Šta smo naučili iz važnih razgovora između SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji

Visoki zvaničnici Sjedinjenih Država i Rusije završili su prve razgovore o okončanju rata u Ukrajini. Kremlj je postavio nove zahteve, dok su se Vašington i Moskva dogovorili da brzo normalizuju svoje odnose i započnu pregovore o sukobu starom skoro tri godine.

Više od četvoročasovni sastanak u Rijadu, kojem su prisustvovali i američki državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, deo je velikog diplomatskog napora Sjedinjenih Država da okončaju rat. Američki zvaničnici su te razgovore opisali kao istraživačke razgovore koji bi mogli otvoriti put mogućem susretu licem u lice između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Rubio je rekao novinarima nakon sastanka 18. februara u saudijskoj prestonici da su razgovori “prvi korak na dugom i teškom putu” za okončanje rata u Ukrajini i da su se delegacije SAD i Rusije tokom razgovora složile oko četiri principa.

To uključuje potpuno obnavljanje diplomatskih misija u Vašingtonu i Moskvi nakon godina sankcija i proterivanja, imenovanje tima na visokom nivou za pregovore o okončanju rata u Ukrajini, istraživanje dalje „geopolitičke i ekonomske saradnje koja bi mogla da bude rezultat okončanja sukoba u Ukrajini“ i uveravanja da će delegacije SAD i Rusije prisutne u Rijadu biti uključene u razgovore i dalje.

Lavrov je sastanak nazvao „veoma korisnim“ i rekao da će Moskva tražiti da imenuje specijalnog izaslanika što je pre moguće.

„Imam sve razloge da verujem da američka strana razume našu poziciju“, rekao je Lavrov.

Glavni ruski savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov, koji je bio u ruskoj delegaciji, dodao je da su obe strane ukratko razgovarale o uslovima za samit Putin-Tramp. On je, međutim, dodao da odluka o otvaranju dubljeg razgovora sa Sjedinjenim Državama o Ukrajini na kraju ostaje na samom Putinu.

„Korisno je da viši tim Trampove administracije za nacionalnu bezbednost čuje ove ruske stavove i može da ih prenese predsedniku“, rekao je za RSE Džon Deni, nerezidentni viši saradnik u Atlantskom savetu. „Prerano je znati čega su Rusi spremni da odustanu ili zadrže.

Ključni nalazi saudijskog sastanka

(Diplomatsko) prisustvo na licu mesta. Dve strane su se složile da ponovo zauzmu svoja diplomatska predstavništva u Vašingtonu i Moskvi. Reč je o diplomatskom sporu koji je prethodio invaziji na Ukrajinu u februaru 2022. i proširio se na prvu Trampovu administraciju (desetine proterivanja sa obe strane) pa čak i na Obaminu administraciju, koja je takođe zatvorila dva diplomatska predstavništva u Sjedinjenim Državama. Raspoređivanje većeg broja diplomata na terenu je navodno prilično nekontroverzno. Kremlj je, sa svoje strane, signalizirao Rijadu da želi te veze nazad.

Dajte šansu miru. Delegacije su se složile da formiraju tim na visokom nivou koji će se konkretno baviti sukobom u Ukrajini. Ali đavo je u detaljima: da li je članstvo u NATO-u van stola? Evropske mirovne snage? Još oružja za Kijev? Manje sankcija za Moskvu? Nećemo dobiti nikakve naznake šta je na stolu u narednih nekoliko nedelja. Još jedna stvar koju treba imati na umu je sporedna beleška koju je Putin ranije napravio u transkriptu razgovora sa Trampom u Kremlju, pozivajući se na „osnovne uzroke“ rata u Ukrajini. Ako se ova primedba ponovo pojavi, to bi mogao biti loš znak za nezavisnost ili autonomiju Ukrajine.

Bliži odnosi i ekonomska saradnja”. To može značiti skoro sve, ali jedan od plodova bližih veza je saradnja u svemiru. Godinama su Rusija i Sjedinjene Države uspele da svoj zajednički rad u svemiru u velikoj meri zaklone od politike. Ovo se pogoršalo poslednjih godina. Potpisivanje novog sporazuma između NASA-e i ruske svemirske agencije Roskosmos bio bi jednostavan, nekontroverzan korak.

Šta je postignuto na sastancima?

Čini se da je sastanak postavio temelje za buduće razgovore između Moskve i Vašingtona. I Rubio i Lavrov rekli su da će obe strane popuniti osoblje u svojim ambasadama u Vašingtonu i Moskvi kako bi stvorile misije za podršku mirovnim pregovorima u Ukrajini, bilateralnim odnosima i saradnji u širem smislu.

U saopštenju američkog Stejt departmenta navodi se da su se delegacije obe zemlje složile da reše “iritacije” u svojim odnosima u cilju normalizacije diplomatskih odnosa posle godina napetosti.

Portparolka Temi Brus rekla je da će obe zemlje istražiti „buduću saradnju“, ali je istakla da je tačan raspored još uvek nejasan: „Telefonski poziv nakon kojeg sledi sastanak nije dovoljan za stvaranje trajnog mira“.

Ona je dodala da su razgovori u Rijadu prvi korak u dužem procesu.

Lavrov je rekao da su dve strane “praktično saglasne” da treba da reše pitanja u vezi sa radom diplomatskih misija.

Što se tiče Ukrajine, on je rekao da postoji „obostrana želja“ da se pronađu rešenja i da će Rusija sačekati da Sjedinjene Države imenuju svoje predstavnike.

„Nakon toga će početi relevantne konsultacije koje će se redovno odvijati“, rekao je on.

Ruski ministar spoljnih poslova je dodao da je moguće stacioniranje NATO trupa u Ukrajini – kao što su razmatrale neke zapadne vlade – bio „potpuno neprihvatljiv” predlog za Kremlj.

Odvojeno, ruski zvaničnici su rekli da dugoročni mirovni sporazum u Ukrajini nije moguć bez rešavanja šireg spektra bezbednosnih pitanja širom Evrope.

Sveobuhvatno dugoročno rešenje nemoguće je bez sveobuhvatnog razmatranja bezbednosnih pitanja na kontinentu“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima 18. februara.

Peskov je takođe rekao da je Putin otvoren za razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim „ako bude potrebno“.

Putin je ranije izjavio da nije spreman da pregovara sa Zelenskim jer je njegova vladavina bila „nelegitimna“, delom zato što Ukrajina nije održala izbore od ruske invazije pre skoro tri godine.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je u Moskvi da Moskva želi da NATO povuče svoje obećanje iz 2008. da će jednog dana primiti Ukrajinu u vojnu alijansu i da će Kijev pristati na neutralnost.

Šta se dalje dešava?

Obe strane su se složile da imenuju izaslanike i nastave razgovore. Rubio je takođe nagovestio da bi EU mogla da odigra ulogu i dalje: „Postoje druge stranke koje su uvele sankcije, a Evropska unija će morati da sedne za sto u nekom trenutku jer je i ona uvela sankcije.

Jana Puglierin, viši naučni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose, rekla je da i Kijev i njegovi evropski saveznici sa strepnje posmatraju kako se američki i ruski zvaničnici sastaju u Rijadu, i da postoji široka zabrinutost u Ukrajini i evropskim prestonicama da bi Tramp mogao brzo da sklopi dogovor sa Moskvom koji ignoriše njihove bezbednosne interese.

Ona kaže da se evropski lideri trenutno suočavaju sa nekoliko „prelomnih tačaka“ izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022, kao i nedavnim komentarima visokih američkih zvaničnika koji sugerišu da Evropa treba da igra veću ulogu u bezbednosnim pitanjima.

„Februar 2022. razbio je našu veru u kolektivni bezbednosni poredak sa Rusijom i pokazao nam mračnu stranu naše fundamentalne zavisnosti od Rusije i Kine u kritičnim oblastima“, rekla je ona. „Februar 2025. nam pokazuje da se Amerikanci više ne osećaju odgovornim za evropsku bezbednost – i da su njihovi interesi suštinski drugačiji od naših.

Evropski lideri održali su hitne razgovore u Parizu 17. februara kako bi razgovarali o ratu u Ukrajini i pitanjima evropske bezbednosti, ali nisu uspeli da postignu dogovor.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc je posle sastanka u Saudijskoj Arabiji rekao da svaku garanciju mira za posleratni period mora „voditi Evropa”. On je ponovio pozive američkih zvaničnika evropskim saveznicima da povećaju troškove odbrane i pohvalio Britaniju i Francusku što su „razgovarale o davanju većeg doprinosa bezbednosti Ukrajine“.

Zelenski je kritikovao razgovore zbog nedostatka ukrajinskog predstavnika i pozvao na „fer“ mirovne pregovore za okončanje rata, u koje bi trebalo da učestvuju i Evropska unija, Turska i Velika Britanija.

Deni iz Atlantskog saveta rekao je da je mogući sporazum verovatno još daleko i da će zahtevati dalje razgovore sa Ukrajinom i evropskim vladama.

On je dodao da je sastanak u Rijadu poslednji pokušaj Sjedinjenih Država da poprave odnose sa Rusijom, nakon sličnih napora bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg 2001. i bivšeg predsednika Baraka Obame 2009. Svaki od ovih diplomatskih pohoda završavao se zategnutim odnosima i novim geopolitičkim žarišnim tačkama u Gruziji i Ukrajini.

„U određenom trenutku morate da razgovarate sa neprijateljem, a diplomatija mora da bude deo američkog alata“, rekao je Deni. „Napori za resetovanje imaju smisla, ali u prošlosti su se završavali razočaranjem./Rferl/