Trokut moći SAD–EU–Kina, izazovi Rusije i uloga Evrope kao stabilizatora na globalnom nivou

Autorski tekst Dragana Šormaza za The Geopost

Početak treće dekade 21. veka obeležili su pandemija korona virusa, ruska agresija na Ukrajinu i sazrevanje geopolitičke svesti u državama Evropske unije o ulozi Evrope u budućoj raspodeli globalne moći. Pojava Donalda Trampa, iako je na prvi pogled uzdrmala transatlantsko savezništvo, zapravo ga je učvrstila i postavila na čvrste temelje, obezbedivši mu dugoročnu stabilnost.

U tom savezništvu, koje će oblikovati ključne geopolitičke procese u narednim decenijama, Evropskoj uniji pripala je uloga čuvara istočnog krila — prostora na koji Rusija nastoji da projektuje svoj maligni uticaj. Iz tog razloga je NATO, uz podršku EU, doneo odluku da članice povećaju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a i da osnaže svoju vojnu industriju! Sjedinjene Američke Države preuzele su zadatak očuvanja ravnoteže snaga u Indopacifičkom regionu, zapadnom krilu transatlantske zajednice, čime se potvrđuje podela globalnih bezbednosnih prioriteta.

Analitičari su saglasni: odnosi SAD i Kine odrediće globalnu dinamiku sve do kraja veka. Prema podacima Svetske banke, SAD su 2024. godine imale BDP od 27,9 biliona dolara, Kina 17,8, a EU 16,6 biliona. Po svom populacionom (EU 450 miliona, SAD 350 miliona, Kina 1,4 milijarde), ekonomskom i tehnološkom potencijalu, Evropska unija ima realne izglede da preuzme ulogu trećeg ključnog igrača. Rusija, uprkos upornom propagandnom narativu, ostaje ekonomija veličine Italije (oko 2,2 biliona dolara) sa svega 140 miliona stanovnika.

Trenutni podaci o kineskoj ekonomiji govore da su u julu industrijska proizvodnja i maloprodaja zabeležili značajno usporenje: rast industrije je bio 5,7 %, najniži u osam meseci, a maloprodaja tek 3,7 % – najslabije od decembra 2024. To je uzrokovalo najveće usporavanje ekonomije u ovoj godini. Investicije u nekretnine pale su za još 11 % tokom prvih šest meseci 2025. U julu je zabeležen prvi pad kreditiranja u poslednjih 20 godina – potrošači posuđuju manje, a većina novih kredita ide ka servisiranju postojećih kamata. Tržište polovnih luksuznih proizvoda cveta – rast od 35 % u 2025. godini, pokazujući promenu navika potrošača zbog ekonomske neizvesnosti.

Glavni izazovi i izgledi za budućnost Kine su:

1. Slabljenje domaće potražnje — niska potrošnja i deflacija nastavljaju da guše privredu.

2. Nekretninski sektor u krizi — ključna prepreka ekonomskom oporavku.

3. Geopolitički rizici — novi trgovinski sukobi (pretnja tarifama) povećavaju neizvesnost.

4. Demografski pritisci — starenje stanovništva otežava održivi rast
Što se tiče Rusije, trenutna ekonomska situacijaje sumorna:

1. Privredni rast i usporavanje

• Slabljenje rasta: U drugom tromesečju 2025. godine, ruski BDP je iznosio samo 1,1 %, što je značajan pad u odnosu na 4 % u istom periodu 2024..

• Negativna kvartalna dinamika: U prvom tromesečju 2025. došlo je do 0,6 % pada BDP-a u odnosu na prethodni kvartal.

• Prognoze: Ruska centralna banka očekuje rast od 1–2 %, dok je MMF smanjio svoju prognozu na 0,9 % za 2025.

2. Fiskalna situacija: Deficit, pad rezervi

• Rastući budžetski deficit: Do maja 2025. deficit je iznosio 3,4 triliona rubalja, gotovo 90 % od planiranog godišnjeg deficita.

• Pad likvidnih rezervi: Državni fond bogatstva (NWF) smanjio je likvidna sredstva za 71 %, na oko 2,8 triliona rubalja, što je niže od očekivanog deficita.

• Troškovna struktura: Oko 40 % državnog budžeta za 2025. ide na odbranu i bezbednost, što nadmašuje izdvajanja za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, socijalnu politiku i ekonomiju zajedno.

3. Inflacija, kamatne stope i sektorska neravnoteža

Inflacija snažno raste: U kasnoj 2024. inflacija je dostigla oko 9,5 %, što je daleko iznad cilja od 5 %.
Visoke realne kamatne stope: Centralna banka podigla je ključnu stopu na 21 % u oktobru 2023., zbog čega je reaktivno snizila na 20 % u junu 2025. da olakša finansiranje odbrane.

4. Energetski sektor i sankcije

• Pad prihoda od nafte i gasa: Prihodi su u prvih pet meseci 2025. pali za 14 %. Procena budžeta se bazirala na ceni od 69,7 $/barel, a realna prosječna cijena je bila tek ~56 $. Eksport se preusmerava: Iako se isporuke u Evropu smanjuju, Rusija pojačano izvozi u Indiju i Kinu — donekle ublažavaju efekt sankcija.

Zaključak:

• Rusija je trenutno u stagnaciji: rast je sveden na oko 1 %, deficiti rastu, inflacija je visoka, a monetarna politika stegnuta.

• Model ratne ekonomije pokazuje da kratkoročno održava aktivnost, ali bez stvarnih strukturnih reformi i diversifikacije rast nije održiv.

• Demografski izazovi, pad prihoda od energenata i sankcije dodatno pojačavaju ranjivost.

• Eventualni mir ili popuštanje sankcija mogli bi olakšati, ali bez unutrašnjih reformi ruski ekonomski model ostaje na klimavim nogama.

Vojni neuspeh u Ukrajini dodatno je naglasio ruska ograničenja. Prema podacima SIPRI-ja, vojni izdaci Rusije su oko 109 milijardi dolara godišnje, što je pet puta manje od američkih i tri puta manje od zajedničkih evropskih. Demografski jaz još je izraženiji: dok SAD i EU beleže stabilan ili blagi rast stanovništva, Rusija je u dugoročnom padu, što ozbiljno ograničava njenu radnu snagu i vojni potencijal. Ipak, njen značaj u oblastima energetike, nuklearne tehnologije i destabilizacije putem hibridnog ratovanja ne treba potceniti.

Kina, s druge strane, ulazi u novu fazu usporavanja. UN predviđaju da će do 2100. broj stanovnika pasti na oko 600 miliona, što znači gubitak ključne komparativne prednosti — obilja radne snage i niskih troškova proizvodnje. Ova promena, u kombinaciji sa starenjem populacije i visokim javnim dugom, mogla bi trajno da smesti Kinu na treće mesto u globalnoj ekonomiji, iza SAD i potencijalno EU.

Ni Sjedinjene Države nisu bez izazova. Njihov rast počiva na dominaciji dolara, tehnološkom liderstvu (Silicijumska dolina, veštačka inteligencija, biotehnologija) i energetskoj nezavisnosti (najveći proizvođač nafte i gasa na svetu). Međutim, rast unutrašnjih političkih podela, rastući budžetski deficit i izazovi održavanja globalnog vojnog prisustva mogli bi u narednim decenijama otvoriti prostor da Evropa sustigne američki tempo — pod uslovom da prevaziđe sopstvene političke blokade.

Evropska unija ostaje kapitalno snažna, sa znanjem i resursima za potpunu energetsku nezavisnost i ubrzan razvoj savremenih tehnologija. Prema Evropskoj komisiji, planirano povećanje ulaganja u vojnu industriju od preko 800 milijardi evra u narednih deset godina moglo bi Evropu učiniti samostalnijom i bezbednijom.

Najveći izazov za EU biće očuvanje zapadne demokratije u njenom izvornom obliku. Ona je pod sve jačim pritiskom ekstremne desnice, hibridnih napada iz Rusije i Kine, kao i američkog pokreta MAGA. Ako evropski mehanizmi odole populizmu i političkoj fragmentaciji, Evropa ima potencijal da postane novi svetionik demokratije — uloga koju su dva veka nosile Sjedinjene Države.

Ako se trenutni trendovi nastave, svet u drugoj polovini 21. veka mogao bi izgledati kao tronožac moći — SAD, Kina i EU — u kojem Evropa ima šansu da postane stabilizator, posrednik i centar demokratskih vrednosti. Njena sposobnost da iskoristi ovu priliku zavisiće od unutrašnje kohezije i spremnosti da investira u tehnologiju, bezbednost i globalni uticaj.

Ove podatke sam ovako poredjao upravo da bi, donekle, razumeli trenutnu politiku američke administracije. Naime, US, sa pravom, ne vidi Rusiju kao geopolitičkog takmaca, nego Kinu i EU! To je i razlog zbog kojeg Tramp pokušava taksama i bezbednosnom pretnjom da dovede u red saveznika sa druge strane Atlantika! Kratkoročno, to je dobro za Ameriku, dugoročno ovo je odlično za Evropu! U narednih par decenija će proširenjem na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju, Kavkaz i ojacanjem svog bezbednosnog sistema, EU postati u svakom pogledu supersila i neće joj biti potrebna pomoć saveznika iz Amerike da zauzda divljake sa druge strane istočne granice!

Na Aljasku je Putin uspeo da nagovori Trampa, koristeći omiljen đavolov greh – sujetu! Uspeo je odloži najavljeno američko pojačavanje sankcija, ali to je sve! Na Aljasci nije napravljen nikakav dogovor! Nema dogovora o prekidu vatre, nema sporazumu o miru. Nije ga ni moglo biti iz dva razloga:

– Zato što Putin ne može da pristane na sporazum ako Ukrajina nije kapitulirala! Ako je Ukrajina i dalje država sa demokratskom vladom, a ne njegovom, ako Ukrajina postaje član EU i NATO, cak i sa 20% manje teritorije, Putin je gubitnik! Kako će opravdati stotine hiljada mrtvih i razorenu ekonomiju?!

– Tramp ne može da pristane na Putinove prohteve iz više razloga. Prvi je taj što, po najnovijim istrživanjima, čak 88% Amerikanaca smatra Putina zločincem (84% republikanaca, 88% nezavisnih i 92% demokrata)!!! Amerikance je NEMOGUĆE ubediti da su Rusi dobri momci i većina Rusiju smatraju onakvom kakvom je nazvao predsednik Regan – Imperijom ZLA! Drugi razlog su saveznici iz NATO koji veoma čvrsto stoje uz Ukrajinu i kojima ne pada na pamet da ukinu sankcije Rusiji, a bez toga nema sporazuma! Pored toga, kako sada da Tramp opravda namenskoj industriji da neće proizvoditi naoružanje za Kijev kada su evropski saveznici pristali da to plate?! Dok pišem ovaj tekst, stigla nam je informacija i da Merz, Macron, Meloni i Stubb putuju u ponedeljak sa Zelenskim na satanak sa Trampom! Dakle, razgovaraće se o novim pritiscima na Moskvu, a javnost će biti obaveštena o velikoj podršci Evrope I Ukrajine naporima predsednika

Trampa da se dođe do mira.

Do mira se moze doći! Treba toliko pomoći Ukrajinu i toliko pritisnuti Moskvu da moraju da se povuku! Amerika to može primeniti jer sve govori da su joj Kina i Rusija takmaci samo kada se sa njima razgovara i odnosi prijateljski! Ne zaslužuju takav odnos i takvi čine opasnost za evroatlantski svet! Samo oštro i bez kompromisa! Tako ćemo svi biti bezbedni!/The Geopost/