Žurba za novim odbrambenim sporazumima sa SAD pokazuje rastuću zabrinutost Evrope za Rusiju

Zemlje severne Evrope žure da dođu pod bezbednosni kišobran Vašingtona.

Niz novih odbrambenih sporazuma između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u severnoj Evropi omogućava brzo raspoređivanje američkih trupa i predstavlja najnoviji odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Novi višegodišnji sporazumi sa Švedskom, Finskom, Danskom, Estonijom, Letonijom i Litvanijom, potpisani ovog meseca, signaliziraju značajan pomak unutar NATO-a u protekle dve godine, pošto države članice pojačavaju svoje arsenale nakon slanja oružja Ukrajini i pripremaju se za novu eru konfrontacije sa Moskvom.

U središtu svih šest sporazuma o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti su politike koje omogućavaju američkim trupama da deluju u zemlji u svrhe obuke i smanjuju birokratski teret brzog premeštanja osoblja i opreme u hitnim slučajevima.

„Ovo omogućava Sjedinjenim Državama da kažu: Ceo ovaj region je odbrambeni region. Kako možemo da radimo zajedno, i u planiranju i u vežbama i operacijama odvraćanja? Sada sve to možete da uradite na racionalan način, umesto da morate da kažete : Ne možemo da dopunimo gorivo u Švedskoj“, rekao je Čarli Salonijus-Pasternak, viši istraživač na Finskom institutu za međunarodne poslove.

Nakon što je Rusija prvobitno zauzela Krim 2014. godine, Švedska i Finska su počele da bliže vežbaju i treniraju sa NATO-om i pojedinačnim državama, obezbeđujući de fakto prisustvo alijanse na krajnjem severu koje ranije nije postojalo. Ove zemlje, zajedno sa svojim baltičkim susedima na jugu, nalaze se na prvoj liniji fronta i zabrinuto posmatraju svoje baltičke obale u potrazi za ruskim aktivnostima i pozdraviće povećano prisustvo SAD.

„Glavni razlog za sve ove sporazume je invazija Rusije, briga za evropsku bezbednost i potreba za više američkih snaga na istoku, posebno u slučaju Finske“, rekao je Maks Bergman, direktor za Evropu, Rusiju i Evroazijski program o Centru za strateške i međunarodne studije.

SAD su u ponedeljak potpisale najnoviji pakt sa Finskom. Moskva je brzo reagovala i pozvala finskog ambasadora u Rusiji da se žali. Ulazak Finske u NATO u aprilu bio je posebno gorka pilula za Moskvu, koja je preferirala vanblokovski status zemlje. Sada Finska ima najdužu granicu NATO-a sa Rusijom, koja se proteže 800 milja od Baltičkog mora do Arktika.

Po mišljenju Helsinkija, Moskva je aktivirala migraciju duž rusko-finske granice ohrabrujući migrante iz drugih zemalja da pređu u Finsku, što je dovelo do niza zatvaranja graničnih prelaza na finskoj strani. Ovo je povećalo hitnost potpisivanja bezbednosnog sporazuma sa Sjedinjenim Državama.

Tokom posete Vašingtonu radi potpisivanja sporazuma o odbrani, finski ministar odbrane Anti Hakanen opisao je taj potez kao „hibridnu operaciju“ Moskve za destabilizaciju Finske. „Rusija koristi svaki alat koji ima.

Vladimir Putin je pre samo nekoliko dana najavio da će Rusija oživeti Lenjingradski vojni okrug, davno raspuštenu rusku vojnu grupu na granici sa Finskom, i tamo stvoriti nove vojne jedinice. Ovi koraci dali su novi podsticaj stacioniranju američkih trupa na finskom tlu.

Tradicionalno balansiranje u Helsinkiju između Moskve i Zapada stalo je kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je navelo Finsku da se pridruži NATO savezu zajedno sa Švedskom, koja još uvek čeka na glasanje Turske i Mađarske o članstvu.

Vašington je poslednjih godina već potpisao sporazume sa Islandom i Norveškom, tako da SAD sada imaju pravni okvir za stacioniranje trupa u svim zemljama severnog regiona Evrope. Nordijske zemlje takođe imaju bliske međuodbrambene veze – pored Islanda i Norveške, sve su deo Nordijskog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, pakta koji uklanja prepreke saradnji u oblasti odbrane između zemalja.

Promene u Evropi od 2022. su istorijske. Ne samo da su Finska i Švedska napustile svoju višedecenijsko neutralnost, Danska je i ove godine okončala svoje trodecenijsko učešće u odbrambenoj saradnji Evropske unije i pridružila se Sporazumu o stalnoj strukturiranoj saradnji EU – okviru za saradnju u oblasti odbrane između dve zemlje – takođe kao Evropska odbrambena agencija.

Ali ništa nije podvlačilo obnovljeni fokus na odvraćanje i odbranu u Evropi kao događaj u Pentagonu prošlog petka kada su Litvanija, Letonija i Estonija ažurirale svoje postojeće sporazume sa Vašingtonom kako bi se prilagodili novim planovima raspoređivanja vojske NATO-a, obuci ukrajinskih trupa i da bi uzeli u obzir projekte za saradnja u sajber prostoru.

Tuuli Duneton, državni sekretar za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane Estonije, rekao je nakon potpisivanja da ažurirani sporazum, koji važi do 2028. godine, uključuje „američko vojno prisustvo u Estoniji, doprinos razvoju divizije, saradnju u sajber odbrani a zajednička baltička odbrana“ ima za predmet.

Širi fokus na preraspoređivanje trupa naglašen je u ponedeljak kada su Nemačka i Litvanija potpisale istorijski pakt o trajnom stacioniranju 5.000 nemačkih vojnika u baltičkoj zemlji – potez koji je bio skoro nezamisliv pre samo dve godine.

Danska premijerka Mete Frederiksen nazvala je novi desetogodišnji sporazum njene zemlje sa Sjedinjenim Državama, potpisan u utorak, “probojom u danskoj odbrambenoj politici”. Zaista, od 1953. godine, zemlja je vodila politiku „nema baza, nuklearnih bojevih glava i vojnih aktivnosti saveznika“ na svom tlu.

Kada danski zakonodavci zvanično odobre sporazum sa SAD, to će otvoriti vrata američkom vojnom prisustvu u vazdušnim bazama u Karupu, Skridstrupu i Olborgu.

Nad ovim novim sporazumima lebdi obnovljena politička neizvesnost u Vašingtonu, gde je bivši predsednik Donald Tramp u nekim anketama ispred Bajdena i niko zaista ne zna šta će doneti izbori 2024.

Ana Vislander, direktorka Severne Evrope u Atlantskom savetu, rekla je da će novi sporazumi o odbrani, koji se protežu duž Baltičkog mora, zajedno stvoriti region koji ima jače prisustvo SAD „kada je reč o ranom reagovanju „Da bismo imali informacije i nadzor da rano deluje i da bude na licu mesta kao sredstvo odvraćanja“.

“Saveznici, uključujući SAD, želeće da se kreću preko granica a Nordijci će želeti da deluju zajedno kako u vazduhu, tako i na kopnu i na moru“, dodala je ona. “Za ovo se pripremamo.”

www.politico.com