Rudarske kompanije povezane sa Kinom tužene zbog „ekološke katastrofe“ u Zambiji

Poljoprivrednici u Zambiji podneli su tužbu od 80 milijardi dolara (58,5 milijardi funti) protiv dve kompanije povezane sa Kinom, kriveći ih za „ekološku katastrofu“ izazvanu pucanjem brane na rezervoaru koji se koristio za skladištenje otpada iz rudarstva bakra.

Milioni litara visoko kiselog otpada ušli su u vodene tokove u februaru, uzrokujući „masovne pomore riba“, čineći vodu nepitkom i uništavajući useve, tvrde poljoprivrednici u svojim sudskim dokumentima.

Ovo je jedna od najvećih ekoloških tužbi u istoriji Zambije. Poljoprivrednici kažu da je zagađenje pogodilo približno 300.000 domaćinstava u regionu rudarstva bakra.

Ambasada SAD izdala je upozorenje o zdravstvenim problemima u avgustu, izražavajući zabrinutost zbog „široko rasprostranjene kontaminacije vode i zemljišta“ u tom području.

Tužba je usmerena protiv Sino Metals Leach Zambia i NFC Africa Mining, podružnica kineskih državnih kompanija, a vode je seljani, koji su pretežno poljoprivrednici koji se bave samoizgradnjom.

Grupa od 176 seljana podnela je tužbu u ime svoje zajednice Vrhovnom sudu u glavnom gradu Zambije, Lusaki. Oni tvrde da je pucanje brane jalovišta – u vlasništvu kompanije Sino Metals Leach Zambia, ali koje se nalazi na imanju kompanije NFC Africa Mining – uzrokovano brojnim faktorima, uključujući tehničke nedostatke, mane u projektovanju i loše upravljanje.

Kompanije se još nisu oglasile povodom tužbe, ali je Sino Metals Leach Zambia ranije izjavila da je procurilo približno 50.000 kubnih metara otpada.

„Curenje i pucanje jalovine su brzo zaustavljeni u roku od nekoliko sati od otkrića“, navela je kompanija u saopštenju od 3. septembra.

U sudskim dokumentima, farmeri su naveli da su tek nekoliko dana nakon pucanja brane saznali da je voda veoma toksična.

Ovo je ugrozilo zdravlje zajednice, a ljudi su prijavljivali razne simptome bolesti, uključujući krv u urinu i stezanje u grudima, navodi se u dokumentima.

Većina sela je iskopavala bunare, ali čak su i oni bili kontaminirani, a usevi su morali biti spaljeni jer nisu bili pogodni za konzumaciju, rekli su tužioci.

Zahtevali su da dve kompanije deponuju 80 milijardi dolara na račun kojim upravlja zambijska vlada, između ostalog kao „osiguranje“ za „sanaciju životne sredine“ i „punu nadoknadu štete“.

Pored toga, trebalo bi da se osnuje fond za hitne slučajeve od 20 miliona dolara kako bi se pružila „neposredna i hitna“ pomoć onima pogođenim katastrofom i sprovele temeljne procene zdravlja i životne sredine, prema podnosiocima zahteva.

Prošlog meseca, ambasada SAD je objavila da je naredila hitno povlačenje svog osoblja iz Kitvea — najvećeg grada u regionu Koperbelt — i okolnih područja, nakon što je izrazila zabrinutost da bi, pored kontaminirane vode i zemljišta, „zagađivači iz prosutog rudarskog otpada mogli biti ispušteni u vazduh i predstavljati pretnju po zdravlje ako se udahnu“.

Kao odgovor, portparol vlade Zambije Kornelijus Mvitva izjavio je da više nema ozbiljnih uticaja na javno zdravlje i da „nema razloga da se danas pritisne dugme za paniku kako bi se upozorila nacija i međunarodna zajednica“./BBC/