Амерички конгресмен Џо Вилсон позвао је Србију да оконча зависност од руских енергената, дистанцира се од Русије, Кине и Ирана и у потпуности усклади своју политику са западним институцијама ако жели да постане део Европске уније и НАТО-а.
У интервјуу за балкански сервис Радија Слободна Европа, Вилсон је поново потврдио своју подршку независности Косова, док је оштро критиковао Београд због његових веза са Москвом и онога што је описао као сталне претње Косову.
Према његовим речима, Србија и даље је под великим утицајем руског председника Владимира Путина, наводећи као разлог чињеницу да и даље увози нафту и гас из Русије, док је српска државна нафтна компанија НИС у власништву руске компаније Гаспром њефт.
„Нажалост, Србија наставља да купује нафту и гас од Путина. Постоји и огроман утицај Комунистичке партије Кине у стратешким секторима, док су везе са иранским режимом неприхватљиве. Србија треба да буде део западног света, а не диктатура“, рекао је Вилсон.
Додао је да би Србија требало да следи пример других земаља у региону, које су, према његовим речима, направиле важне кораке ка евроатлантским интеграцијама.
„Посетио сам Словенију и Косово и видео њихов напредак. Надам се да ће Црна Гора, Северна Македонија и Србија такође следити исти пут. Независност Косова је веома важна и претње које долазе из Србије немају места у 21. веку“, рекао је он.
Критика енергетске политике Србије
Вилсон је рекао да преговори које Србија води како би смањила зависност од руске нафте нису довољни и да Београд мора предузети хитне кораке.
„Преговори нису довољни. Србија не мора никога да чека. Мора одмах да престане да купује енергију од Русије, јер је то начин да се не финансира Путинов рат у Украјини“, изјавио је он.
Према речима америчког конгресмена, ово није само српско питање, већ део глобалног напора да се Русија економски изолује.
Позиви за пресељење Парламентарне скупштине ОЕБС-а из Београда
Вилсон је такође говорио о резолуцији коју је предложио у Конгресу САД, а која позива да се годишње заседање Парламентарне скупштине ОЕБС-а 2027. године одржи у Чарлстону, Јужна Каролина, а не у Београду.
Он је рекао да је главни циљ организовање седнице у Сједињеним Државама, али је додао да су забринутости око избора Београда повезане са оријентацијом спољне политике Србије.
„Ово није питање против Србије, већ питање у корист одржавања седнице у САД. Међутим, забринут сам због руског, кинеског и иранског утицаја у Србији“, рекао је Вилсон.
Парламентарна скупштина ОЕБС-а је саопштила да је америчка делегација претходно најавила да Чарлстон не може бити домаћин заседања 2027. године, што је довело до тога да је Београд изабран према процедурама организације.
Међутим, Вилсон је рекао да су логистички проблеми који су ометали организацију у САД сада решени и да је Чарлстон потпуно спреман да буде домаћин овог међународног догађаја.
Додао је да би, ако се заседање 2027. године одржи у САД, Београд могао да буде домаћин Парламентарне скупштине ОЕБС-а годину дана касније, 2028. године.
„Србија мора да изабере страну историје“
На крају интервјуа, Вилсон је рекао да је будућност Србије у Европској унији и НАТО-у, али само ако се земља отцепи од утицаја Русије, Кине и Ирана.
„Народ Србије мора слободно и демократски да одлучи о својој будућности. Желим да Србија буде на победничкој страни историје, на страни слободе и демократије, а не тоталитаризма“, изјавио је амерички конгресмен.
Он је поновио подршку Косову, оценивши да је његова независност реалност која се мора поштовати и да стабилност на Балкану захтева напуштање конфронтационе политике и приближавање евроатлантским институцијама.
ГеоПост

Српски посланик назива Косово суседом, Брнабић противречи званичној нарацији Београда
„Злочин у „Панди“ нису починили Албанци“, породице подсећају на Вучићеве изјаве и захтевају разјашњење случаја
Скупштина општине Никшић одбацила иницијативу за „повуцање признања“ Косова
Вилсон, пресељење ОЕБС-а из Београда: Став о Косову и везе са Русијом и Ираном
Вучићев режим циља адвоката жртава полицијског насиља: „Свете ми се“
Ко су двојица Срба ухапшених због сумње на ратне злочине на Косову?