Кнежевић покреће питање признања Косова у Црној Гори као покушај мобилизације бирача пред изборе

Лидер Демократске народне партије (ДНП), Милан Кнежевић, најавио је покретање иницијативе за повлачење одлуке Црне Горе о признању Косова, потез који аналитичари виде као наставак традиционалне политике његове странке, али и као покушај мобилизације бирачког тела пред предстојеће парламентарне изборе.

Кнежевић је изјавио да му је Председништво ДНП-а дало пуну подршку за покретање процедура на локалном и државном нивоу којима би се захтевало повлачење одлуке о признању Косова из 2008. године.

Према његовим речима, саветници ДНП-а ће представити иницијативе у општинама где је ова странка део власти, док ће посланици тражити усвајање резолуције у Скупштини Црне Горе.

Такође је критиковао спољну политику владе, описујући је као „непријатељску према Србији и српском народу“, уз најаву да ће за ову иницијативу тражити подршку поглавара СПЦ у Црној Гори.

Међутим, стручњаци оцењују да иницијатива има више политички карактер него реалну могућност за институционални успех.

Предавачица на Универзитету Доња Горица, Николета Ђукановић, рекла је за лист „Вијести“ да Кнежевићев поступак није изненађујући, јер се ДНП доследно противила признавању Косова.

„На неки начин, ово је наставак њихове политике, али и покушај мобилизације бирачког тела уочи избора. И сам Кнежевић је свестан да је мало вероватно да ће таква иницијатива успети у институцијама и може се више посматрати као политичка порука његовим бирачима“, рекао је Ђукановић.

Она је нагласила да је признање Косова део спољне политике и међународних обавеза Црне Горе, које се не могу мењати дневнополитичким иницијативама.

Исто мишљење изнела је и директорка Центра за истраживачко новинарство Црне Горе Милка Тадић Мијовић, оцењујући да се Кнежевић враћа на косовско питање због недостатка политичких алтернатива.

„Он нема озбиљних предлога за економију, образовање, здравство или животну средину. Због тога се стално враћа темама идентитета и питању Косова“, изјавио је Тадић Мијовић.

Према њеним речима, чак су и бирачи са снажном просрпском оријентацијом свесни да је то тема која не доноси конкретне промене у њихове животе и да иницијатива углавном циља на политичку мобилизацију пред изборе следеће године.

Правни стручњак, кога цитира „Вијести“, оценио је да би свака евентуална одлука општина о „поништавању“ признања Косова била искључиво декларативне природе и не би произвела правне последице, будући да је признање држава искључива надлежност централне владе.

Ово није први пут да ДНП и бивши Демократски фронт покушавају да покрену ово питање. Године 2023. најавили су усвајање сличне декларације у Скупштини општине Зета, али је иницијатива пропала након што кворум није обезбеђен на неколико узастопних седница.

Црна Гора је званично признала Косово 9. октобра 2008. године, за време владе Мила Ђукановића. Одлука је изазвала широке протесте у земљи, а један од најгласнијих противника био је садашњи председник црногорског парламента, Андрија Мандић, који је потом ступио у штрајк глађу у знак протеста против признања Косова.

ГеоПост