Izveštaj: Ruske sabotažne operacije u Evropi učetvorostručile su se od 2023. godine

Rusija je značajno povećala svoje sabotažne operacije u Evropi od 2023. godine, usmerene na kritičnu infrastrukturu, navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije.

Evropske vlade se bore da koordiniraju svoje odgovore na hibridne napade Rusije, koji uključuju podmetanje požara, oštećenje kablova, ometanje GPS-a i hakovanje.

Ruske vlasti su pribegle korišćenju proksija nakon što su proterale obaveštajne oficire, iskorišćavajući pravne rupe i regrutovanje putem interneta.

Novi izveštaj otkriva da je Rusija drastično povećala svoje sabotažne operacije širom Evrope, a broj napada na kritičnu infrastrukturu skoro učetvorostručio se od 2023. godine.

Nalazi Međunarodnog instituta za strateške studije su u skladu sa sve većim brojem izveštaja u štampi, optužbi i upozorenja obaveštajnih agencija da je Moskva tajne sabotažne i nadzorne operacije učinila ključnim prioritetom u destabilizaciji evropskih vlada.

„Iako Rusija do sada nije uspela da postigne svoj primarni cilj, evropske prestonice su se mučile da odgovore na rusku sabotažu, teško im je bilo da se dogovore o jedinstvenom odgovoru, koordinišu akcije, razviju efikasne mere odvraćanja i nametnu dovoljne troškove Kremlju“, navodi se u izveštaju londonskog tink-tenka.

Takozvani hibridni napadi za koje se krivi Rusija uključuju podmetanje požara, incidente u kojima su brodovi oštetili podvodne komunikacione kablove, ometanje GPS satelitskih navigacionih signala i hakovanje računarske infrastrukture.

Većina meta, prema izveštaju objavljenom 19. avgusta, nalazi se u Ukrajini ili je povezana sa evropskim naporima da podrže ili snabdevaju Ukrajinu vojnom i drugom civilnom opremom. Povećanje incidenata poklopilo se sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine i dostiglo je vrhunac 2023. i 2024. godine, pri čemu se broj učetvorostručio tokom tog perioda.

Izveštaj je takođe naveo pad napada u prvoj polovini 2025. godine, iako tačan razlog za to nije bio jasan.

Evropske i druge zapadne vlade proterale su desetine ruskih obaveštajnih oficira, od kojih su mnogi delovali pod diplomatskom pokrivenošću, čak i pre invazije na Ukrajinu.

Ovo je primoralo ruske vlasti da pribegnu operacijama preko posrednika ili plaćenika, u kojima se pojedinci angažuju, ponekad bez njihovog znanja, da izvrše sabotažu ili druge operacije.

Prošlog meseca, britanski sud je osudio trojicu muškaraca za podmetanje požara u londonskom skladištu u kojem se skladištila oprema za Ukrajinu. Tužioci su tvrdili da su napad orkestrirali agenti ruske plaćeničke kompanije Vagner.

U sličnom slučaju, trojica Ukrajinaca su optužena za pokušaj paljenja zgrada povezanih sa britanskim premijerom Kirom Starmerom.

„Rusija je iskoristila rupe u pravnom sistemu kroz svoj pristup ‘gig ekonomije’ kako bi izbegla pripisivanje i odgovornost. Od 2022. godine, kada su stotine njenih obaveštajnih oficira proterane iz evropskih prestonica, Rusija je bila veoma uspešna u regrutovanju državljana trećih zemalja putem interneta kako bi zaobišla evropske kontraobaveštajne mere“, navodi se u izveštaju.

Nije bilo neposredne reakcije Rusije na izveštaj.

Evropske vlade su takođe nedovoljno investirale u održavanje bezbednosnih sistema za kritičnu infrastrukturu, navodi se u izveštaju, iako rastu strahovi da bi tajna kampanja mogla biti deo dugoročne ruske strategije.

„Neke države članice NATO-a su ocenile nekonvencionalno ratovanje Rusije kao deo njenih dugoročnih priprema za moguću vojnu konfrontaciju sa NATO-om“, navodi se u izveštaju./Rferl/