Rusija po strani na novom Bliskom istoku nakon Trampovog sporazuma između Izraela i Gaze

Rezime

Uticaj Rusije na Bliskom istoku značajno je opao od njene intervencije u Siriji 2015. godine u znak podrške Bašaru el Asadu.

Moskva je isključena sa ključnog samita u Egiptu 13. oktobra, što je naglasilo njenu oslabljenu diplomatsku ulogu u regionu.

Rusija se suočava sa izazovom balansiranja odnosa sa Iranom i zemljama Zaliva usred strateških promena i fokusa na rat u Ukrajini.

Krajem 2015. godine, Kremlj je postigao ključnu pobedu kada je pokrenuo vojnu intervenciju u Siriji kako bi spasao brzo opadajući režim tadašnjeg sirijskog predsednika Bašara el Asada i učvrstio svoju ulogu vodećeg igrača na Bliskom istoku.

Ali 10 godina kasnije, Asad je svrgnut, a niz ključnih događaja – najnoviji sporazum o prekidu vatre između Izraela i Gaze od 13. oktobra, potvrđuje ovaj utisak.

„Rusija nije bila toliko diplomatski marginalizovana na Bliskom istoku od svoje intervencije u Siriji 2015. godine“, rekla je za RSE Hana Note, direktorka za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja „Džejms Martin“.

Ovaj oslabljeni status bio je očigledan u Egiptu 13. oktobra, kada je američki predsednik Donald Tramp, zajedno sa drugim liderima iz više od 20 zemalja, predsedavao samitom čiji je cilj bio dogovor o trajnom prekidu vatre u Gazi. Rusija je bila upadljivo odsutna sa diplomatskog sastanka, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima da Moskva nije pozvana.

Ranije je Kremlj otkazao samit arapskih lidera zakazan za kasnije ove nedelje u Moskvi. Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa tim pitanjem, rekao je da je pravi razlog otkazivanja to što je premalo regionalnih lidera potvrdilo svoje učešće.

Evropski zvaničnici, govoreći pod uslovom anonimnosti, takođe su rekli za RSE da sporazum i otkazani samit podvlače trenutno slabljenje uticaja Rusije na Bliskom istoku.

„To je definitivno bio još jedan znak da uloga Rusije u regionu opada“, rekao je za RSE zvaničnik Evropske unije zadužen za Rusiju i Evroaziju. „Otkazani samit je još jedan znak. Samo dva šefa država – iz Sirije i Iraka – potvrdila su svoje učešće.“

Još jedan diplomata EU rekao je za RSE da odsustvo Rusije sa samita u Egiptu predstavlja „pobedu Zapada“.

„Bilo je prilično impresivno videti lidere SAD, arapskih zemalja i Zapada na podijumu, dok Rusija i Kina nisu igrale nikakvu ulogu u ovom pitanju“, rekao je diplomata EU za RSE.

Moskva se suočava sa brzo promenljivim Bliskim istokom

Ovo dolazi nakon što je reputacija Rusije pretrpela niz poraza na Bliskom istoku poslednjih godina, jer je Moskva dala prioritet svojoj skoro četvorogodišnjoj invaziji na Ukrajinu.

Asad, koga je Moskva vojno podržavala zajedno sa Iranom tokom sirijskog građanskog rata, svrgnut je krajem 2024. godine, a kasnije je pobegao u Moskvu.

Napadi Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji su pokrenuli širi rat između Izraela i Gaze, postavili su nove diplomatske izazove za Moskvu sa Tel Avivom nakon decenija strateških veza koje je Kremlj stvorio.

Nakon toga su usledili američki i izraelski vazdušni napadi na Iran u junu, što je vojno oslabilo Teheran — najvažnijeg partnera Moskve u regionu — i učinilo Rusiju nevoljnom da snabdeva Teheranom više oružja. Analitičari ovo vide kao deo novog političkog proračuna Moskve, koja ostaje fokusirana na rat u Ukrajini i ima malo strateških resursa za preusmeravanje na druge regione sveta.

„To je pitanje propusnog opsega“, rekao je Note. „Bilo da je u pitanju nesposobnost ili nevoljnost, Rusija jednostavno ima manje vojnih resursa za raspoređivanje negde drugde.“

Diplomatske neuspehe Moskve pogoršava složena mreža partnerstava i strateških potreba sa kojima se Rusija mora nositi na Bliskom istoku.

Rusija dugo održava bliske veze sa Iranom. Moskva ostaje glavni strani investitor i dobavljač oružja, a Teheran je Kremlju obezbedio preko potrebne dronove tokom prve godine invazije na Ukrajinu pomažući Moskvi da izgradi ključnu fabriku za proizvodnju dronova kod kuće.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da produbi veze sa zemljama Zaliva kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Saudijska Arabija, dva sve važnija partnera za Moskvu koji ne bi pozdravili moćniji Iran.

Ovo je dovelo Moskvu u težak položaj, jer nastoji da podrži svog najvažnijeg partnera u regionu, a istovremeno održava odnose sa zemljama Zaliva, koje su ključne za Moskvu kao središte za preživljavanje zapadnih sankcija nakon njene potpune invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Pad, ali ne i propast

Iako nedavni sporazum sa Izraelom i Gazom predstavlja diplomatski proboj, dugoročni sporazum za trajni mir je daleko od izvesnog.

Note dodaje da, iako je pozicija Rusije u regionu možda oslabila u odnosu na svoj vrhunac nakon intervencije u Siriji, njeno odsustvo sa samita ne znači da Moskva prestaje da bude uticajna sila na Bliskom istoku.

„Čak i da Rusija nije zaglavljena u Ukrajini, verovatno ne bi bila igrač u izraelsko-palestinskom pitanju“, rekao je Note. „Uloga Moskve u vezi sa Izraelom i Palestinom je prilično ograničena od kraja Hladnog rata.“

I dok se Rusija suočava sa pitanjima o svojoj budućnosti na Bliskom istoku, Moskva je polako uspela da spase ono što je ostalo od njenog statusa u Siriji.

Rusija je, na neki način, prkosila predviđanjima nakon pada Asada zadržavajući svoju pomorsku bazu u Tartusu i vazduhoplovnu bazu Hmejmim u Siriji, dok je istovremeno koristila svoj uticaj stalne članice Saveta bezbednosti UN kao mirovnu ponudu za izgradnju pozitivnih odnosa sa vladom sirijskog predsednika Ahmeda el Šara.

Šara je prošlog meseca lično primio visoku delegaciju iz Moskve, a u intervjuu za CBS 12. oktobra, sirijski predsednik je izgleda ostavio otvorena vrata za izgradnju dubljih veza sa Rusijom u budućnosti.

„Sukob sa Rusijom bi u ovom trenutku bio previše skup za Siriju. Takođe ne bi bio u interesu zemlje“, rekao je./Rferl/