавне изјаве министарке Снежане Пауновић у вези са Косовом, налазе се у центру напора америчких законодаваца да се заседање Парламентарне скупштине ОЕБС-а премести из Србије у Сједињене Америчке Државе.

Предвођена конгресменом Џоом Вилсоном, републиканским представником и шефом делегације САД у Скупштини ОЕБС-а, двостраначка група представника поднела је Конгресу резолуцију којом се позива да се следећа Парламентарна скупштина ОЕБС-а одржи у Чарлстону, Јужна Каролина, уместо у Београду.

„Недавне изјаве високих званичника српске владе, заједно са континуираним савезом Србије са ратним злочинцем Путином, покрећу озбиљна питања о томе да ли је Србија погодан домаћин за једну од водећих европских институција посвећених демократији, људским правима и владавини права“, наводи се у писму које је потписао Вилсон, пореклом из Јужне Каролине, а које је упућено председнику Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Переу Жоану Понсу Сампјетру, и генералном секретару Роберту Монтели.

„Нажалост, претње које долазе из Србије не би требало да постоје у 21. веку. Не би требало да се дешавају“, рекао је Вилсон за Радио Слободна Европа. „Начин да се то постигне јесте прекид односа и утицаја ратног злочинца Путина у Србији, прекид утицаја Комунистичке партије Кине, која је веома подмукла, и прекид сваке везе са диктатуром у Техерану, која има јасан циљ да донесе смрт Америци“, рекао је представник САД.

Ако жели да одржи свој кредибилитет, ОЕБС мора бити доследан сопственим принципима, сматра Ивана Страднер из Фондације за одбрану демократија у Вашингтону.

„Земља која одбија да усклади своју спољну политику са европским партнерима, а истовремено продубљује односе са Русијом, Кином и Ираном, тешко може бити кредибилан домаћин састанка посвећеног европској безбедности“, рекао је Страднер у коментару за Радио Слободна Европа.

„Што су дубље везе Београда са Москвом, Пекингом и Техераном, то је теже објаснити зашто би Београд поздравио организацију засновану на демократији, владавини права и људским правима“, додаје он.

Едвард П. Џозеф, предавач на Универзитету Џонс Хопкинс SAIS, слаже се, рекавши да би била „страшна грешка“ одржати Парламентарну скупштину у Београду.

„Одржавање Парламентарне скупштине ОЕБС-а у Београду у време када званично, чак и из перспективе ЕУ, влада делује на веома недемократски начин, било би слање апсолутно погрешног сигнала“, рекао је Џозеф.

Џозеф, амерички предавач са богатим искуством на Западном Балкану, каже да 100% подржава напоре законодаваца. Додаје да је тај потез знак дубоке забринутости међу двостраначким члановима Конгреса, укључујући и неке истакнуте републиканце, због „правца којим Србија иде“.

Резолуцију је подржало 41 посланик, а Џозеф такође истиче важност уједињења чланова обе странке око ове резолуције.

„Двостраначка акција било које врсте у америчком Конгресу ових дана је веома неуобичајена, тако да је ово јасан показатељ озбиљне забринутости у Конгресу због ове акције“, додао је Џозеф. „И надам се да ће ОЕБС ово узети у обзир и преместити Парламентарну скупштину или у Сједињене Државе или у неку другу земљу.“

Годишње заседање је планирано за следећу годину у Београду, након, како је објаснио Међународни секретаријат ОЕБС-а, одлуке коју је донео њихов Стални комитет током свог последњег састанка у Хагу.

„На истом састанку Сталног одбора, делегација Сједињених Држава обавестила је Скупштину да неће бити у могућности да настави са организацијом годишњег заседања 2027. године у Чарлстону, Јужна Каролина“, објашњава Секретаријат СП. „Након овог развоја догађаја и понуде српске делегације, Стални одбор је одлучио да се састанак одржи у Београду.“

Београд је раније био домаћин

Парламентарна скупштина се састоји од 323 члана из 57 земаља, укључујући Србију и Сједињене Америчке Државе. Чланове именују њихови национални парламенти и састају се најмање три пута годишње. Главни задатак Скупштине је да олакша међупарламентарни дијалог ради унапређења циљева ОЕБС-а у погледу свеобухватне безбедности.

Првобитно основана на Париском самиту 1990. године, Парламентарна скупштина ради на промоцији већег учешћа националних парламената земаља учесница ОЕБС-а, а данас такође ради на подршци јачању и консолидацији демократских институција у земљама учесницама.

Овогодишње годишње заседање одржано је у Хагу, у Холандији, са фокусом на међународно право и заједничке принципе. Београд, који је најављен као град домаћин Парламентарне скупштине следеће године, већ је био домаћин истог догађаја у јуну 2011. године.

Али Јосиф истиче да је клима данас другачија.

„Избори 2012. године драматично су променили ток избора“, каже Џозеф. Избори су довели на власт Српску напредну странку, заједно са садашњим председником земље, Александром Вучићем, поразивши политичке снаге које су свргнуле аутократу Слободана Милошевића 2000. године.

Иако је кандидат за чланство у Европској унији, Србија није отворила ниједно ново преговарачко поглавље скоро пет година, између осталог и због недовољног напретка у области владавине права, али и због неусклађивања спољне политике са ЕУ.

Два месеца након отварања последњег поглавља, почео је рат у Украјини, Србија није ускладила своју спољну политику са политиком Европске уније и увела је санкције Русији. То је био главни разлог за застој преговора о приступању у то време, а у међувремену се владавина права погоршала.

У свом најновијем Извештају о владавини права за 2026. годину, Европска комисија истиче сталне, а у неким областима чак и погоршане, проблеме са независношћу правосуђа, аутономијом тужилаштва, борбом против корупције, слободом медија и демократским управљањем у земљи.

У свом писму ОЕБС-у, конгресмен Вилсон такође напомиње да Србија остаје једна од ретких европских земаља која одбија да уведе санкције Русији „док наставља да продубљује политичке, економске и енергетске везе са Москвом“. Конгресмени такође истичу чињеницу да Србија наставља да одржава безвизни режим са Русијом.

Захваљујући безвизном режиму, хиљаде руских грађана прошло је кроз Србију након што је Москва покренула инвазију на Украјину 2022. године и увела санкције против Русије.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије из прошле године, више од 48,000 руских држављана има привремени боравак у Србији. Штавише, упркос упозорењима ЕУ о потенцијалним безбедносним ризицима, више од 300 Руса је добило српско држављанство од почетка смртоносне инвазије Москве на Украјину.

„Шира политика Србије је доследно очувала ратног злочинца Путина и његов политички, економски и дипломатски утицај на Балкану, што је у супротности са координисаним одговором који је усвојила већина земаља чланица ОЕБС-а након убилачке инвазије Русије на Украјину“, наводи се у писму.

Џозеф такође наглашава да је поштовање санкција ЕУ обавеза Србије као земље кандидата.

Србија мора да одлучи на чијој је страни, Јозеф понавља речи немачког канцелара Фридриха Мерца са самита ЕУ-Западни Балкан.

На самиту одржаном почетком јуна у Тивту, у Црној Гори, Мерц је рекао да је балансирање Србије између Кине, Русије и Европе неприхватљиво.

„Србија мора јасно да одлучи где види своју будућност. А ако је одговор Србије Европа, онда је одговор Европе Србија“, рекао је тада Мерц.

Међутим, Џозеф наглашава да је прави разлог зашто Србија наставља односе са Русијом и одбија да уведе санкције тај што су „САД и ЕУ то дозволиле“.

„И тек сада видимо ову важну реченицу канцелара Мерца у Тивту. Видећемо да ли ће Немачка и ЕУ реаговати. И ово је веома важан сигнал од чланова Конгреса и треба да видимо да ли ће америчка администрација препознати овај сигнал.“

Политику балансирања Србије истиче и Ивана Страднер, која каже да Вучићева влада данас више личи на „позорницу за геополитичко балансирање него на симбол европских вредности“.

„Вучићева политика није неутралност, већ стално преговарање о томе ко ће понудити највише: европски новац, кинеске инвестиције, руска подршка и амерички легитимитет“, каже Страднер.

Председник Србије Александар Вучић недавно је најавио нову куповину кинеских суперсоничних балистичких ракета, упркос упозорењима Запада. Према међународно доступним регистрима оружја, Србија је једина земља у Европи која поседује ове ракете, а Пекинг је највећи војни добављач Београда, док су и ЕУ и САД више пута упозоравале Србију на опасности продубљивања војне сарадње са Кином.

Односи са Ираном

Поред односа са Русијом, амерички конгресмен Вилсон је у свом посту на X такође изјавио да Србија има претеран „руски, кинески и ирански“ утицај и да је њихов званичник присуствовао сахрани Алија Хамнеија, иранског врховног вође убијеног у заједничкој америчко-израелској операцији 28. фебруара.

Министар информисања и телекомуникација Републике Српска, Борис Братина, био је међу малобројним европским представницима на сахрани иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија. Београд је последњих година одржавао пријатељске односе са Ираном, упркос томе што је та земља под међународним санкцијама због својих нуклеарних активности и кршења људских права.

Вилсон у писму цитира изјаву коју је раније овог месеца дала министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић, у којој је рекла: „Да сам Слободан Милошевић, спровела бих етничко чишћење на Косову 1998. године.“

Истрага Радија Слободна Европа/Радио Либерти открила је да је, годинама, док је била посланица у парламенту Србије, министарка Пауновић примала плату као директорка Фармацеутског института на Косову, чак и након што је та институција престала да постоји. Министарка негира ову информацију.

„Изјаве које изгледају као да подржавају етничко чишћење су у основи неспојиве са принципима на којима је ОЕБС основан“, наводи се у Вилсоновом писму.

Током рата на Косову, убијено је више од 13,000 цивила, углавном Албанаца, док су хиљаде нестале.

Вође тадашње Југославије и њених снага безбедности идентификоване су пред Хашким трибуналом као кључни учесници у заједничком злочиначком подухвату присилног протеривања стотина хиљада албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999. године.

Шта ће се десити са годишњим састанком?

Вилсон каже да ће наставити да подржава идеју да САД буду погодан домаћин Парламентарне скупштине ОЕБС-а 2027. године. Ако не успе, његов став је јасан.

„Надам се да ће, без обзира која је земља домаћин, то бити земља која ће смањити утицај ратног злочинца Путина, утицај Комунистичке партије Кине и утицај мула у Техерану који желе смрт Америке“, закључио је Вилсон у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Народна скупштина Србије није одговорила на питање Радија Слободна Европа о резолуцији којом се позива на пресељење Парламентарне скупштине из Србије. Ни кабинет председника Србије није одговорио.